_Antistres_efekti_kinezioloskih_aktivnosti.jpg "Antistres efekti kinezioloških aktivnosti")
Čovek je, od dalekih predaka, nasledio neraskidivu vezu između emocija i motoričke aktivnosti. Pod uticajem snažnih negativnih emocija prestrojavaju se vegetativni i endokrini sistemi. Nekada je takvo prestrojavanje pomoglo da se neprijatelj napadne ili da se od njega pobegne - da se borbom ili bežanjem rešava nepovoljna situacija.
Kod savremenog čoveka socijalno dominara nad biološkim, i on je u ponašanju i reagovanju limitiran opšte prihvaćenim normama. Zato, po pravilu on ne može sebi dozovoliti da na stres odgovara akcijom - borbom. Na taj način se dešava da socijalno korisno, ali neprirodno ponašanje narušava biološku harmoničnost psihoemocionalnog i fizičkog i dovodi do neuroza i drugih oboljenja i negativno utiće na intelektualnu aktivnost.
Pošto u stresnim situacijama ne možemo pustiti na volji svojim biološkim instiktima moramo razmisliti o mogućnosti da za rehabilitaciju naše psihe koristimo mišićna opterećenja.
Osnovni mehanizam antistres kineziološke aktivnosti
Mehanizam zdravstveno-preventivnih i kurativnih efekata kineziološke aktivnosti vezan je za činjenicu da se u mozgu, u toku dinamične, dovoljno trajne kineziološke aktivnosti, rađa nova dovoljno snažna karika razdraženja. Bodrost, energija, priliv snage, prijatne emocije, koje pri tome čovek oseća, pojačavaju potencijal te karike. Od toga se njegovo razdraženje rasprostire na susedne delove mozga i guši i razara inhibitorne karike, koje su nastale u konfliktima, snažnim i negativnim stresnim stanjima.
Taj mehanizam genetski je izgrađen kod svih. Ipak, impulsacija koja dolazi u mozak od aktivnih mišića mnogo je moćnija kod fizički snažnih ljudi, sa dobro razvijenom muskulaturom, nego kod slabih, fizički nerazvijenih osoba.
Zato snažni ljudi, po pravilu imaju bolje samoosećanje, dobro raspoloženje, retke ispade nervoze i sa njima povezana oboljenja.
Snažni, redovno trenirani mišići - su prava rezerva koja pomaže čoveku da se suprotstavi pritisku nervnih i psihoemocionalnih preopterećenja, da sačuva zdravlje i dobro samoosećanje, garanciju maksimalnog razvoja intelekta i plodotvoran intelektualni rad.
Mozak je organ mišljenja. Međutim samo mali deo mozga, ne više od 10% nervnih čelija mozga, angažuje se za intelektualne funkcije. Najveći deo ostalih nervnih čelija upravlja mišićnom aktivnošću -motorikom. Otuda je razumljivo koliko je značajno za "misleće" nervne čelije, normalno stanje ostalih neurona, koje zavisi od aferentne impulsacije, koja dolazi iz mišića u mazak.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Istraživanja su pokazala da se procesi mišljenja prekidaju i mozak pada u dubok san, ako se mozak hirurškim ili farmakološkim putem, liši aferentne impulacije sa periferije (uglavnom iz mišića). Aferentni signali od mišića su neophodna pretpostavka rada mozga, i ako se njihova uloga time ne ograničava.
I ako mozak čini samo 2% ukupne telesne mase, on troši oko 20% od ukupne potrošnje kiseonika i u toku napornog intelektualnog rada potrebno mu je 1/4 svih energetskih resursa organizma.
Svi osećamo zamor posle napornog i dugotrajnog intelektalnog rada, ili na kraju radnog dana. Šta se zamara? Kosti, mišići, jetra, srce? Ne - zamara se mozak. Zašto zamor? Malo se snizi nivo glukoze u krvi, manje dolazi kiseonika, malo su oslabile periferne impulsacije, malo je više otpadnih materija u neuronima i sinapsama, malo se izmenio elektrolitni balans, male promene u protoplazmi. A rezultat svega toga - oštro opada produktivnost intelektualnog rada.
Kakav se zamor može smatrati običnim? Kada se zamor otkloni u toku dnevnog i nedeljnog odmora, i novi radni dan počinjemo odmorni. Ako dnevni i nedeljni odmori nisu dovoljni, znači da je došlo do premorenosti, znači da je čovek radio više nego što dozvoljavaju resursi njegovog mozga, ili je resurse koristio neproduktivno. Premorenost u konačnom zbiru vodi ka narušavanju složenosti rada organizma. Javlja se još jedan zatvoreni krug koji vodi ka stresu, nervozi, psihosomatskim oboljenjima, snižavanju intelektualnih mogućnosti čoveka.
Postoji mnogo načina za prevenciju zamora i premora - od pasivnog odmora do aktivne farmakoterapije. Jedan od najboljih načina je primena kinezioloških programa aktivnog odmora. Aferentna impulsacija iz mišića tonizira čelije mozga i stimuliše njihov metabolizam. Istovremeno ti signali dolaze u retikularnu formaciju grane mozga, pojačavaju aktivirajući uticaj na neurone kore, što značajno povećava njihov energetski potencijal.
Kineziološki programi stimulišu rad endokrinih žlezda, a hormoni i medijatori koji dolaze u krv, olakšavaju i ubrzavaju uzajamno delovanje neurona. Tome doprinose i humoralne promene, uslovljene pozitivnim emocijama koje izazivaju kineziološki programi. Pored toga, zahvaljujući pojačanju krvotoka, limfotoka, disanja, rada jetre, bubrega i drugih organa poboljšava se trofika moždanih čelija, ubrzava udaljavanje iz njih otpadnih i toksičnih materija.
Iz svega toga proizilazi - da kineziološki programi doprinose ovladavanju visokim intelektualnim sposobnostima, bržem oporavku, manjem zamaranju.
Antistres efekti aerobnih kinezioloških programa
Pod uticajem sistematskog aerobnog vežbanja ostvaruju se pozitivne promene emocionalnog stanja:
- povećava se samoocena,
- postiže se osećaj unutrašnje sreće,
- smanjuje se napetost,
- značajno se poboljšava san,
- snižava se depresija,
- povećava se zadovoljstva životom;
- povećava se sposobnost boljeg podnošenja stresova specifičnih za profesiju.
Aerobne vežbe pozitivno deluju na emocionalnu i psihološku ravnotežu ličnosti.
Aerobnu emocioanlnu ravotežu čine tri osnovna elementa:
- faktor snižavanja stresa
- endorfini efekat
- "princip izmene ličnosti"
Faktor sniženja stresa:
povećava sposobnost da se sačuva prisebnost u svakodnevnim stresnim situacijama,
razvija sposobnost opuštanja posle napornog dana, pomaže da se osećamo odmornim, svežim, energičnim i spremnim za rad čak i u večernje sate.
Istraživanja pokazuju da aerobna kineziološka aktivnost pomaže čoveku da kontroliše reakcije razdraženja i u toku svakodnevnog rada i u toku odmora.
Naučnici smatraju da je kineziološka aktivnost na kraju dana (u vremenu od 16.30 do 19 sati) fiziološkiji najefikasniji način za savladavanje stresa, za kontrolu stresnih situacija i smanjenje nervnih uzbuđenja. Najverovatnije da povećanje razmene materija u toku kinezioloških programa neutrališe efekat povećane sekrecije katekolamina (adrenalina, noradrenalina, dofina) i energetskih materija u toku svakodnevnih stresnih situacija. Kineziološke aktivnosti deluju kao prirodni faktor koji troši suvišne hormone i pomaže organizmu da se vrati u harmonično stanje.
Manje izražena emocionalna reakcija pri stresu dobro adaptiranih ljudi na fizička pokazuje da su oni mirniji i da bolje kontrolišu svoje emocije. Utrenirano srce sposobno je da čoveku spase život. Brzi skok pulsa kao posledica fizičkog ili emocionalnog preopterećenja može dovesti do srčanog napada sa tragičnim ishodom.
Vreme provođenja kinezioloških aerobnih programa takođe može imati dopunski pozitivan efekat na sposobnost suočavanja sa stresnim situacijama. Aerobno vežbanje na kraju teškog, napornog dana pomaže skidanju napetosti, opuštanju, potiskivanju apetita (što je važno ako se rešava i problem suvišnih kilograma), snabdevanju potrebnom energijom za duže vreme. Sa tog aspekta najoptimalnije vreme za svakodnevno vežbanje je u većernjim satima. To je najbolji i najprirodniji - fiziološki način suočavanja sa stresom - najefikasaniji način da se neutrališu suvišni hormoni i pomogne organizmu da se vrati u stanje harmonije.
Endorfini efekat
Osećaj sreće, čak i euforije izazvani trčanjem i drugim aerobnim aktivnostima, poslednjih se godina povezuju sa snažnim lučenjem hormona, koji se zovu endorfini. Oni se ubrzano luče u toku kinezioloških aktivnosti usmerenih na razvoj izdržljivosti. Endorfini - materije slične morfiju luči hipofiza u najrazličitijim situacijama, u tom smislu i u toku optimalne fizičke aktivnosti.
Brojnim istraživanjima otkrivena je građa molekule endorfina i utvrđena je povezanost između stanja euforije i lučenja endorfina u toku napornog fizičkog rada. Osećaj euforije može se produžavati, od pola do jednog sata, čak i duže, primenom primerenih sportsko-rekreativnih aktivnosti.
U nizu slučajeva je potvrđeno da se endorfini odlikuju i snažnim anestetičkim delovanjem (ublažuju bol izazvane povredama u toku fizičke aktivnosti).
Efektivnost isceliteljskog delovanja akupunkture verovatno je povezana sa delovanjem endorfina. Dugo godina su Kinezi koristili akupunkturu kao anestetičko sredstvo za vreme operacija, uključujući i operacije na otvorenom srcu. U nekim radovima u kojima je istraživana fenomen akupunkture, dokazano je da je efekat ublažavanja bola povezan sa povišenim nivoom endorfina u organizmu.
Posle napornog fizičkog opterećenja količina endorfina u organizmu povećava se za pet puta. Nivo endorfina ima tendenciju povećanja i kod bremenitosti.
Endrofini utiću i na umnu aktivnost. Psihijatri već dugo godina primenjuju fizičke vežbe kao antidepresante kao standardnu proceduru. Vremenom pri depresiji nivo endorfina biva nenormalno nizak, i u takvim situacijama fizička aktivnost ima izuzetno veliki značaj.
Mnogi lekari smatraju da je fizička aktivnost najbolji prirodni fiziološki trankvilizator, i primenjuju ih ne samo u borbi sa depresijom, već u nekim slučajevima za ublažavanje stresova i snižavanja prekomernog razdraženja (uzbuđenja).
Princip promene ličnosti
Taj elemenat emocionalne harmonije označava se terminom koji uopštava mnoge pozitivne promene koje izaziva sistematsko vežbanje. Jedni taj efekat opisuju kao povećavanje samo vrednovanja i uverenosti u sebe. Drugi govore da se snage koje daju aerobni programi prenose na druge aspekte života, izgrađuju se upornost, stvara osećaj lakoće pri izvođenju ranije teško izvodljivih zadataka. Ovde deluje neki široki princip pozitivnih promena ličnosti, koje pomažu i podržavaju unutrašnju harmoniju organizma.
