_Sportska_rekreacija_i_stres.jpg "Sportska rekreacija i stres")
Bilo kuda stres je svuda
Sportska rekreacija je autentična potreba svakog čoveka, bez obzira na uzrast, nivo sposobnosti, zanimanje i zdravstveno stanje. Odgovarajući programi sportske rekreacije mogu nam pomoći u efikasnom zadovoljavanju veoma različitih potreba. Potreba, koje su jedanput vezane za zabavu, razonodu, opuštanje i relaksaciju; drugi put za prevenciju, otklanjanje i ublažavanje zamora i tegoba vezanih za hroničan zamor; treći put, za zdravlje, prevenciju, ublažavanje i otklanjenje zdravstvenih smetnji hipokinetičkog sindroma (povećan arterijski krvni pritisak, početno slabljenje otpornosti na stres, poremećaje u metabolizmu šećera i dr.; četvrti put, prevencija, ublažavanje i otklanjenje negativnih posledica stresa i nervno-emocionalnih naprezanja i dr.
Lepeza pozitivnih efekata sistematske primene primerenih programa sportske rekreacije veoma je dugačka. Ovom prilikom ukazaćemo na vrednosti i mogućnosti korišćenja programa sportske rekreacije za ublažavanje i otklanjanje negativnih posledica svakodnevnih stresnih situacija.
Najveći broj takozvanih bolesti savremene civilizacije izazvan je negativnim i kompleksnim uticajem više faktora: hipokinezije (nedovoljne fizičke aktivnosti u svakodnevnom životu); neadekvatne i prekomerne ishrane; prekomernih nervno-emocionalnih naprezanja; štetnih navika (alkohol, pušenje, droga).
Brojna naučna istraživanja poslednjih godina otkrila su izuzetne vrednosti i mogućnosti primene specijalnih, tzv. selektivnih antistres programa sportske rekreacije. Oni su namenjeni svima koji: obavljaju odgovoran, naporan, dinamičan posao; u svakodnenom životu i radu izlažu se čestim stresnim situacijama; stalno žure, nemaju vremena za odmor i opuštanje; koji povremeni i sve češće osećaju zamor, potrebu za odmoromi opuštanjem; počinju da osećaju zdravstvene tegobe, hroničan zamor, nesanicu, uznemirenost, nestabilan krvni pritisak, gubljenje koncentracije, probavne i druge smetnje.
Pre svega, da se podsetimo da je stres svako fizičko ili drugo opterećenje, svaka neočekivana promena situacije, koja zahteva brzo prestrojavanje organizma, preispistivanje, brzo reagovanje i delovanje. Stres podrazumeva kompleks reakcija i svojevrsnih promena u organizmu, kao odgovor na nadražaje i različita opterećenja. Stres je prirodna pojava i neophodna komponenta svake aktivnosti. On je prva karika, koja pokreće složeni mehanizam procesa adaptacije na teškoće i opterećenja koja svakodnevno iskrsavaju u različitim životnim i radnim situacijama.
Svaka stresna situacija izaziva kompleksne fiziološke, biohemijske, psihološke reakcije. Opšti mehanizam stresa priprema organizam za intenzivnu fizičku aktivnost: hormoni - adrenalin i noradrenalin sužavaju krvne sudove u želucu u crevima, šire krvne sudove mozga, srca, mišića, nadražuju nervni sistem, izoštravaju vid i sluh. U trenu čitav organizam je spreman za intenzivnu i neočekivanu mišićnu aktivnost, za "borbu ili bežanje". Hiljadama godina, kroz evoluciju čoveka izgrađivan je i usavršavan dvofazni mehanizam stresa:
- prva faza: mobilizacija svih potencijala organizma, priprema organizma za napad, odbranu, bežanje;
- druga faza, mišićno naprezanje, rad, intenzivna fizička aktivnost u toku kojih se potroše u krv ubačeni (u toku prve faze) hormoni, glukoza, masti. Svakodnevne stresne situacije, najčešće ne zahtevaju od savremenog čoveka energičnu fizičku aktivnost. Naprotiv, traži se i ceni smirenost, ljubaznost, potiskivanje i kontrola emocija, nepotrebnih gestukulacija. Izostajanje druge faze stresa negativno se odražava na mnoge organe i sisteme organizma.
Stres sam po sebi nije negativna i štetna pojava, ali može da ima negativne efekte ako se organizam sistematske izlaže prekomernim stresnim opterećenjima i ako se ne vodi računa o sistematskom rasterećenju, prevenciji i ublažavanju mogućih negativnih efekata stresa.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Stres kao rizikofaktor kardivaskularnih bolesti
Mnogi smatraju da je stres osnovni uzrok infarkta miokarda. Stres može da poveća verovatnoću infarkta, ali stres je samo jedan od brojnih faktora rizika kardiovaskularnih oboljenja. Infarkt može da zadesi veoma mirne ljude, a može se proživeti život u stanju veoma snažnog stresa, a da se ne strada od bolesti srca.
Na opasnu situaciju organizam prirodno reaguje, ubacujuću u krv adrenalin, noradrenalin i dofin, koji ubrzavaju rad srca i time nas priprema za borbu ili bežanje. Stresne situacije nisu štetne same po sebi. Važno je kako se reaguje na te stresne situacije.
Stres povećava rizik od infarkta u slučajevima:
- života u stalnoj žurbi i nedostatku vremena;
- stalnoj sekiraciji zbog sitnica;
- lošoj organizaciji rada i odmora, nedostatku opuštanja i odmora;
- stalnom postavljanju pred sebe nerealno visokih zadataka.
Ne postoje gotovi recepti za savladavanje i borbu protiv stresa. Ali postoje metodi kako se treba prilagoditi na stres, kako ga izbeći ili oslabiti, kako omekšati reakciju na stres. .
Evo nekoliko korisnih saveta:
- u stresnoj situaciji ne treba žuriti sa reakcijama. Kratka šetnja ili dve minute mirnog i racionalnog razmišljanja mogu mnogo pomoći;
- u stresnoj situaciji treba se okrenuti sebi i nastojati promeniti tok razmišljanja;
- treba savladati metode psihološke samoregulacije (autogenog treninga), naučiti se relaksirati, opustiti, razlabaviti;
- sistematski izvodite odgovarajuće programe kineziološke rekracije, jer to deluje antistresno, povećava otpornost i toleranciju na stres;
- ograničiti konzumiranje kafe u toku dana;
- stresne situacije ne treba < savladavati > uzimanjem alkohola ili sedativa.
Prekomerno i često izlaganje stresu:
- povećava arterijski krvni pritisak,
- izaziva glavobolje,
- nesanicu,
- rastrojstvo želuca (remeti varenje),
- povećava sadržaj holestrola u krvi,
- provocira prejedanje, pušenje i uživanje alkohola,
- čini život manje prijatnim nego što ona ustvari jeste.
Reakcije pojedinih organa i sistema na stres vremenom mogu da se fiksiraju, postanu stereotipne i tada se negativni efekti posebno ispoljavaju na pojedine organe i organske sisteme, koji predstavljaju "najslabije karike" u zdravlju čoveka. U tom smislu negativni efekti stresa često se ispoljavaju na:
- kardio-vaskularna oboljenja: hipertonija, ishemična bolest srca, najčešće su prouzrokovana čestim simpatičkim reakcijama koje sužavaju krvne sudove. Razvoj ishemične bolesti srca tesno je vezan sa narušavanjem sna, depresijom, uznemirenošću i hipohondrijom;
- probavne smetnje: čir na želucu ili dvanestopalačnom crevu uzrokovan je prekomernim stresnim opterećenjima. U toku gneva ili besa povećava sadržaj kiseline i pepsina u želučanom soku što izaziva razvoj čira;
- aterosklerozne promene: lučenje povećanih količina hormona, masti, glukoze, holesterola, ubrzavanje koagulacije krvi, a time sklonost za formiranja tromba;
- razvoj alergijskih oboljenja;
- različite tegobe: glavobolju, nesanicu, loše raspoloženje, depresivna stanja, razdraženje, pojačano znojenje, lupanje srca, osećaj iscrpljenosti;
- napetost i bolove u mišićima, bolovi u lumbalnom i vratnom delu kićme, tok reumatskog artritisa.
Programi sportske rekreacije su najbolja preventiva protiv negativnog delovanja stresa. Doprinose usavršavanju mišićnog, kardio-vaskularnog i nervnog (posebno hipofizno-adrenalnog) sistema.
Osobe adaptirane na fizička opterećenja manje su osetljive na stres i lakše ga podnose. "Vegetativna bura" kod njih je izražena u manjem stepenu.
Programi sportske rekreacije značajno doprinose:
- poboljšavanju opšteg samoosećanja, osećaja svežine i snižavanju uznemirenosti, razdražljivosti i depresivnih stanja;
- povećavanju životnog tonusa i radnih sposobnosti;
- povećavanju tolerancije nervnog sistema na stres;
- neutralizaciji efekata viška hormona, glukoze i holesterola ubačenih u krv u stresnim situacijama;
- povećavanju količine endorfina u organizmu koji imaju anestezirajući efekte, pozitivno deluju na intelektualnu delatnost, ublažavaju ili otklanjaju depresivna stanja i nervna razdraženja, umekšavaju stres i reakciju na njega;
- razvijanju sposobnosti za opuštanje, relaksaciju i samokontrolu.
Selektivni programi sportske rekreacije su najefikasnije sredstvo za neutralizaciju hormona, glukoze i holesterina, koji se luče u krv za vreme oštrih emocionalnih situacija. To je najprirodnija i najkorisnija "zamena" za "borbu i bežanje" i efikasna zaštita od pojave distresa.
Primereni programi sportske rekreacije, posle stresnih, nervno - emocionalnih naprezanja, su nezamenjivo sredstvo očuvanja zdravlja, sigurne prevencije spazma krvnih sudova i drugih štetnih posledica nervno-emocionalnih prenaprezanja.
