_sportisti-i-cokolada.jpg "Sportisti i čokolada")
Čokolada je kraljica konditorskih proizvoda, dečija radost, ali joj se i odrasli itekako raduju. Retko je da neko ne voli uopšte da jede čokoladu, u principu - postoje ljudi koji za sebe kažu da bez nje ne mogu i oni, kojima je draga, ali ne i na prvom mestu. Roditelji su se trudili da nam u detinjstvu pojasne da nije dobro da preterujemo sa čokoladom, jer će nam ispasti svi zubi, biće nam muka, imaćemo bubuljice i bilo je tu još dosta pretnji, opravdanih i neopravdanih.
Čokolada je korišćena u magijskim obredima, smatrana je hranom Bogova i na skoro svim jezicima izraz čokolada lako ćete razumeti. Danas se u svetu proizvodi i konzumira ne tone najrazličitijih čokolada: mlečnih, sa kakaom, sa punjenjem, bez punjenja itd. Konditorska industrija zaista je najveću ekspanziju doživela u tehnologiji spravljenja čokolada. Rečju, osvojila je svet, dugo se održala i taj trend se nastavlja. Najstarije tajne recepte za pravljenje čokolade imala je civilizacija Maja, a nakon njih i civilizacija Asteka. Tadašnja čokolada bila je potpuno drugačija od našeg pojma čokolade, nije bila čak ni slatka. Legenda kaže da je šećer u čokoladu dospeo greškom, krajem XVII veka, kada je pomoćnik u kuhinji jednog restorana slučajno u pripremljenu čokoladu dodao badem preliven istopljenim šećerom. Gost na ručku, grof Praslina bio je oduševljen novim desertom, a kasnije je po njegovom imenu nastao termin Pralina.
Tehnologija proizvodnje čokolade veoma je komplikovana, ali, kao i kod većine namirnica, ključnu ulogu igra sirovinski sastav, pa možemo reći da je najvažnije da se kod mlečnih čokolada odabere kvalitetno mleko. Kakao zrno je izuzetno važan sastojak čokolade, koji doprinosi celokupnom "imidžu" čokolade. Finoća ukusa i mogućnost oblikovanja čokolade postiže se posebno osetljivom operacijom, koja se zove končiranje. Alpske mlečne čokolade najprodavanije su na svetu, jer, kako neki analitičari tvrde, alpsko kravlje mleko je posebno, za šta je najzaslužniji vazduh na Alpima. Generalno, razlikujemo mlečnu i crnu čokoladu. Kod crne čokolade, velika količina mleka, zamenjena je kakao zrnom.
Da li je čokolada korisna našem organizmu?
Da. Nedavne studije pokazale su da blagotvorno deluje na krvni pritisak, cirkulaciju i zdravlje srca, jer sprečava oksidativne procese, koji štetno deluju na krvotok. Poznato je da čokolada izaziva lučenje "hormona sreće", odnosno seratonina. Manja količina čokolade podstiče koncentraciju i ostale psiho-fizičke sposobnosti.
Da li je čokolada korisna za sportiste?
Čokolada ima visoku energetsku vrednost, upravo zahvaljujući kakao zrnu, pa se crna čokolada naročito preporučuje sportistima i osobama izloženim fizičkim naporima. Čokolada sadrži i kalcijum, koji potpomaže mišićne kontrakcije, uključujući i srčani mišić i podstiče enzimsku aktivnost u telu. O ulozi kalcijuma, više, možete pročitati i putem sledećeg linka (Zdravlje kostiju kod sportista). Sadrži gorke supstance iz grupe alkaloida, teobromin i koefein. Teobromin stimuliše rad bubrega, a kofein rad mozga.
Zabluda je da čokolada nije zdrava, jer ima puno koefina. U čokoladi se nalazi tek oko 1/4 količine kofeina, koja se nalazi u šoljici kafe. Crna čokolada danas je posebno tražena i zbog toga što sadrži takozvani "pozitivan holesterol". Ogromna količina mineralnih soli u čokoladi, značajno doprinosi remineralizaciji organizma sportiste.
Nemojte izbegavati gorke tamne čokolade, one su izrazito bogate gvožđem, kao i crveno meso. Postoje i čokolade sa sniženom energetskom vrednošću, namenjene dijabetičarima, pre svega, u kojima je šećer zamenjen nekim veštačim zasčađivačem, ali ukoliko ne postoji ovaj zdravstveni problem i ukoliko je nivo fizičkih aktivnosti visok, ne postoji bojazan da će čokolada izazvati gojenje.
