_Mleko-u-ishrani-sportista.jpg "Mleko u ishrani sportista")
Mleko je možda i najkomplikovaniji koloidni sistem u prirodi, kada je u pitanju hemijski sastav. Proizvode ga mlečne žlezde sisara i veoma se razlikuje od vrste do vrste. Predstavlja i prvu hranu čoveka, zahvaljujući kojoj i počinje izgradnja našeg tela, jer mleko, pre svega, sadrži biološki punovredne proteine.
Kao i ostale prehrambene tehnologije i mlekarstvo je napredovalo, pa danas možemo kupiti širok spektar različitih mleka i mlečnih proizvoda. Tako razlikujemo obrano mleko, koje ima nizak sadržaj mlečne masti, delimično obrano i punomasno, koje je najmasnije. Posebno mesto u paleti ponude na tržištu zauzima vitamizirano mleko, koje se obogaćuje raznim vitaminima. Ovaj proizvod proizvođači vešto reklamiraju i naglašavaju, iako vitamine sasvim normalno možemo unositi i kroz drzge namernice. Čokoladno mleko možemo svrstati u specijalne vrste mleka i ono je danas posebno zanimljivo i privlačno potrošačima, kao hrana i neka vrsta slatkiša.
Obrano mleko izuzetno je značajno za sportiste, nakon sportske aktivnosti. Pomaže rehidraciju organizma, a nizak sadržaj masti neće mnogo "opteretiti" telo. Manje je kalorično od delimično obranog, a naročito od punomasnog, pa ga mogu koristiti i osobe koje se trude da "održe svoju liniju". Znatno lakše se vari od ostalih vrsta mleka. Ovo mleko u odnosu na punomasno siromašnije je i biološki manje vredno, ali veoma značajno za oporavak mišića nakon aktivnosti i rehidraciju organizma.
Punomasno mleko je prilično kalorično i pogodno je kao nadoknada velikih količina energije, izgubljenih tokom intenzivnih fizičkih napora. Preporučuje se da deca koriste ovo mleko, kako bi se obezbedili svi neophodni sastojci, potrebni za rast i razvoj.
Mleko treba oprezno konzumirati, ali ne postoji pravilo i formula koje se treba držati. Najvažnije je da svako oslušne svoj organizam. Za neke osobe mleko je teže svarljivo, za neke ne. Neke osobe ne mogu da vare mlečni šećer laktozu, jer im nedostaje enzim laktaza, pa moraju konzumirati mleko bez laktoze, takozvano "lactose free milk". Poslednjih godina primećena je tendencija da potrošači kupuju to mleko iz pomodarstva ili zato što misle da je kvalitetnije. Laktoza je prirodni sastojak mleka i ne treba je izbegavati, osim ukoliko postoji poremećaj poznat kao intolerancija na laktozu.
Ukoliko preteramo sa unošenjem mleka, može doći do velikih problema sa varenjem, tako da je najbolje da sami odredimo dinamiku konzumiranja mleka, po sistemu - kada i koliko nam prija. Mleko je neophodna hrana za mališane, ali odrasli ne mogu zameniti mlekom ostatak ishrane. Nakon postizanja određene konzistencije u kostima i nakon dostignutog određenog stepena razvoja tela, sve više je važno da ishrana bude raznovrsnija. Rečju, mleko je osnovna hrana svih beba i male dece, ali ne i odraslih.
Specijalne vrste mleka, kao što su sojino, ovseno i pirinčano posebno su postale popularne poslednjih godina. Sojino mleko pogodno je kao zamena za kravlje, a ovseno je odlično za osobe kojima sojino mleko ne prija. Izuzetno su bogata mleka proteinima, ugljenim hidratima i kvalitetnim masnim materijama. Sojino mleko ne bi trebalo da konzumiraju deca do godinu dana. Pirinčano mleko posebno je pogodno kod za osobe sa visokim nivoom holesterola u krvi.
