_vratolomije-koje-zivot-znace.jpg "Vratolomije koje život znače")
Od kada je prvi čovek skočio sa vrha zgrade u filmu, preskočio sa jednog auta na drugi, goreo u plamenu, interesovanje za kaskaderstvo dospelo je u žižu javnosti. Među ovim hrabirm pojedincima ima profesionalnih sportista, ali i amatera koji su zaljubljenici u ekstremne sportove i koje adrenalin vuče, te su pored sportske izgradilu i filmsku karijeru.
Za sve scene koje spadaju u ekstremne u smislu tuča, skokova, raznih vratolomija, neretko se angažuju ovi hrabri ljudi koji gotovo i ne poznaju šta je to strah. Neki od njih, koji se već godinama bave kaskaderstvom, kažu da je ovo da ga tako okarakterišemo zanimanje, jednostavno zarazno i da se uvuče čoveku pod kožu, te ko se jednom zaljubi u ono što se zove adrenalin, nekako zauvek ostaje zavistan od tog osećaja. Mnogi znalci u profesionalnim krugovima polemišu da li je kaskaderstvo sport ili je to samo veština, sa odgvorom ili bez pred vratolomijama koje ove ljudi izvode ostaje se bez daha.
Prvu scenu pucanja i to u filmu o Džejmsu Bondu, izveo je kaskader Bob Simons, da bi već od 1965. godine ovakve scene izvodili glavni glumci. Holivud je nekako narazvijenije tržište i kuća gde stasavaju kaskaderi i gde ostvaruju neke od najzapaženijih rezultata. Verovali ili ne neki od kaskadera sa naših prostora su ne samo najbolji kod nas nego su i na krovu svetske slave.
Najpoznatiji srpski kaskader, poznat je pod imenom Bata Kameni i učestvovao je u 500 filmova. U svojoj impozantnoj karijeri ostao je neprevaziđen u scenama sa automobilima, a igrao je u filmovima sa nekim od najeminentnijih ličnosti svetskog i domaćeg glumišta, među kojima su Džon Hjuston, Klint Istvud, Ričard Barton, Kirk Daglas i drugi. Među najpoznatijima sa nešeg prostora je i Miroslav Bukovčić koji je šezdesetih i sedemdesetih godina žario i palio u kaskaderskim vodama i sa svojim konjima učestvovao je u nekim najpoznatijim filmskim ostvarenjima kao što su Vinetuu, zatim Marko Polo, Probušeni dolar, Dugi brodovi, Lafajet, Bitka na Neretvi... Imao je i svoju grupu koja se zvala Divlji komančerosi.
Među mlađom gardom vredan pomena je Uroš Ćertić koji je postao jedan od najboljih kaskadera na svetu i to samo za osam godina bavljenja ovom profesijom.
Prvi plaćeni kaskaderski angažman Uroš je dobio posle pet godina volontiranja. Posao mu je poverio stant-koordinator sa kojim je uveliko sarađivao. Tako se momak sa Dorćola našao u seriji "Smolvil Supermen". Kasnije su se poslovi "otvarali" sami od sebe: radio je "Nemoguću misiju 4", "A tim", "Fantastičnu četvorku", "Stargejt", Smolvil", "Sajk", "Noć u muzeju 2" sa Benom Stilerom... i druga velika ostvarenja.
Iako su ulozi koje ulažu kaskaderi veliki, ni zarade nisu zanemarljive. Što je veći rizik, to je veći i honorar. Najmanji honorari su oko 1.000 evra za dan. Pa idu čak i do 50 hiljada evra za kaskadere koji npr. voze helikopter i prolaze ispod nadvožnjaka.
Međutim kaskadere pored adrenalina, odlične zarade prate i rizici od povreda i kako neki od njih tvrde, povrede su u ovom poslu kao dobar dan i nisu to samo modrice i ogrebotine, nego tu ima i ozbiljnih preloma, ali i nastupa sa smrtnim ishodom.
Nedavno je britanski kaskader Geri Koneri izveo prvi na svetu skok bez padobrana. Ceo skok je trajao manje od jednog minuta, a leteo je brzinom 130 kilometara na sat. Koneri je pao na 18.000 kartonskih kutija postavljenih da amortizuju pad.
Kaskader, koji je radio mnogim filmovima, uključujući i filmove o Betmenu, mladom čarobnjaku Hariju Poteru i tajnom agentu Džejmsu Bondu, a ovom prilikom je izjavio da se oseća "potpuno fantastično", i da je zadovoljan što je prvi kome je ovakav skok pošao za rukom. Bilo kako bilo, ne pokušavajte to nikako kod kuće...
Nije isto da li je kaskader specijalista ili univerzalac. Specijalista radi samo jednu oblast kao na primer rad sa vatrom. Dok univerzalac radi sve što može. U kaskaderskom svetu se diskutuje ko je bolji, naime pre 40-50 godina su kaskaderi bili univerzalci i klasifikacija nije bila zastupljena. Samim tim može se reći da je bilo i malo ljudi koji su se uspešno bavili ovim poslom. Zbog neuslova i nedovoljno iskustva i povrede su bile česte. Danas se kaskaderstvom, posebno kada govorimo o svetskom nivou bave isključivo profesionalci specijalci i akcenat je na tehnici izvođenja što mogućnost povređivanja smanjuje na znatno niži nivo.
U svetu je bezbednost na prvom mestu i kaskaderi specijalisti moraju da prođu školu, kao i da budu priznati od najmanje tri majstora kaskade. Dok na našem prostoru ima i samozvanih kaskadera, a i potražnja za kaskaderima je veoma skromna jer se ne snimaju akcioni filmovi. Ne može jedan kaskader da bude vrhunski u svemu, naime iako neki uspevaju da budu sjajni i kad je u pitanju gorenje i skokovi sa velikih visina i alpinizam, visinnski padovi, motocikli, paraglajding i drugo ipak se ne može očekivati da koliko god fizički spreman i spretan, pa na posletku i hrabar, možda bi neko rekao i lud čovek, može sve.
Kaskaderski asovi kažu da su najmudriji oni majsori kaskade koji se ne petljaju u ono što ne znaju i koji su apsolutno svesni svojih mogućnosti, zato nije ni najmanje slučajno što su baš oni najbolji.
