_sportski-profesionalizam-i-recesija.jpg "Sportski profesionalizam i recesija")
Kada shvatimo osnovne tendencije razvoja društvenih odnosa možemo na pravi način razgovarati o terminu profesionalizam u sportu ili sportski profesionalizam. Bez konkretne analize realnih društvenih procesa i odnosa, iz kojih profesionalizam proističe i koji određuju njegovu suštinu, rasprave. O sportskom profesionalizmu se u popunosti uklapaju u već viđeni kliše koji godinama potiskuje sportski profesionalizam na ovim prostorima.
Dugo godina cilj vladajućih autoriteta u funkciji svojih interesa je da preko sporta mistifikuju i usmeravaju ljudske misli na one odnose i pojave koje treba da odvalče pažnju ljudi od svakodnevnih relanih društvenih problema bez čijih rešenje nema smisla govoriti o transfromaciji sporta na ovim prostorima, tj. o njegovom uspešnom preobražju od samoupravnog u kapitalni sistem. Transformacija naših klubova sa velikom sportskom tradicijom tek dolazi, ali zapravo društveni autriteti još uvek ne mogu odlučiti "da li klubove koristiti u političke svrhe (socijalizam) ili ih privatiziovati realnom procenom (pustiti da kapital diktira uslove u njemu) i on preuzme profesionalni sport pod svojom zaštitom.
Zato se i ja duboko pitam da li je na ovim prostorima i privatni kapital sklon poitičkim delovanjima?????? Rešenja koje se nude samo treba da doprinesu učvršćivanju i legalizaciji postojećih odnosa u sportu, barem po meni, to ne ide u korist sportskog profesionalizma. Moramo kao društvo jasno definisati i utvrditi distinkciju između društvenog sporta (interes društava) i profesionalnog sporta (interes kapitala). Ne radi se, dakle o težnji da se menjaju odnosi u sportu, nego da se promeni naš odnos prema uspostavljenim odnosima, da ti odnosi dobiju drugačije tumačenje, drugačiji društveni tretman. Sve ostaje u sferi ideološkog zamlaćivanja, verbalnog iživljavanja, iskonstruisanog logiciranja, samo što dalje od realnih odnosa i istinskih problema koima je sport opterećen.
Primer uspešnog poslovanja preko fudbala
Na fudbalu ne zarađuju samo veliki klubovi Bundeslige ili profesionalni igrači. Novac donosi i marketing, autorska prava, prodaja dresova. U oblasti profesionalnog fudbala radi oko 70.000 ljudi. U istraživanju koje su zajednički sprovele Nemačka fudbalska liga (DFB) i preduzeće "Mekinsi" (McKinsey) pokazalo se da je ukupna zarada čak pet milijardi evra. Profitira i država jer svake godine ubere 1,5 milijardi evra poreza. Istraživači su, pri izradi studije o tome koliko novca u Nemačkoj donosi profesionalni fudbal, uzeli u obzir sve oblasti gde se na direktan ili indirektan način zarađuje - od prodaje karata i marketinga, preko autorskih prava i službe obezbeđenja u stadionima, do hotela i štandova na kojima se prodaju kobasice.
Sport više od igre
Predstavnik firme "Mekinsi" Tomas Necer objašnjava da se zarada u fudbalu ostvaruje na više načina: "Bajern je kupio Robena od Reala iz Madrida. Novac za transfer otišao je u inostranstvo, ali Roben je podstakao dodatnu prodaju dresova. A kad Roben npr. protiv Mančestera postigne gol, Bajern prolazi dalje, što zatim vodi do toga da igrači moraju da putuju na sledeću utakmicu, što za sobom nosi troškove putovanja pa se pri tom ulaže i u saobraćaj - svi ti aspekti se uzimaju u obzir u našem istraživanju", objašnjava Necer.
Studija "ekonomski faktor fudbala" ima za cilj da pokaže javnosti da se u profesionalnom fudbalu novac ne zarađuje samo transferima skupih igrača, nego da je Bundesliga i više od onoga što se događa na fudbalskom terenu. Osim toga, studija je pokazala i koliko zaista vredi sektor profesionalnog fudbala u Nemačkoj i da uz sportski uspeh ujedno dolaze i radna mesta, ali i finansijski uspeh.
