_Sport-i-ekologija.jpg "Sport i ekologija")
Moram na početku napisati po ko zna koji put "U zdravom telu zdrav duh" (mens sana in corpore sano), što je naime rečenica izdvojena iz konteksta, a u kontekstu se vezivala za želju, odnosno potpunije glasila: Orandum est ut sit mens sana in corpore sano, ili u prevodu: "Treba se moliti za zdrav duh u zdravom telu". (Decim Junije Juvenal 60-?, pročitno Anastasovski, I. 2003, str 32).
Relacija između sporta i ekologije, kod nas, na ovim prostorima predstavlja odnos novog vremena. Postoi komplementaran odnos međusobnog dopunjavanja sporta i ekologije, jer oba elementa imaju isti ljudski smisao, odnosno vrednosti izražne kroz zajednički imenitelj - zdrav život - zdrav način života (Štakić, Đ. 2000, str 135).
To međutim predstavlja stalnu brigu, stalne i različne aktivnosti na uspostavljanju, održavanju i unapređivanju relativno uravnoteženog odnosa između aktivnosti, odnosa i ponašanja individua i njihovih socijalnih objedinjavanja u globalno društvo, na očuvanju njihovog prirodnog i kulturno razvijeno, ustanovljenog ambienta.
S obzirom da imaju isti smisao, iste ili identične ciljeve, nastaju i različite, brojne ekološke aktivnosti (formiraju se i povezuju razni eskološki pokreti) koji se intergišu sa područjem sporta. U te ideje i projekte uključuju se prirodno-naučne i društveno-naučne discipline, zauzimajuć globalne i strateške pozicije političkog faktora. (Štakič, Đ. 2003, str 136).
Ekologija i sport imaju više toga zajedničkog nego što se na prvu pomisao to čini. Sport bilo kao takmičrski ili u okvirima sportske rekreacije sastavni je deo ekoloških akcija i izleta te je često nezaobilazni deo izložbi koje obuhvataju problematiku ekologije i etike. Da bi sport mogao dati potrebne i očekivane rezultate, posebno u masovnom sportu, u zajedničkim životom, u sredini zaštićenoj od razhih zagađenja, neophodan je adekvatni odnos celog društva, države i njenih institucija a posebno ljudski faktor prema ekološkoj problematici, jer u zagađenoj, kontaminiranoj okolini sam sport se ne bi mogao dovoljno rezultirati. Zbog toga treba i očekivati od društva da vodi računa o psihofizičm zdravlju čoveka, koje ima odgovarajuće tradicije, da preuzme mere i unapređuje aktivnosti koje podstiču tu brigu.
Kod različitih vrsta sportova reazlikuju se posebne vrste sredina, na primer, sportovi na vodi, na zemji ili u vazduhu, sportovi pod vodom ili na snegu i planinama, u zatvorenim ili otvorenim objektima u geografskim različitim sredinama, pod dejstvom različitih klimatskih uslova i faktora, u prirodnoj sredini ili u namenskim kultivisanim sredinama itd., a koje su na ovaj ili onaj način povezane sa ekologijom, odnosno zaštitom životne sredine.
Sa stanovišta državnih intesa i efekata na psihofizički status i psihofizičku organizaciju ljudi, veliki značaj ima izvođnje vežbi, aktivnosti i igara u zdravoj sredini, zaštićenoj od raznih vrsta zagađenja modernog industriskog društva. Jer, ma koliko da su te aktivnosti korisne, njihovo izvođenje u "zatrovanoj" okolini (bilo da je reč o vodi, vazduhu ili zemjištu) ne daju odgovoravajuće rezultate i ne ispoljavaju se u punoj meri.
Međutim odnos prema životnoj sredini nije briga samo centralne, veći u velikoj meri i lokalne zajednice, koja ima normativne obaveze starati se o čistoj i zdavoj okolini. Lokalni aurtoriteti to rade preko raznih sportko-rekretaivnih i ekoloških udruženja, koje formiraju uslovno za tu namenu, međutim njihov cilj je nešto što nema dodirnih tačaka za sportom i ekologijom (zaklučak je iz mojih iskustva oko saradnje sa lokanlnim autoritetima). Mislim da se tu najmanje, kade je reč o prostoru Balkana, lokalni autriteti to ne rade da bi zaštitili okolinu, već da preko tih organizacija, koje bi trebalo da si namenjene humanim ciljevima, pokušvaju da prikupe dodatne političke poene radi svojih ličnih interesa, odnosno u intreresu svoje političke promocije.
(Kao pozitivan primer mogu navesti ekološku revoluciju u Velesu protiv ponovnog osposobljavanja za rad topionice, gde su razne sportsko-ekološka uduženja i loklana zajednica kao i svi građani Velesa stali u odbranu životne sredine).
