Danas u našim društvama svakodnevno smo suočeni sa drastičnim primerima nasilja u sportu. Svima je jasno da se nešto mora učiniti kako bi se sprečilo da nam mladi ljudi odrastaju uz negativne primere i loše modele ponašanja posmatrajući ili učestvujući u aktima nasilja u školi, na ulici, na sportskim tribinama, u sopstvenoj porodici, na javnim mestima.
Opšte je poznato je da različiti vidovi, uglavnom sporadičnih i blagih kazni, nemaju očekivani efekat na eliminisanje i modifikovanje nasilničkog ponašanja u sportu i oko sporta. Mnogo je bolje pružiti pozitivne primere, nagraditi fer plej i sportsko ponašanje, odnosno podsticati ga i promovisati kao vrednost pre svega sporta koja je ravna (u rangu) vrednosti sportske pobede.
Kao prvo, se treba zapitati da li sport danas igra značajnu ulogu u širim sferama moralnog razvitka, naročito u obrazovanju i u našem ličnom životu. Zbog toga što su tvrdnje o moralnom značaju sporta često preterane i zbog mnogih zloupotreba unutar takmičarskog sporta, mnogu ljudi gledaju na sport kao na pokazatelj našeg moralnog propadanja a ne kao na nešto pozitivno. Treba postaviti pitanja: Da li je takvo gledište malo preterano? Da li sport, danas, ipak igra važnu ulogu u našem svakodnevnom životu?.
Međutim, ne treba zaboraviti da se dobar karakter i moralno ponašajne ne dobijaju rođenjem, karakter se uči, on se stiče kroz dobro "programiran" i vođen vaspitni proces u porodici, školi i sa velikim akcentom sporta i sportske aktivnosti. Postoje razna istraživanja koje nedvosmisleno pokazuju da se kroz bavljenje sportom podstiče razvoj moralnog karaktera, smanjuje nasilničko i delinkventno ponašanje, formiraju socijalno poželjni oblici ponašanja i tradicionalne moralne vrednosti koje su stubovi svakog društva, njegovog opstanka, razvoja i prosperiteta.
Da li danas uopšte možemo prepoznati sport i njegove vrednosti u društvenim vrednostima?
Moramo biti svesni na to da neke vrednosti sporta nisu samo odrazi preovlađujućeg društvenog stanja. Na primer, ako je ideologija u nekom društvu takva da potcenjuje vrednosti izvrsnosti i izazova, onda će vrednosti koje su došle do izražaja na dobrom sportskom nadmetanju, shvaćene kao zajedničko traganje za izvrsnošću kroz izazov, biti u suprotnosti sa dominantnim društvenim vrednostima, a ne njihov odraz. U tom slučaju, sport bi možda bio važan izvor noralnih vrednosti i čak bi igrao značajnu ulogu u edukaciji i vaspitanju posebno mlade populacije.
Svako od nas je više ili manje svestan da je sport danas postao biznis koji nudi velike materijelne koristi, međutim na to moramo dodati da je veoma veliki broj svetske populacije prisutan u sportu na raznim nivoima (profesionalnom, amaterskom i rekreativnom). Tako da kada novac preuzme neku društenu sferu mnogo je teže tada govoriti o vrednostima koje bi trebalo razvijati putem društvenih segmenta.
Sport ima za cilj da socijalizuje ljude, da razvija i promoviše kuluturne vrednosti, jača komunikaciju između, podučava, gradi temelje vrednosti, promoviše tolernaciju, šiti različitost po raznim osnovava (verskoj, kulturnoj, političkoj, rasnoj, seksualnoj itd.). Sport je bio i uvek će biti u službi formiranja moralnog karaktera novih generacija kroz reafirmaciju fer pleja, sportsmenšipa i sportskog karaktera. Glavna uloga sporta jeste da vraćajući moral u u svoje okvire, vrati moral i u društvu u celini, odnosno da smanji sve vidove nasilja i negativnih pojava koje se iz društva neminovno pretaču u sport i ugrožavaju njegove suštinske vrednosti i etičku osnovu.
Ukratko šta možemo lično učiniti?
Možemo se osloboditi negativnih iluzija o instant-uspehu i bogatstvu koje je sinonim u današnjem sportu u gotovo svim modenim društvima, trebamo stalno raditi na razvijanju vlastitog sistema pozitivnih vrednosti i živeti u skladu sa njima. Ne izjednačavati bogastvo i sreću. I na kraju možda bi trebalo da razmotrimo ne samo zabavu i lepotu koju sport pruža nego i vrednosti koje su ugrađene u samom sportskom takmičenju, zbog toga što sve ovo može imati pozitivne implikacije na sportskom, obrazovanom i kulturnom planu.
