Za moral se obično kaže da je to standard društvenog ponašanja koji pojedinci treba da usvoje kako ne bi dolazili u međusobni konflikt, ili u sukob sa širom društvenom zajednicom. Moral je uvek prosuđivanje o ljudskim postupcima (dobrim ili lošim) i kao takav on izražava: odnos čoveka prema zajednici; odnos čoveka prema drugom čoveku i odnos čoveka prema samom sebi. Pitanje morala u sportu postaje sve aktuelnije s obzirom na stanje koje vlada na tom području. Moral je svest ljudi o dobrom i zlu, sud ljudi o tome šta je dobro ili zlo. Moral čine četiri osnovne komponente:
1. Moralna norma je zahtev da se nešto čini ili ne čini, odnosno kakvo treba da bude čovekovo ponašanje i delanje da bi bilo društveno priznato i ocenjeno kao dobro;
2. Moralni sud je ocena ili vrednovanje čovekovog postupka i u nju ulazi ne samo procena motiva (namera) nego i stvarnog postupka (posledice);
3. Moralna sankcija, njome želi da se deluje moralnu svest (savest) pojedinca;
4. Moralna praksa, sveukupnost moralnog života stvarnog ponašanja i delovanja.
Sportska etika bi trebalo da suprostavlja snagu argumenata snazi autoriteta. Sport, u svojoj suštini mora imati sopstvene etičke i imperativne moralne vrednosti. Na žalost svedoci smo najraznovrsnijih devijacija na tom području: stvaraju se raznovrsne grupe i klanovi koji su vidljivi i koji se konstituišu po principu profesija, regiona, političke organizovanosti, nacionalne pripadnosti, navijačke opredeljenosti.
Da se mnogi ne rukovode istinskim principima morala u sportskom životu, pokazuju primeri vidljivih devijantnosti i prevara, povrede osnovnih moralnih načela i internih sportskih pravila. Veoma je važno napomenuti da izvori moralnih devijacija ne leže u samom sportu, već izvan njega u organizaciji, načinu odvijanja sportske aktivnosti, u zahtevima šire društvene okoline, partikularnim interesima određene grupe.
