_relacije-drustva-etike-i-profesionalnog-sporta.jpg "Relacije društva, etike i profesionalnog sporta")
Društvo je grupa ljudi koji žive ili rade zajedno. Ima više različitih upotreba ovog pojma. Obično se odnosi na grupu ljudi koji zajedno žive u uređenoj zajednici. Pojam društvo potiče od latinskog societas, u značenju prijateljske veze sa drugima. Latinsko societas se izvodi iz socius (partner). Pojam društvo često ukazuje na to da njegovi članovi dele neke zajedničke brige ili interese u zajedničkom cilju. Kao takav, često se koristi kao sinonim za narod jedne zemlje koji ima zajedničke institucije koje se brinu za građansko blagostanje.
Etika je nauka o moralu; (filozofija morala), koja istražuje smisao i ciljeve moralnih normi, osnovne kriterijume za moralno vrednovanje, kao i zasnovanost i izvor morala. Etika prije svega pripada filozofiji koja proučava ljudsko ponašanje koje je prihvaćeno pod određenim moralnim aspektom. Ona je normativna nauka, a norme odlučuju o specifičnom karakteru etike i tako je razlikuju od drugih nauka.
Etika (grč. riječ ethos-običaj, značaj, ćud), nauka o moralu, moralna filozofija, ili praktična filozofija, ima prema jednoj od svojih osnovnih definicija zadatak, ne samo da upozna sa tim šta je moral, koji su njegovi osnovni elementi, već i da ima kritički stav prema aktuelnoj moralnoj praksi. Ona za cilj nema samo da ukaže na raznolikost u ljudskom pogledu na svet, već da i direktno napravi vrednosnu ocenu i da uputi na prave i istinske vrednosti i kvalitete u moralnom smislu.
Iz prethodno navedenog, proizilazi da bi se etika, kao nauka o moralu, u sportu bavila ne toliko direktno moralnim postupcima sportista, koliko time, kakve bi moralne sudove i postupke sportisti trebali donositi u kompletnom, višedimenzionalnom, skoro bezgraničnom sistemu funkcionisanja, kakav je sport.
Sportom nazivamo fizičke aktivnosti koje čovek izvodi iz raznoraznih razloga. Neki od razloga mogu biti razonoda, razvijanje tela, poboljšanje sposobnosti, takmičarski duh i tako dalje. Sport dolazi od termina "disport" što u prevodu označava igru, zabavu, razonodu, dobrar osećaj, druženje, (Anastasovski, I. Nanev, L. 2011)
Imamo sledeću klasifikaciju sporta:
- Rekreativni (amaterski) sport
- Školski sport
- Omaldinski (vaspitni) sport
- Amaterski sport
- Sport za invalide
- Profesionalni (vrhunski) sport (Anasatsovski, I, Nanev, L. 2011)
Sport kao fenomen, bez obzira na sve svoje pozitivne vrednosti, ne znači automatski i visoko kvalitetne etičke vrednosti sportiste. Na protiv, mogućnost etičkih devijacija kod sportista nije ništa manja, ako ne i veća, nego li kod "običnih" ljudi. To predstavlja glavni razlog što se o etici u sportu ne može govoriti kao o nečemu univerzalnom, nečemu što će pozitivno uticati na svakog ko se sportom bavi. Jedno je sigurno, profesionalni sport, posebno u današnjem smislu tog pojma, ne poseduje nikakve nepoznate moći sa kojima bi izvršio krajnji uticaj na pojedinca i postavio ga na viši nivo etičkog kvaliteta.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Znači imamo društvo koje je vrh svega, zatim sport kao deo drštvenog sistema i na kraju etiku koja predstavlja nauku o moralu, to je u suštini spojnica između društva kao nosioca svega i sporta kao deo sistema.
Da li sport kao fenomen, u osnovi zadovoljava sve preduslove da bi kao takav mogao da ispuni osnovne etičke principe? Odgovor nije nimalo jednostavan. Ono što se danas naziva sportom, veoma je daleko od svojih korena, tako da se etičnost koja se u profesionalnom sportu svela na minimum, pokušava opravdati pojedinim pojmovima, koji bi valjda trebali biti potpora mišljenju da visoka moralna načela, čak ni u profesionalnom sportu kako on danas izgleda, još uvek nisu nestala:
- jednake šanse,
- slobodna utakmica,
- korektan start,
- viteški odnos,
- korektan pristup,
- mogućnost da pobedi bolji,
- takmičarski duh,
- respekt prama drugima,
- sportski duh,
- sportsman (dobričina, veseljak),
- ekipni duh,
- škola mentalnog zdravlja,
- slobodna, izdvojena, nezavisna, neproduktivna, fiktivna aktivnost,
- poštena utakmica, borba,
- fair play (bez fair play-a nema sporta).
Ako profesionalni sport pokušava sebe predstaviti na način koji u potpunosti ipak ne pripada njemu, koji je to onda oblik fizičke aktivnosti u kojem sigurno nailazimo na zastupljenost ovih odrednica i kakva je njegova veza sa profesionalnim sportom?
Odgovor na ovo pitanje je za razliku od prethodnog, veoma jednostavan. Radi se o igri, viteštvu i respektu.
Literatura:
Anastasovski, I. Nanev, L. (2011). Sport i pravo, Skopje FFK, Fleksograf, str. 11-26
Jukić, I. Idrizović, K. (2006). Etika i profesionalni sport, Beograd: II međunarodna konferencija Menadzment u sport, zbornik radova str.214-222
Sajmon, L.R. (2006). FER-PLEJ Etika sporta, Beograd: JP Služben Glasnik, str, 24, str.80, str. 262.
