_sport-kao-plan-lokalne-zajednice.jpg "Sport kao plan lokalne zajednice")
Ako sport prihavatimo kao nephodnost savremenih uslova života i rada za postizanje pravilnog razvoja čoveka, onda je isto tako neophodno da se organizuje pravilan pristup pri planiranju izgradnje objekta za sport i sportske aktivnosti (stadioni, sale, bazeni, atletske staze itd), možemo li zamisliti koliko bi se narod obradovao tim sportskim obejktima, a ujedno bi se udaljili od svakodnevih poroka, ovde se posebno misli na mlade ljude, dok bi starii bar za tren zaboravili na svoje svakodnevne probleme. Razvila bi se velika zdrava konkurencija između ljudi, odnosno ti objekti bi jednostavno privukli ljude ka sebi i dodatno pojačali taj draž sporta koji svi mi osećamo u sebi.
Sport nije samo masovnost društva, već masovnost i promocija same loklane zajednice i njenih vlasti. Sa obzirom na nedostatke regulative sa kojima se susreću sami urbanisti, da bi se u urabanističkim planovima predvidela mesta za sportske objekte i savremene sportske sadržaje, odnosno za objekte za razvoj sporta u celini. Kod nas se to radi samo u većim gradovima dok su manja ruralna naseljena mesta zaspostavljena, a svi smo mi svedoci da u takvim mestima ima puno prostora za izgradnju savremenih sportkih objekata. Mnogi gradovi su, međutim, relativno daleko lošije opremljeni sa nekim sportskim sadržajima, a tu da ne govorimo o prigradskim i seoskim naseljima, jer su površine po stanovniku ili broj stanovnika koji bi koristili sportski objekat, u ovim mestima, po nekim pokazateljima manje, a kod drugih značajno veće, u zavisnosti od broja stanovnika određenog mesta i njihove fizičke sposobnosti.
Ljudske zajednice su takođe vezane za sport, i to kako etnički tako i teritorijalno. Što se tiče prvih, danas su poznata svetska takmičenja u svim sportovima među različitim nacijama, kako kontinentalna, tako i svetska. Identifikacija s pripadnicima pojedinih nacionalnih zajednica je vrlo izražena i ide dotle da u vreme velikih svetskih takmičenja ili takmičenja unutar kontinenata, "kafići" okupljaju svoje goste oko velikih TV- ekrana kako bi identifikacija bila kolektivna, a ne individualna, što kod nas, na ovim prostorima, iako posmatračima (navijačima) samo posmatranje ne donosi sa sobom nikakvo zdravstveno i/ili fzičko zadovoljenje, ipak na kolektivnom nivou doprinosi jačanju našeg kolektivnog duha.
Na tim mestima prisutno navijanje čuje se i izvan objekata, posebno kada nacionalni tim postigne uspeh. Međutim, to nije jedini način identifikacije sa svojim ljubimcima. Svaki veći grad ima svoj klub, a u zavisnosti od veličine grada i nekoliko klubova, s kojima se građani identifikuju, ali i šire regije. Isto tako, razne vrste teritorijalnih zajednica međusobno se bitno razlikuju u pogledu postojanja različitih sadržaja za zadovoljavanje potreba stanovništva, pa i u pogledu broja i veličine sportskih objekata.
Šta bi trebalo da sadrrži jedan sportski kompleks koji bi u dovoljnoj meri mogao da zadovolji osnovne sportsko-rekreativne potrebe čoveka na lokalnom nivou:
- Trim stazu, staze za pešake
- Terene za košarku, mali fudbal, rukomet odbojku
- Terene za tenis i stoni teni
- Biciklističku stazu,
- Zelene površine, klupe za odmor,
- Mesta za oseveženje
Mnoge zemje, sa većom tradiciojom u oblasti sporta i sportskih aktivnosti od naših, donose visegodišnji plan za izgradnju objekta za sport, zbog ćega moram još jedanput potencirati da je sport veoma bitan "član" svake lokalne zejednice i odnos lokalnih autoriteta, zbog toga mora biti na značajno većem nivu po ovom pitanju.
