U sportu zajedno sa sponzorstvom, advertajzing, po našem mišljenju predstavlja najvažniju marketing tehniku. S njim se obično srećemo, ili bar u većini slučajeva, u reklamnoj kampanji organizacija iz spoljašnjeg okruženja industrije sporta. Međutim, u poslednje vreme i sportski subjekti iz unutrašnjeg okruženja industrije sporta sve više koriste mogućnosti oglašavanja usmerenog ka auditorijumu potencijalnih potrošača sportskog proizvoda i usluga. Praksa potvrđuje da će advertajzing već u bliskoj budućnosti postati ravnopravni metod komunikacije sportskih organizacija s javnošću, uporedo i sa drugim postojećim metodama, kao što je na primer Pablik Rilejšens.
Sistem PR u prošlosti bio je jedinstveni sistem i praktično jedina mogućnost koju je imao sport u širenju veza sa okruženjem. Sa pojavom i učrvršćivanjem sportskog biznisa, u sportskim organizacijama je sve više sazrevala potreba korišćenja klasičnih metoda promocije imidža i stimulisanja prodaje proizvoda i usluga sporta. Mi smo svi svedoci reklamiranja rekreativnog vežbanja u fitness klubovima i drugim sportskim centrima i kompleksima. Velike sportske ekipe isplaćuju značajnu sumu novca, da bi reklamirale sve mogućnosti prodaje ulaznica za sportska takmičenja. Ako mi budemo imali sve više slobodnog vremena, što će se neminovno dogoditi, onda će rasti potražnja usluga u oblasti sportskog vežbanja, kao i potražnja za posećivanjem sportskih događaja. A, zajedno sa time rašće i potreba za oglašavanjem od strane sportskih organizacija.
Razlozi izučavanja advertajzinga u sportu su višestruki. Najvažniji je taj što advertajzing u sportu ima dva pravca delovanja:
- U kretanju ka sportu, kao specijalnom i posebnom medijskom prostranstvu, ujedno povezanom snažnim odnosima i sa medijima (SMI);
- Od sporta, kao novog proizvodnog subjekta, prema drugim medijima, odnosno prema SMI.
Za Kotlera, advertajzing predstavlja neličnu formu procesa komunikacije i promocije, koji se ostvaruju pomoću SMI, sa jasno definisanim izvorom finansiranja. Za Buna i Kurtca advartajzing je plaćena nelična komunikacija biznis kompanija, neprofitnih organizacija i pojedinaca putem različitih medija, identifikovana kao advertajzing poruka za informisanje ciljnog auditorijuma. Istorijski, advertajzing se pojavljuje organizovano od momenta pronalaska štamparije. Advertajzing poruke se pojavljuju još u XVII veku.
Razlikuju se sledeći tipovi advertajzinga:
1) Institucionalni advertajzing, u kojem organizacija planira izgradnju svoga imidža dugoročno. U sportu tom tipu advertajzinga pripada veiika budućnost. Danas, pak, unutar sportskih organizacija još nije prisutna svesnost o efektivnosti zajedničkog i organizovanog korišćenja tekućeg, neplatežnog PR, sa institucionalnim i platežnim advertajzingom.
2) Advertajzing proizvoda, u kojem organizacija planira izgradnju dugoročne marke svog proizvoda.
3) Prodajno-promocioni advertajzing, u kojem ogiašivač ima za cilj da poveća potražnju i prodaju proizvoda pomoću kratkoročnih aktivnosti, kakve su godišnje specijalne prodajne aktivnosti, prodaje sa popustima i druge povlašćene prodaje i rasprodaje.
4) "Advokatski"advertajzing, u kojem se ostvaruje neophodna zaštita interesa prodavaca u specijalnim slučajevima prodaje.
Advertajzing se može posmatrati sa stanovišta primarnih ciljeva marketing poruka. U zavisnosti od ciljeva koji određuju konkretnu tržišnu situaciju, advertajzing može da rešava sledeće konkretne zadatke, i to:
1) Informisanje, u kojem se obavlja upoznavanje i stiču osnovna znanja o, na primer, novom proizvodu, konkretnom događaju, kompaniji u celosti.
2) Ubeđivanje, u kojem se odvijaju procesi postepenog i naizmeničnog formiranja: 1. pretpostavki, koje odgovaraju nivou prihvatanja imidža organizacije i njenih proizvoda; 2. ubeđenja o neophodnosti potrošača da obavi kupovinu; 3. podsticanja određenih faktora koji utiču na pozitivnu odluku o kupovini
3) Podsećanje, u kojem se daje kontinuirana podrška pamćenju imidža organizacije i njenih proizvoda, odnosno zadržavanju osnovne informacione poruke u sećanju potrošača o proizvodu/usluzi u intervalima između dve kupovine, a takođe se odnosi i na podsećanje o drugim podacima o kupovini proizvoda (gde se može kupiti, kada, po kojoj ceni...).
