_reakcije-navijackih-grupa-u-frustracionim-situacijama-u-sportu.jpg "Reakcije navijačkih grupa u frustracionim situacijama u sportu")
Kada smo ranije govorili o socijalizaciji kroz sport uvek smo govorili o fenomenu frustracije, kad smo kod nje frustraciona situacija je specifična "konstalacija prirodnih, socijalnih i psiholoških faktora koja otežava ili onemogućuje zadovoljavanje nekih intenzivnih želja ili potrebe" (Zvonarević, M. str. 508). Tada smo naglašavali da u frustracione situacije može dospeti ne samo pojedinac nego i čitave socijalne grupe.
Zapravo, sve raznovrsne socijalne sile i mehanizmi o kojima se govorilo razmatrajući socijalnu klimu u jednom društvu, mogu u određenim okolnostima dovesti grupu u takvu frustracionu situaciju (huligani). Kako će neka grupa u takvoj situaciji reagovati zavisi od niza faktora, ali pre svega od njene frustarcione tolerancije, tj. od njene otpornosti na frustraciju. Ako je ta otpornost dovoljno velika, grupa će relativno lako prevladati razne nepovoljne situacije. Ako je ona, međutim, malena, doći će do velikih potreba u životu grupe koji mogu konačno dovesti do toga da ona bude uništena kao samostalni socijalni organizam. Mnogi autori govore da je sport dobro tlo gde bi grupa mogla realizirati svoju frustraciju.
Reagovanje grupa u frustrativnim situacijam ne razlikuje se u principu od individualnih reagovanja, što je i razumljivo ako znamo da grupe i nisu ništa drugo nego skupine indivudualaca. Stoga i grupe mogu u svojem ponašanju biti manje ili više realistične ili nerealistične tj. racionalne i/ili iracionalne, Na primer ponašanje navijača u Srbiji i ponašanje navijača u Makedoniji, koje je po malo identično jer su jedan deo navijača kod nas pripadnici i najvećih navijačkih grupa u Srbiji tj. delija i grobara, pa su tako i njihova ponašanja identična. U grupi se također javljaju i odbrambeni mehanizmi pomoću kojih ona nastoji očuvati svoj psihosocijalni integritet, ovo je već onaj deo grupa koje imaju dominatni etnički karakter gde postoje nacionalne, verske i ideološke razlike unutar zajednica (pripadnici etničkih manjina).
Realistička reakcija grupa može biti:
- Reorganizacija grupa - slično kao i pojedinac, grupa će takođe - postati frustraciona ako ne može postići svoje ciljeve, ali će zato najpre pokušati reorganizovati vlastitu aktivnost. U grupnoj situaciji ta će reaorganizacija često početi sa personalnim kadrovskim promenama, tj. grupa će tražiti nove vođe za koje pretpostavljaju da će uspešnije voditi nego stari. Dalje, doći će do organizacionih promena tj. grupna struktura biće promenjena ne bi li se nastali problem lakše rešili. Takođe može doći do promene u principima discipline, samoj tehnici rada i u svim drugim područjima delovanja grupe.
- Mobilizacija unitrašnih rezervi - u mnogim slučajevima grupa se neće zadovoljiti samo raznim reorganizovanjem u okviru svojih već postojećih mehanizma i struktura, nego će učiniti korak dalje, i pozvati sve svoje pripadnike na pojačanje napora. Takva mobilizacija unitrašnjih rezervi često je praćena i raznim oblicima grupnog pritiska prikivenog i otvoenog - kako bi se zaista maksimalno pokrenule sve unitrašnje snage grupa: radne, kadrovski, materijalne, finansiske itd.
- Zahtev za spoljašnju pomoć - ako grupa oseti da ni reaoganizacijom aktivnosti ni mobilizacijom unutrašnih rezervi ne može rešiti svoju situaciju potražiće pomoć izvan grupe, u najvećoj meri to je pomoć od političkih i bizins moćnika. Dako da će u takvim situacija zahtev za pomoć i eventualni odziv od nekih autoriteta (državnih ili lokanih) biti redovno praćeni raznim nagodbama i angažovanjima kojima tražilac i primlac pomoći nestoje zaštititi svoje posebna interese.
