_Bolest_putovanja_i_sport.jpg "Bolest putovanja i sport")
Svedoci smo velikog povećanje broja međunarodnih sportskih takmičenja. Ovo povećanje je delom omogućeno razvojem efikasnog avionskog saobraćaja, tako da se od sportista očekuje da putuju na takmičenja širom planete. Ovo može da znači dugotrajno putovanje tokom noći u pravcu sever - jug, ili ka drugim odredištima koja podrazumevaju prelazak nekoliko vremenskih zona u pravcu istok - zapad ili zapad - istok. Na primer, septembra 2000. godine veliki broj olimpijskih timova putovalo je u Sidnej kroz više vremenskih zona.
Bez obzira na to, od sportista se očekivalo da daju svoj maksimum čim stignu. Poznato je da je putovanje kroz vremenske zone povezano sa sindromom koji se karakteriše opštom nelagodnošću, kao i mnogim drugim nespecifičnim simptomima. Ovaj sindrom poznat kao "jet lag" može da ima negativan efekat na takmičarsku sposobnost. Važno je za svakog medicinskog profesionalca koji vodi računa o sportisti koji putuje na takmičenje, da bude svestan potencijalno negativnih efekata interkontinentalnih putovanja na takmičarsku sposobnost. "Jet lag" je prolazan klinički sindrom koji se javlja kao odgovor na remećenje fizioloških bioloških ritmova i uobičajeno rezultira nespecifičnim simptomima.
Sindrom se kod većine osoba razvija kada putuju kroz tri ili više vremenskih zona. Karakterišu ga dve faze: (1.) razvoj cirkadijalne disritmije (desinhronizacije) i (2) adaptacija na novu vremensku zonu (resinhronizacija). Razumevanje osnovnih fizioloških principa ove dve faze je neophodno da bi se pružio odgovarajući savet za prevenciju "jet lag"-a. Sada je sa velikom sigurnošću utvrđeno da je "jet lag" izazvan cirkadijalnom disritmijom. Cirkadijalna disritmija podrazumeva remećenje (desinhronizaciju) normalnog biološkog sata. cirkadijalnog ritma spoljašnjim uzrocima (npr. ciklus dan-noć). Cirkadijalni ritam ima periodičnost od 24 do 26 sati i karakterističan je za veliki broj organskih sistema.
Ovi ritmovi predstavljaju "unutrašnje vreme" organizma i važni su u regulaciji psihičkih i fizioloških parametara kao što su telesna temperatura, nivo kortizola u krvi i nivo budnosti (ciklus budnostsan). Ovi fiziološki ritmovi su pod uticajem spoljašnjih faktora sredine, posebno ciklusa svetlo-tama. Kada sportista pređe nekoliko vremenskih zona, cirkadijalni ritmovi koji su bili pod uticajem spoljašnjih faktora vremenske zone u kojoj je sportista boravio moraju da se prilagode novim vremenskim zonama. Ovo prilagođavanje je poznato kao resinhronizacija i podudara se sa gubitkom simptoma "jet lag"-a. Na period potreban da dođe do resinhronizacije utiče veliki broj faktora.Jasno je utvrđeno da što se više vremenskih zona pređe, potrebno je duže vreme da se resinhronizuju cirkadijalni ritmovi. Pravilo palca glasi: potrebno je otprilike 1 dan po pređenoj vremenskoj zoni za resinhronizaciju.
Pravac avionskog leta takođe ima važan uticaj na vreme potrebno za adaptaciju. Letovi u pravcu sever-jug kod kojih se ne prelaze vremenske zone ne zahtevaju prilagođavanje ritmova. Podaci pokazuju da je za 30 do 50% kraće vreme za adaptaciju ako je let u pravcu istok-zapad (faza unazad) poredeći s pravcem zapad-istok (faza unapred). Ova razlika postoji jer cirkadijalni ritam traje oko 25 sati, što omogućava lakše prilagođavanje u situacijama koje produžavaju dan (letovi istok - zapad). Postoje i individualne razlike u vremenu potrebnom za adaptaciju. Tzv. "noćne ptice", obično ekstroventne osobe imaju pik svog cirkadijalnog ritma u drugom delu dana i zato se lakše prilagođavaju letovima zapad - istok (faza unapred). Nasuprot njima, "dnevni tipovi" obično introvertne osobe, lakše će se prilagoditi letovima istok-zapad (faza unazad).
Životna dob je povezana sa obrascem spavanja, jer sa starenjem, osobe idu ranije na spavanje i ranije ustaju. Ova navika će pogodovati prilagođavanju na putovanja u pravcu zapad - istok. Vreme potrebno za prilagođavanje će u mnogome zavisiti i od toga koliko brzo će se osoba izložiti novim uslovima sredine, posebno sunčevoj svetlosti. Ranije izlaganje novom ciklusu dan-noć dovešće do brže resinhronizacije. Sporedni faktori koji mogu da utiču na resinhronizaciju vremena uključuju tip i sadržaj obroka kao i supstance poznate kao hronobiotski lekovi. Efekti hronobiotskih lekova na resinhronizaciju zahtevaju dodatna istraživanja, jer nijedna od ovih supstanci nije ispitana u realnim uslovima kod Ijudi. Ipak, velika su očekivanja od njihove uloge u prevenciji "jet lag"-a.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Postoje dva osnovna mehanizma preko kojih ovi lekovi mogu da utiču na proces resinhronizacije. Prvo, mogu da deluju kao spoljašnji faktori ili sinhronizatori bioloških ritmova. Primer lekova u ovoj kategoriji su adenokortikotropni hormon (ACTH), levo dopa i parahlorofenilalanin. Vreme uzimanja lekova tokom normalnog ciklusa je najbitnije u određivanju njihovog efekta. Ako se daju rano tokom ciklusa oni izazivaju pomeranje unapred u odnosu na normalni ciklus i na taj način pomažu sportistima koji putuju u pravcu zapad - istok (faza unapred). Nasuprot tome ako se daju kasnije u toku normalnog ciklusa, ovi lekovi odlažu ciklus i koriste sportistima koji putuju u pravcu istok - zapad (faza unazad).
Drugi mehanizam preko koga hronobiotski lekovi deluju je intenziviranje efekata spoljašnjih nadražaja. Lekovi kao što su litijum ili hlorgilin olakšavaju resinhronizaciju posle putovanja u pravcu istok-zapad. Triciklični antidepresivi, melatonin i estradiol su lekovi koji se uzimaju da ubrzaju resinhronizaciju nakon letova u pravcu zapad - istok.Hronobiotički lek, melatonin se uobičajeno koristi od strane sportista za adaptaciju na promenu vremenske zone. Melatonin se izlučuje iz epifize između 9 ujutru i 7 uveče i poznat je kao tzv. "tamni puls". Kapsule melatonina koje se uzimaju uveče nekoliko dana pre putovanja (po lokalnom vremenu) i po dolasku (po lokalnom vremenu), mogu značajno da olakšaju resinhronizaciju. Kada se uzima po ovom rasporedu, pokazano je da melatonin smanjuje simptome "jet lag-a" i kod muškaraca i kod žena, i kod putovanja u pravcu zapad - istok i istok -zapad. Ipak tačan mehanizam kojim melatonin olakšava resinhronizaciju nije utvrđen.
Novije publikacije govore da se unošenjem melatonina može izmeniti telesni sat. Upotreba melatonina kod sportista, posebno efekat melatonina na takmičarsku sposobnost zahteva dalja istraživanja.Cirkadijalni ritmovi različitih organskih sistema organizma resinhronizuju se različitom brzinom. Na primer telesna temperatura koja varira od 36 stepeni rano ujutro do 38,5° C u kasno popodne se resinhronizuje relativno brzo (40 do 50 min). Cirkadijalni ritmovi telesne temperature su od posebnog interesa za sportiste, jer se pokazalo da je to najbitniji ritam koji određuje takmičarsku sposobnost. Hormonalni i ritam bubrežne funkcije s druge strane zahtevaju duže vreme za prilagođavanje novoj vremenskoj zoni. Postoji puno anegdotskih, ali malo naučnih podataka za negativan efekat "jet lag-a" na takmičarsku sposobnost.
U jednoj od najobimnijih naučnih studija na ovu temu, pokazano je da putovanja u pravcu zapad-istok preko 6 vremenskih zona dovode do smanjenja takmičarske sposobnosti za oko 10%. U ovoj studiji ispitivano je smanjenje takmičarske sposobnosti za određen oblik fizičke aktivnosti; tako je smanjenje brzine sprinta na 270 metara iznosilo 8 do 12%, odnosno za trku na 2,8 km smanjenje je iznosilo 8 do 9%, smanjenje izokinetičke snage mišića iznosilo je 6 do 11%, odnosno 13% za izokinetičku izdržljivost mišića. Praktična uputstva za smanjenje efekata "jet lag-a" kod sportista ili drugih osoba koje putuju u drugu vremensku zonu može biti kategorizovano shodno dvema činjenicama: (1). Putovanja koja uključuju male (manje od 3 vremenske zone) ali česte vremenske promene; (2). putovanja koja uključuju jednu veliku (više od 3 vremenske zone) vremensku promenu.
Ovi praktični saveti izvedeni su iz razumevanja osnovnih fizioloških principa "jet lag" sindroma i prikazani su u nastavku. Uputstva kako da se smanji efekat "jet lag-a": Male ali uzastopne promene vremenskih zona
- Zakažite takmičenja ujutru ako ste putovali sa zapada ili uveče ako ste putovali sa istoka
- Putujte u jednom smeru ako se takmičite na različitim mestima
- Uključite se u sportske i fizičke aktivnosti (trening) neposredno po doiasku na odredište
- Nekoliko dana pre puta podesite vreme spavanja i buđenja vremenu mesta na koje putujete
- Redovno jedite po dolasku na odredište
- Izbegavajte uzimanje alkohola tokom leta
Promena jedne velike vremenske zone
- Doputujte na odredište najmanje jedan dan ranije za svaku vremensku zonu koju pređete (ako je razlika u vremenskim zonama veća od 6 sati doputujte 14 dana ranije)
- Za letove koji prelaze više od 10 vremenskih zona bolje je putovati sa zapada na istok
- Uključite se u sportske i fizičke aktivnosti (trening) neposredno po dolasku na odredište
- Zadržite uobičajene navike vezane za spavanje i ishranu po dolasku na odredište
- Naizmenično se hranite (lakim i teškim) obrocima 3 dana pre puta
- Izbegavajte alkohol tokom leta
- Možete koristiti hronobiotske lekove kao što je melatonin
- Nekoliko dana pre polaska pokušajte da imitirate ciklus spavanje-budnost i cikius ishrane koji će biti na odredištu (za putovanje sa istoka na zapad ovo znači da idete ranije na spavanje).
