_Uloge-u-sportu.jpg "Uloge u sportu")
Kako je čovjek temeljni element strukture društva, tako je akter u sportu temeljni element društvene strukture sporta. Međutim, postavlja se pitanje ko je u sportu akter?
Sa sigurnošću da jedan skup aktera čine sami direktni učesnici u sportskim događajima (sportisti). Ali, jesu li treneri takođe akteri u sportu? Jer treneri i selektori takođe svojim delovanjem bitno određuju rezultat. Ili, jesu li novinski izvestioci i komentatori sportski akteri? Jer oni svojim pisanjem i komentarima stvaraju, ali i uništavaju sportske zvezde. U kojoj su mjeri članovi uprave akteri? Oni svojim upravljanjem klubom mogu bitno doprineti manjem ili većem rezultatu. Neposredna publika svojim uticajem može bitno uticati na rezultat, pogotovo kod masovnih sportova kao što je futbal u kojem se publika smatra dvanaestim igračem? Takođe se postavlja pitanje jesu li sudije akteri ili samo egzekutori koji sude po određenim pravilima?
Postoje li razlike u igri između profesionalaca i amatera?
Profesionalni vrhunski sport, iako nema toliko sportista koliko ih učestvuje u amaterskom sportu, u velikoj meri dominira u svim sferama društvenog života. To se pogotovo odnosi na neke masovne sportove. Profesionalizam se najčešće pravda potrebom za postizanjem kvaliteta bez čega, navodno, nema napretka. Osim toga, znanje i veština nisu jedini činitelj koji određuje kvalitet, već postoje i neke prirodne predispozicije, ali i neki društveni uslovi. Bitna karakteristika profesionalizma je posvećenost profesiji.
U sportu to ide na štetu ostalih životnih elemenata, jer profesionalizam neprestano produbljuje jaz između života i igre. Profesionalac je zvezda koja je sve udaljenija od ljudskih mogućnosti, pa ide i izvan njih, zbog čega mu se ljudi dive. To dovodi do pretvaranja lepote igre u brzinu, grubost, nadmenost i bunkerisanje. Igrači-roboti postaju prototip savremenog profesionalca u sportu. Stoga se postavlja pitanje u čemu je kvalitet sportiste?
Je li to savalađivanje koordinacije pokreta, ili veština disanja ili čvrstina organizma, šta je stvarna pretpostavka uspešne inteligentne sportske aktivnosti, jer sportisti su kao ljudsko i društveno biće u prirodnom sportskom ambijentu? Svaki sportista za svoj uspeh dobija medalje u kojima ne uživa duže od momenta primanja, jer su i ti drugi zaslužni, pa medalje pripadaju i njima. Ipak ih sportista ostvaruje, stavljajući sebe na kocku i žrtvujući svoje druge užitke, pa se u podeli medalje s ostalim učesnicima mora osećati upotrebljenim od strane drugih, odnosno izigranim.
I sportisti i trener su, međutim, sluge, jer je osnovno pravilo sportskog profesionalizma hrabrost i poslušnost. Treba samo izvršavati naređenja, pa čak kada se s njima i ne slažemo. Tako sportista postaje ne-čovek, što se na takmičenju još više potencira (kod fudbala, košarke, ragbija i sl.), igrači se huškaju protiv protivnika, nazivajući ih i raznim pogrdnim imenima. Poslušne i uspešne publika i uprava vole, pa mogu što hoće. Međutim, hoće li to trajati večno? Da, sve dok ne postanu neposlušni i dok ne postignu uspeh. A onda im svi okreću leđa. Bivše zvezde se zaboravljaju, a njihov sjaj sve više blijedi (to je lijepo prikazano u filmu "Rocky").
