_Nasilje_u_sportu_i_na_sportskim_terenima.jpg "Nasilje u sportu i na sportskim terenima")
Živimo u vremenu u kojem fenomen nasilja postaje simbol društva, dobija svojevrsni ritualni značaj, i nažalost na neki način postaje sastavni deo života i filozofije, pre svega, mladih ljudi. Svakodnevno smo šokirani primerima nasilja sa izuzetno ozbiljnim i neretko tragičnim posledicama, bez obzira da li se radi o nasilju izazvanom kriminalnim pobudama, vršnjačkom nasilju, porodičnom nasilju ili onom koje se dešava u sportu i oko sporta.
Zajednički zaključak mnogih naučnih istraživanja nasilja i nasilja u sportu govori da je eskalacija nasilja u porastu u posljednjoj deceniji i da postaje jedan od osnovnih i primarnih problema svakog društva. Nasilje kao najjača neverbalna komunikacija ima bezbrojne vertikalne oblike pojavljivanja i kao takvo na neki način prisutno je svuda oko nas u nekom svom obliku.
U sportu je uobičajeno da se neprijateljska i agresivna ponašanja nazivaju nasiljem, pa se tako govori o nasilju gledalaca, nasilju na terenu (nasilnički postupci tokom igre, međusobni verbalni ili fizički sukobi igrača), nasilju roditelja i/ili trenera nad decom sportistima, nasilju nad sportskim sudijama, nasilju nad sportskim novinarima itd. Međutim, ono šta posebno zabrinjava je takozvano tiho nasilje, u uslovima kada sport postaje profitabilni biznis u svetu i postaje snažan instrument političke manipulacije, naročito velikih ekonomskih sila.
Treba imati u vidu da svi subjekti nasilja u jednom trenutku mogu biti akteri, a u drugom žrtve nasilja. Te uloge se menjaju u zavisnosti od konteksta, situacijonih uticaja, faktora ličnosti, dešavanja na terenu i van njega, toka svakog konkretnog trenažnog ili takmičarskog procesa, itd.
Iako je u svetu problem nasilja u sportu odavno u žiži interesovanja najšire društvene javnosti kao i stručnjaka u sportu, pre svega tu se misli na sociologe, filozofe, pedagoge, psihologe itd., naši mediji, političari, stručna i naučna javnost, tek devedesetih godina prošlog veka, postaju "ozbiljno" zabrinuti zbog ove sve vidljivije "tamne strane sporta" i činjenice da ona nije vezana samo za huliganizam sportskih navijača, već i brojne druge, suptilnije, manje vidljive, ali ne i manje ozbiljne oblike nasilja koji skoro legitmno egzistiraju u sportskim sredinama.
Sama činjenica da naše društvo ne sankcioniše u dovoljnoj meri takva i slična nasilna ponašanja u sportu i oko njega navodi na zaključak da ih ono svesno ili ne, nažalost pomaže istimuliše u njegovom daljem razvoju, iako je sam čin bilo kog oblika nasilja kriminalni akt koji je kažnjiv prema utvrđenim zakonskim propisima. Svako bolje organizovano društvo koje se nađe pred ovakvim problemom trebalo bi da mu priđe sa velikom dozom odgovornosti, a ne da pred njim zatvara oči kako ovakav problem ne bi uzeo preveliki zamah i trajno ukaljao sve one pozitivne stvari koje je sport doneo našem društvu.
