Fizičko vežbanje - treniranje

Dvadeset prvi vek je našoj struci, doneo mnoge zaokrete u kojima je fizička kultura izbrisana iz društvenih delatnosti a fizičko vežbanje-treniranje iz stručne terminologije. Promovisan je sport, olimpijski amaterizam je otišao u anonimnost, legalizovana stimulativna sretstva i doping kontrola. S hodno predhodnom, dodavanjem prisvojnog prideva, sportski, obogatili smo našu delatnost pa sad imamo: sportske nauke, sportsku rekreaciju, rekreativni sport, sport za sve, školski sport, sportsku medicinu, sportsku psihologiju... a nemamo autohtonu nauku, jer kažu: još ste mlada struka i nauka.

Međutim, fizičko vežbanje - treniranje je prapočetak svih ljudskih početaka, pa ne može, da se prilikom razmatranja pojma fizička kultura na prvo mesto stavi kultura, kao što je u svom kapitalnom delu (38.) rekao Matić: "Prednost se daje kulturi, a tek potom onome što je u njoj fizičko."  jer kultura je nastala mnogo kasnije od fizičkog vežbanja-treniranja. Fizičko vežbanje - treniranje je stvorilo čoveka a on je stvorio kulturu, što znači da je fizičko vežbanje – treniranje, embrion kulture pa u genetičkom smislu ne može biti od sekundarnog značaja u njenom postojanju. Fizičko je ugrađeno u duhovno i pretstavlja dijalektičku celinu. Ne može jedno bez drugog.

Što se tiče mladosti naše struke i nauke, tvrdnja može biti samo tendeciozna, jer svako ko to tvrdi, na vulgaran način prelazi preko davno poznatih činjenica. Fizičko vežbanje - treniranje čoveka, je  prapočetak svih ljudskih početaka. Ono je omogućilo njegovu evoluciju, sastavni je deo njegove egzistencije. Samo sa njim čovek postoji, bez njega on ne može opstati. Čovek je prva saznanja o sebi i svom okruženju, stekao uz pomoć fizičkog vežbanja-treniranja, njegov mozak se razvijao istim putem. 

Čovek je spoznao gravitaciju pre nego što se rodio Njutn, ali je predhodno, želeći kamenom da gađa: ptice, zvezde, mesec, sunce, više puta morao da baca kamen na njih i da se uveri da kamen neće odleteti u vaseljenu, već uvek pasti na zemlju. Kada je isti kamen bacio u vodu, on je potonuo a kada je bacio drvo, ono je isplivalo na površinu. Naravno da je iz tih saznanja izvukao odgovarajuće zaključke. Kako je čovek naučio da pliva i vesla? Jednostavno. Posle mnogobrojnih pokušaja da na raznorazne načine savlada vodenu površinu, koji su ostavljali traga u njegovom mozgu, jednog momenta je shvatio da istu može savladati i plivajući. Tako je naučio da pliva a kad je stavio brvno u vodu i uzjahao ga, naučio je da vesla.

U vezi sa prethodnim treba znati i sledeće: čovek je osmislio Olimpijske igre, više od 1000 godina pre nego što su se rodili: Pitagora, Platon, Aristotel, Arhimed, Plutarh i drugi grčki mislioci starog veka. Nije teško zaključiti da za osmišljavanje, organizovanje i sprovođenje tako grandioznih "sportskih takmičenja" i pripremu tamičara, nije bio dovoljan mediokritetski nivo inteligencije i obrazovanja, već mnogo viši nivo od toga. Jedno je sigurno, to epohalno delo ljudskog uma zamislili su, kreirali i realizovali ljudi koji su se bavili fizičkim vežbanjem-treniranjem, na žalost mnogih koji to ne mogu da priznaju, a koje bi danas trbalo da zovemo TRENINGOLOZI.(6,7.).

    style="display:block; text-align:center;"
    data-ad-layout="in-article"
    data-ad-format="fluid"
    data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
    data-ad-slot="7364782146">

I pored iznetih činjenica, mi danas imamo pravo nasilje nad celokupnom zaostavštinom i dostignućima koja je naša nauka, teorija i praksa postigla u prošlosti. Odbacili smo prošlost i prihvatili, bez razmišljanja i griže savesti, sadašnjost. Fizička kultura je izbrisana u spisku kulturnih delatnosti. Pojam fizičko veežbanje-treniranje, više se ne koristi u našoj stručnoj terminologiji. Bez dubljeg razmišljanja, prihvaćeni su novi termini: SPORTSKE nauke,(10). koje su postale sportske samo zato što im je dodat prisvojni pridev a niko se nije zapitao: Šta to ima od sporta u sportskim naukama? Sportska rekreacija, koja ima više veze sa zdravljem i biznisom, nego sa sportom, Sport za sve ili rekretivni sport, pa se ne zna šta je sport a šta rekreacija, jer sport je previše složen. težak i selektivan da bi mogao biti rekreacija. Školski sport, koji ne postoji.(5).  

Pored svega iznetog, fizičko vežbanje-treniranje je osnovni metod i sretstvo naše struke i nauke za: izučavanje, negovanje i održavanje fizičkih sposobnosti čoveka na egzistencijalnom nivou, pa sa ove perspektive ne vidimo, neku, svetlu budućnost naše struke i nauke.

Zaključci:

1. Fizičko vežbanje – treniranje je prapočetak svih ljudskih početaka.

2. Fizičko vežbanje - treniranje je omogućilo čoveku da se oslobodi životinjskog porekla. Da svoja mehanička kretanja, ponavljanjem pretvori u egzistencijalnu potrebu a ista, vremenom i fizičkim vežbanjem - treniranjem pretvori u humanu delatnost, uz čiju pomoć je stvorio sve što je stvorio. Ono se u sociološkom, pa i u biološkom smislu, ne može  izjednačavati sa kretanjem, jer da je tako, čovek bi još uvek živeo na drvetu i hranio se bananama.

3. Znači, fizičkim vežbanjem – treniranjem, čovek je razvijao svoj mozak, sticao iskustvo, bogatio svoja znanja, unapređivao svoj život i stvarao civilizaciju u kojoj sad mora da nastavi sa svakodnevnim fizičkim vežbanjem ako želi da sačuva svoj biološki status. Koliko će to činiti, zavisi od njegovog okruženja. vaspitanja i stepena njegove fizičke kulture.

4. Epohalno i najhumanije delo ljudske civilizacije, koje traje milenijumima, Olimpijske igre, izmislili su, kreirali i realizovali ljudi koji su se bavili fizičkim vežbanjem – treniranjem a njihovi sledbenici, danas bi trebalo da se zovu: TRENINGOLOZI.

5. Čovek je kreativno, prirodno, biće, a kultura je samo njegova tvorevina, pa ista ne može biti iznad njega.

6. Jedino što je u sportu još ostalo humano, to je fizičko vežbanje –  treniranje, koje obezbeđuje  humanu perspektivu,kontrolu ljudski mogućeg i korisnog  u trenažnim procesima, koji treba da obezbede vrhunska sportska dostignuća.

Literatura :

1. Drid, P.: Teorija sportskog treninga, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Novi Sad, 2012.

2. Enciklopedija fizičke kulture, sv.1, Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb, 1975.

3. Enciklopedija fizičke kulture, sv. 2. Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb, 1977.  

4. Zakon o sportu Republike Srbije  

5. Zdanski, I.: Bela knjiga fizičke kulture, Beograd, 2015.

6. Ivanić, S,: O struci i nauci u fizičkoj kulturi,Internet, Savremenisport.com

7. Ivanić, S.: Fizička kultura, Internet, Savremenisport.com

8. Kebin, V.: Nagoveštaji filozofije fizičke kulture u Matićevom opusu, Monografija: "Milivoje Baća Matić"

9. Matić, M. Bokan, B. : Opšta teorija fizičke culture, Beograd, 2004.

10. Serbien zornal of Sports sciences, Belgrade.Serbien zurnal of Sports sciences, Belgrad.