_navijacko-nasilje-kroz-prizme-naucne-analize.jpg "Navijačko nasilje kroz prizme naučne analize")
Pubilka je veoma značajan faktor za podsticanje razvoja fizičke kulture posebno sporta, kako i faktor popularizacije sportskih aktivnosti i unapređenje njihovih rezultata. (Štakić, Đ. str. 124)
Najveći je deo studija koje se tematski odnose na društvene i političke aspekte sporta te povezanost sporta i nasilja predmetno je usmeren na fenomen fudbala i drugog navijaštva. To je istodobno i nedostatak (zanemareni su drugi bitni aspekti sporta, osobito nasilja u vezi sa sportom), i prednost (zato što su temeljito istraženi fudbalski navijači, njihovo nasilničko i drugo ponašanje te za to vezana subkultura) pristupa raznih sociologa i drugih društvenih naučnika ovom fenomenu u sportu.
navijacko-nasilje-kroz-prizme-naucne-analize
S obzirom na to, ovu analizu je najlogičnije zasnovati upravo na tom aspektu međuodnosa sporta i nasilja. I francuski su naučnici svoju pažnju usmerili ka nasilničkom ponašanju, ekstremnih fudbalskih i drugih navijača (Bodin, Robéne, Héas, 2007.: 19-73) kao društveni problem koji ne samo u Francuskoj, nego i u nizu drugih zemalja Europe već četrdesetak godina izaziva veliku zabrinutost u javnosti, te u vezi s kojim se sprovodi ili bi se barem trebala sprovoditi primerena javna politika, odnosno društvena akcija usmerena ka njegovom suzbijanju.
U nekim su europskim zemljama sociolozi, psiholozi i drugi istraživači
ostvarili sistematičan naučni uvid u različite značaje odnosa nasilja i sporta, pri čemu su veliku pažnju pridali upravo nasilničkom ponašanju.
Nasilje ekstremnih fudbalskih i drugih navijača izbijalo je i u prvoj polovini i sredinom prošlog veka, ali je u naučnoj literaturi široko prihvaćena definicija, u modernom obliku, kao "fudbalski huliganizam (football hooliganism)" i kao bitan aspekt posebne supkulture mladih i slično, postoji od ere nakon Svetskog prvenstva u fudbalu u Engleskoj 1966. godine.
Na temelju njihovih radova, unutar teorijske misli o fudbalskim navijačima i njihovim skupinama mogu se izdvojiti četiri osnovna pristupa:
- subkulturna teorija ritualizirane agresije,
- klasna teorija ponašanja navijača,
- socioistorijska teorija "fudbalskog huliganizma"
- svet sporta kao svet za sebe (Alexandro Dal Lago, Anastasovski, I. 2010),
koji su predstavili širu i sistemsku teorijsku osnovu analiziranja.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Trend intenzivnoga navijačkog nasilja nastavio se i nakon sticanja nacionalne samostalnosti, pa je bio predemet naučnika kao što su Williams, Dunning i Murphy koji su u svojoj komparativnoj studiji o navijačkom huliganizmu iz sredine osamdesetih godina prošloga vekaa istaknli kako je taj problem u to vreme bio najizraženiji u Engleskoj, Italiji, Holandiji i Jugoslaviji (Willliams, Dunning, Murphy, 1986.a).
Prisutna su čak i mišljenja kako su upravo neredi navijača koji su doveli do ne odigravanja fudbalske utakmice između Dinama i Crvene zvezde na Maksimiru 13. Maja 1990. (Anastasovski, I , Nanev, L, Klimper, I. 2009, str.54) bili svojevrstan početak ratnih zbivanja na ovim prostorima. (Mihailović, 1997.; Prnjak, 1997.: 11, 19, 80-83; Foer, 2006.: 22-28; Brimson 2006.: 202-203).
Ove ne sportske okolnosti daju dobre razloge za premeštanje istraživačkog naglaska na analizu značaja kapitalističke, odnosno potrošačke kulture obeležene globalizacijom na svetski način.
Ako donekle vremenski i kaskamo za naukom na razvijenijem Zapadu kad je reč o nekim naučnim istraživanjima nekih aspekata savremenog društva, nimalo ne zaostajemo za Evropom u angažmanu oko ovog fenomena, na ovim prostorima gde su se naši načnici, socilozi, psiholozi, ekspeti tokom poslednjih dvadeset godina pokazivali i iskazali u području sporta i nasilja.
S obzirom na sve ovo što sam izneo, potpuno je shvatljivo postojanje nekih znatnih podudarnosti između naučnog uvida francuskih autora (Bodin, Robéne, Héas, 2007.) i uvida raznih sociologa i psihologa sa ovih naših prostora (Balkan), drugih naučnika koji su pratili ili još uvijek prate problematiku nasilničkoga ponašanja ekstremnih navijača.
Te se podudarnosti mogu podeliti u tri celine: prva se odnosi na pojavnost tog ponašanja, druga na njegovu uslovljenost, a treća na društvene aktivnosti suzbijanja navijačkoga nasilja.
Literatura:
Anastasovski, I, Nanev, L, Klimper, I. (2009). Prevencija i represija na nailstvoto na fudbalskite stadioni, Skopje: FFM, Fleksograf.
Anastasovski, I (2010). Sociološki aspekti na nasilno i agresivno odnesuvanje na sportski manifestacii vo Republika Makedonia, Skopje: Doktorski trud, UKIM.
Lalić, D., Biti, O. (2008). Politika, sport, nasilje, Četverokut sporta, nasilja, politike i društva, znanstveni uvid u Hrvatsku i Evropi, str.253-256.
Štakić, Đ. (1996). Sociologija fizičke culture, Beograd: Univerzitet u Beogradu, Zavod za grafičku tehniku, str.124.
