Prošle su skoro četiri godine od istorijske, prve utakmice i pobede fudbalske reprezentacije Srbije nad domaćinom, reprezentacijom Češke 16. avgusta 2006. godine u Uherskem Hradištu. Svakako, to je bio trijumf za istoriju i lep početak jednog novog poglavlja u istoriji našeg fudbala, ali i sporta uopšte. Ta 2006. godina obilovala je kako sportskim, tako i političkim događajima. Najpre se raspala državna zajednica Srbije i Crne Gore, a Republika Srbija konačno, nakon 88 godina, obnavlja svoju državnost. Na sportskom planu naša fudbalska reprezentacija (poslednji put pod starim imenom i himnom "Hej Sloveni") doživela je pravi debakl na Mondijalu u Nemačkoj. Još uvek su nam u gorkom sećanju ostali poniženje protiv Argentinaca u Gelzenkirhenu (0:6) i poraz od Obale Slonovače u Minhenu (2:3), iako smo vodili 2:0. Nakon svega trebalo je što pre zaboraviti Nemačku i otvoriti stranice nove fudbalske istorije pod novim imenom, zastavom, grbom i himnom. Prilika za to ukazala se nepuna dva meseca kasnije.
U međuvremenu, odlukom FIFA reprezentacija Srbije postala je naslednica reprezentacije bivše države (SCG, SRJ i SFRJ). Za prvog selektora izabran je Španac Havijer Klemente, od ranije poznati trener i nekadašnji španski selektor. Bližile su se kvalifikacije za prvenstvo Evrope u Austriji i Švajcarskoj 2008. i trebalo je stvarati nov tim. Nije bilo mnogo vremena. Iz selekcije sa Mondijala Klemente je ostavio samo osmoricu (kasnije bez golmana Dragoslava Jevrića, sedmoricu) ukazavši šansu mlađim igračima. Udaren je temelj nove srpske reprezentacije i tako kombinovani sastav suprotstavio se Česima. To je ujedno bila prva i poslednja provera pred početak kvalifikacionog ciklusa u septembru iste godine.
Utakmica je značajna i zbog toga što se na njoj od reprezentativnog dresa oprostio Pavel Nedved, legenda českog, ali i evropskog fudbala. Za svoju zemlju je odigrao ukupno 91 utakmicu i postigao 18 golova. Reprezentacija Srbije nastupila je u sledećem sastavu: Stojković, Marković, Stepanov, Biševac, Luković, Duljaj, Stanković (od 62. Ljuboja), Koroman (od 46 Kovačević), Ilić (od 46. Trišović), Lazović (od 46. Žigić), Pantelić. Meč po naše reprezentativce nije počeo dobro. Nakon kiksa Biševca Štajner već u 3. minutu dovodi Čehe u vođstvo, 0:1. Takav uvod je podsetio na katastrofu iz Praga četiri godine ranije (2002.) kada je reprezentacija tadašnje SRJ poražena sa 5:0. Na sreću, tako nešto se nije ponovilo. Naprotiv, naši igrači preuzimaju inicijativu sto je rezultiralo izjednačenjem u 42. minutu. Posle centaršuta Lukovića na drugoj stativi je bio Lazović i glavom iz teške pozicije zatresao mrežu. Bio je to prvi gol u istoriji srpskog reprezentativnog fudbala. Drugo poluvreme donelo je još bolju igru i dva gola u češkoj mreži. Kontranapad je poveo Marković, Pantelić i Žigić su izmenjali dupli pas, da bi tadašnji napadač Herte Pantelić u 54. minutu rutinski pogodio i doveo "orlove" u vođstvo od 2:1. Izvanredna igra, u formaciji 4-2-3-1, krunisana je u 70. minutu. Ljuboja je video da je prazna leva strana i pravovremeno je proigrao Trišovića. Još jedan debitant u nacionalnom timu je poput najiskusnijih golgetera plasirao loptu u mrežu domaćina. Bio je to i konačan rezultat - 1:3. Srbija je ostvarila rezultat kakav verovatno niko nije mogao da sanja. Bila je to divna fudbalska noć, prvi let i pobeda naših "orlova.
I pored epiteta "prijateljska", ovo je ipak bila istorijska, prva utakmica i trijumf fudbalske reprezentacije Srbije. Utakmica koja nam je svima dala nadu nakon tužne (bliske) "fudbalske" prošlosti pod imenom SCG. Bio je to početak jedne nove fudbalske priče nove (stare) države. Igrači sada igraju za Srbiju, na dresovima nose nacionalna obeležja i ne slušaju zvižduke dok se intonira himna, već pevaju "Bože pravde". Nepune četiri godine kasnije, s nestrpljenjem isčekujemo Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi i prvi nastup naše reprezentacije na ovom takmičenju od kako je Srbija ponovo postala samostalna država. Nadamo se uspešnom ishodu kvalifikacija za prvenstvo Evrope u Poljskoj i Ukrajini 2012. godine i prvom učešću naše zemlje na ovom takmičenju. Što se tiče ovog istorijskog trijumfa, igrači su verovali u sebe, nisu krili ljubav prema novom dresu, grbu, himni i nadali se da će, pored svega toga novog na novom početku, biti i novi rezultat. I bio je. Neka takav odnos prema nacionalnom dresu zadrže i generacije fudbalaera koje dolaze. Ako tako ostane, uz brojne talente kojih na ovom prostoru nikada nije nedostajalo, ne moramo brinuti za budućnost našeg reprezentativnog fudbala.
Literatura:
Dnevni sportski list "Sport", broj 17.485, Beograd, 17.avgust 2006.
Dnevni sportski list "Sport", broj 17.486, Beograd, 18.avgust 2006.
