Kao šta je prorekao Oldos Haksli sport je postao jedna od glavnih manifestacija savremene civilizacije. Zbog svog prisustva u svim nivoima obrazovanja, sport je postao satavni deo života skoro svakog čoveka na svetu i jedan od najrasprostranjenijih oblika zabave i razonode. Ideja o sportu kao sredstvu ličnog i opšteg razvoja, kao oblik kulture povezan je sa imenom Pjer De Cuberten. Za ovog svestranog sportistu, pedagoga i etičara sport je bio nosilac modernog obrazovanja, koji treba olakšati ravoj demokratije i kosmopolitizma, promovišući saradnju, solidarnost, uzajamno npoštovanje i zajedničke ljudske vrednosti.
Sa afirmacije sportske bliskosti između kvaliteta drugih, fer-plejom i humanosti sport zbilžuje narode i protivi se bilo kakvom obliku diskriminacije. Ta etika aktivizma, bez želje da se nadvalada nad drugima je osnovna suprotnost nasilja i agresije koji danas sve više preovladavaju na sportskim događajima.
Sport, kao važan činilac fizičkog vežbanja pretstavljaju:
- faktori jačanja zdravlja ljudi;
- značajan element za odmor i rekreaciju; i
- osnovno sredstvo za podizanje radne i obrambene sposobnosti građana.
Ideja o odgoju tela kao uslov ravnoteže ličnosti vuče korene iz davne prošlosti. Još u staroj Grčkoj, u robovlasničkom društvenom sastavu Sparte i Atine, sport i fizička aktivnost imali su veliki značaj. To je bio satavni deo tadašnjeg obrazovnog sistema. U vremenu Humanizma pod uticajem reformacije, ponovo se ističe potreba harmoničnog odgoja čoveka i njegovog pravilnog psihosomatskog razvoja. Još tada su skoro svi polazili od poznate Juvelove poslovice "u zdravom telu zdrav duh". Međutim, sport i fizička aktivnost u klasnom društvu nisu bili široko postavljeni. Iz tog okvira počinju izlaziti početkom XX veka, poprimajući entuzijazam, popularnost i društveni značaj. Danas u uslovima razvoja našeg društva koje je u tranziciji, stvoreni su preduslovi za razvoj i unaprađenje sporta kao aktivnosti za sve, naročito za žene.
Nauka i tehnička dostignuća olakšali su život ljudima, napravili ga udobnijim i kulturnijim, ali su istovremeno poremetili ravnotežu i počeli ozbiljno ugrožavati njihov biološki status. Zbog smanjenja telesnih kretanja u procesu proizvodnje i tokom radnog vremena, ljudi su počeli smanjivati pa i gubiti svoju fizičku i radnu kondiciju. S druge strane, buka, zagađenost vazduha i okoline, kao i ostali brojni insulti deluju negativno na zdravlje čoveka, poremećujući njegove funkcionalne sposobnosti i njegovo zdravlje. Dok se u civilizovanom svetu rade stručne analize i programi sa konkretnim akcijama, u našem društvu se stvari u tom pogledu ne menjaju, odnosno kreću se stihijski i vrlo često ne planirano.
Mali je broj građana koji su uključeni i koji vide lični interes u sportu i fizičkoj aktivnosti. S obzirom na realna predviđanja, u vezi sa porastom ličnog i društvenog standarda, može se očekivati da će zaposleni ljudi sve više prihvatati sport i telesnu aktivnost kao svakodnevnu potrebu, kao stvaralački angažman i potvrđivanje svoje vrednosti, i na taj način poboljšati poslovni uspeh i kvalitet života.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Ljudi sigurno imaju svoje razloge da prihvate ili odbace sport. Činjenica je da svako ne može biti "as", a najveći broj ljudi i nema takve ambicije. Oni uglavnom upražnjavaju sport i fizičku (telesnu) aktivnost da bi bili zdravi, sposobni i uvek u dobroj kondiciji, jer od toga zavisi njihov poslovni uspjeh i kvaliteta života . Europski savet bavi se "sportom za sve" još od 1996 godine. Na 10-toj sednici Saveta kulturne saradnje (S.S.S) - specijalni organ zadužen za pripremu i sprovođenje kulturne politike Europskog saveta, usvojena je principijelna deklaracija kojom će ova tema postati cilj dugoročne akcije Europskog saveta. Sa terminologijom koja se postepeno razvijala u Europskom savetu, izraz "sport za sve" označava ideju, kao koncepciju društvenog i političkog karaktera.
Posmatrana problematika odnosi se na društva čije su se strukture brzo transformirale u sredinu gde je sve manje slodobnog vremena, a sve više automatizacije, urbanizacije - što je samo nekoliko pojava koje se uklapaju u koncepciju "sport za sve". Šire tumačenje pojmova sporta i telesne aktivnosti za sve zahteva koncept koji će biti obuhvaćen i shvaćen u širem smislu. Ovaj koncept tumači se na različit način u različitim zemljama. U tom smislu, u Finskoj je sport za sve definisan kao:
"Višestepenska fizička aktivnost koja se upražnjava dobrovoljno, izazivajuću momentalno zadovoljstvo i blagostanje, a ima trajni i sakriveni efekat kao što je čuvanje zdravlja i zaštite od bolesti".
U Švedskoj ovaj se pojam definiše na slijedeći način: "Sport za sve obuhvata sve fizičke aktivnosti, takmičarske, ili ne, koje čovjek koristi da bi postigao specifične rezultate, ili jednostavno da bi vežbao i opustio se na fizički aktivan način".
Korisno je istaći da se pojmovi sport i fizička aktivnost u sadržaju "sport za sve" trebaju shvatiti u modernom smislu tj. kao slobodne aktivnosti, spontano korištene u merilu, čiji su efekti po Joffu Dimazedieru "opuštanje, zabava i razvoj".
Komercijalizacija ovog pojma može biti pozitivna, ali istovremeno može biti i kobna. Ovo se odnosi na "vrbovanje" kada se radi o slobodnom vremenu čoveka, odnosno u kojoj se mjeri može organizovati slobodno vreme čoveka. Kada govorimo o takozvanom "produktivizmu" moramo se setiti što je Gabriel Marcel napisao u vezi sa koncepcijom funkcionalnosti čovjeka - ".Kada dobro razume da je pojedinac na isti način kao i sat podređen periodičnoj kontroli, u tom slučaju bolnica služi kao kontrolna zgrada ili radionica za proveru". Zato je dobro da i naš čovek počne razmišljati u tom pravcu i da slodobno vrijeme koristi za određenu slobodnu aktivnost bilo kakvog karaktera. U tom smislu jedan prioritetan zadatak u budućnosti je pronaći najbolji "politički " način za rešavanje ovog problema.
Cilj naučnih istraživanja u području sporta je da se otkriju faktori koji utiču na promenu čoveka kao sistema i da se utvrdi njihov značaj, njihova uzajamna povezanost, a u isto vrieme da se otkriju najoptimalniji putevi koji dovode do transformacije tog sistema. Zato se nameće potreba za dalja istaživanja koja bi se bavila ovim problemom. Sport kao integralni deo fizičke kulture pretstavlja sistematski organizovan proces, koji pozitivno utiče na pravilni psihofizički razvoj čoveka kao celine.
Sport, i njigova pokretačka usmerenost i rezultati, predstavljaju složen proces koji iziskuje planska i studiozna izučavanja svih njihovih komponenata. U novijoj koncepciji sporta, u celini, nije dovoljno rešenje samo organizirati obrazovnu nastavu nego pronalaziti nove metode, nove načine u tom sustavu. To znači da je sport osnovna operativna jedinica redovne aktivnosti u određenim sportskim objektima za fizičko vežbanje. Zato je sport ostao glavni oblik realizacije i motivisanosti, jer se njima mogu sistemski i planski rešiti određeni zadaci. Na temelju podataka naučnih istraživanja o karakteru i kvalitetu, može se zaključiti da nama nedostaje individualni intenzitet opterećenja, koji bi izazvao pozitivnu reakciju (stimulans), promenu, što bi bilo u funkciji unapređenja fizičkog razvoja i fizičke sposobnosti ljudi koji imaju iskrene intencije prema sportu i fizičkoj aktivnosti.
Preporuka je da damo veću važnost sportu, da imamo drugačiji stav prema njemu, i da on bude sredstvo za zadovoljavanje naših fizičkih potreba, a sve u cilju očuvanja zdravlja i kvalitetnijeg i dugovečnijeg života.
