_odnos-vrednosti-u-sportu-i-drustvu.jpg "Odnos vrednosti u sportu i društvu")
Kako su vrednosti sporta povezane sa vrednostima društva uopše? Prema jednoj uticajnoj tezi, koja se zove redukcionizam, vrednosti sporta su odraz i možda pojačivač vrednosti šireg društva. Ovo gledište je "redukcionističko" jer pokušuva da objasni vrednost kao izraz dominantnih društvenih vrdnosti, redukujući tako vrednost sporta na vrednost širega društva.
Znači, ukoliko je društvo pre svega takmičarsko i ukoliko se pre svaga ističe napredovanje pojedinaca, a ne napredovanje grupe, sport će možda još više pojačati predanost tim vrednostima. Ukoliko se pak u nekom društvu ne gleda sa odobravanjem na takmičenje, i ukoliko se smatra da je lojalnost grupi važnija od individualnog napredovanja, onda će se manje isticati značaj pobede a više timski rad. Neki redukcionisti smatraju da se isticanje takvih vrednosti u sportu može loše odraziti na preovlađivanje društvenih vrednosti, i još više može pojačati privrženost tim vrednostima u široj kulturi.
Redukcionizam se može shvatiti kao teorija koja se, objašnjavajuću snagu, zasniva na tvrdnji da vrednosti u sportu u potpunosti proizlaze iz važećih vrednosti u društvu. Ali redukcionizam se može shvatiti i kao normativna teorija ukoliko tvrdi da se ono što je vredno, ili ono što opravdava vrednosti u sportu, nimalo ne razlikije od onog što opravdava fundamentalne društvene vrednosti.
Pojedinci brane svoja prava upravo zato što ih slobodno tržište dovodi u žestoku takmičarsku vezu sa drugima, od samog početka. Prema tome, tvrdnja o jednakim individualnim pravima može biti nerazumljiva u feudalnom društvu, gde hijerarhijska struktura naglašava moralnost nečijeg statusa i sve gore obaveze, ili u usko sastavljenim zajednicama gde je pojedinac, umesto da se posmatra kao autonomna jedinka, delimično određen svojim mestom u zajedničkoj strukturi.
Redukcionizam će se suočiti sa nekim ozbiljnim problemima ukoliko se proširi dotle da pokriva sve ideje i vrednosti. Ako su ideje, moralni kodovi, i društveni običaj samo odraz osnovnih fundamenatalnih ekonomskih odnosa, zar se to ne odnosi onda i na samu redukcionističku tezu? Ako je tako, i ako se redukcionizam koristi za razobličivanje univerzalnih prava na objektivnost i istinu, redukcioniskička teza ne može tvditi da je objektivna istina primenjiva za sva vremena i mesta, jer ona može biti odbačena kao ograničeno patrijahalno shvatanje usvojeno u određenom ekonomskom sistemu.
