Priručnik za planinarenje

A) Izaberi planinu na koju želiš da se popneš: ne dozvoli da ti drugi sole pamet govoreći “ova ti je lepša” ili “ova ti je lakša”. Potrošićeš mnogo snage i elana da bi ostvario svoj cilj, i to zavisi isključivo od tebe, i moraš biti siguran u svoj naum.

B) Najpre saznaj kako da joj priđeš: vrlo često kad planinu gledamo iz daleka, ona izgleda lepa, zanimljiva, puna izazova. Ali šta se dešava kad pokušamo da joj se približimo? Oko nje staze i puteljci, šume i šumarci između tebe i tvog cilja, ono što je na mapi jasno kao na dlanu sasvim je drugačije u stvarnosti. Zato moraš da istražiš sve puteve i zavijutke dok se jednog dana ne nađeš pred vrhom koji si poželeo da osvojiš.

C) Uči od onih koji su tuda već prošli: ma koliko umišljao da si jedini, neko je snivao isti san i ostavio tragove koji mogu da ti olakšaju hod; mesta gde treba da postaviš uže, kočiće, slomljene grančice koje će ti olakšati uspinjanje. Taj put je samo tvoj, kao i odgovornost, ali ne zaboravi da tuđe iskustvo može da ti bude od velike pomoći.

D) Opasnosti, kad se sa njima suočiš licem u lice, mogu da se savladaju: kad kreneš da se uspinješ uz planinu svojih snova, obrati pažnju na okolinu. Naravno, postoje litice. Postoje pukotine. Postoji kamenje uglačano olujama koje je postalo sklisko kao led. Ali ako budeš znao gde da se osloniš nogom, otkrićeš zamke i umećeš ds ih zaobiđeš.

E) Predeo se menja i zato iskoristi to: naravno da moraš imati jasan cilj na umu - stići do vrha. Ali dok se uspinješ, vidik ti se širi, i ništa te ne sprečava da s vremena na vreme zastaneš i uživaš u predelu oko sebe. Sa svakim osvojenim metrom vidiš dalje i iskoristi to da bi otkrio stvari još neviđene.

F) Poštuj svoje telo: uz planinu može da se uspne samo onaj koji svom telu posvećuje dužnu pažnju. Imaš pred sobom sve vreme koje ti je život namenio i zato koračaj ne tražeći ono što ne možeš dobiti. Ako budeš hodao suviše brzo, umorićeš se i odustati na pola puta. Ako budeš hodao suviše sporo, može te zateći noć i onda ćeš biti izgubljen. Iskoristi predeo, uživaj u svežoj izvorskoj vodi i plodovima koje ti priroda nesebično pruža, ali nastavi svoj put.

G) Poštuj svoju dušu nemoj sve sve vreme da ponavljaš “uspeću, uspeću…” Tvoja duša to već zna, ali joj je potreban taj dug put da bi mogla da uzvisi, da se prostre sa one strane horizonta, da dosegne do nebesa. Ako po svaku cenu težiš ispunjenju svoga cilja, ta grčevita želja ti neće pomoći i samo će ti oduzeti zadovoljstvo uspinjanja. Ali, takođe, nemoj da ponavljaš u sebi “ovo je lakše nego što sam mislio” jer ćeš time izgubiti unutrašnju snagu.

H) Pripremi se da prevališ još jedan kilometar: put do vrha planine uvek je duži nego što si zamišljao. Nemoj se zavaravati, doći će trenuntak kada će ono što ti se činilo blizu zapravo biti mnogo dalje. Ali pošto si se već odvažio da ideš dalje i dalje, to ti neće predstavljati prepreku.

I) Raduj se kad osvojiš vrh: plači, pljeskaj rukama, viči iz sveg glasa da si uspeo, dozvoli da vetar sa visina pročisti tvoj duh, osveži tvoje umorne noge, širom otvori oči, otresi prašinu sa svog srca. Kakva divota, ono što je ranije bio samo pusti san, jedna gotovo nedostiźna vizija, sada je deo tvog života. Uspeo si.

J) Zavetuj se: iskoristi to što si otkrio u sebi, neku novu dotad neotkrivenu snagu, i obećaj sebi da ćeš je od tada pa nadalje koristiti do kraja svojih zemaljskih dana. A još bolje bi bilo da obećaš sebi da ćeš otkriti i neku drugu i upustiti se u novu pustolovinu

K) Prićaj svoju priču: da, pričaj svoju priču. Pruži svoj primer. Kaži svima da je moguće, i tad će i drugi osetiti snagu da se suoče sa svojim vlastitim planinama.

Literatura:

Biti kao reka - Paulo Koeljo