U Lionu kad sam ljetos bio,
tri medalje Svetske osvojio.
Zlato, srebro na grudima sija,
sestra bronza njima se pridružila.
Nije lako prvak Sveta biti,
jer se treba puno truditi.
Osamdeset i pet godinica nije malo,
a do stote petnaest je ostalo.
I meni je starcu drago bilo,
kad se popeh na postolje prvo.
Kad zasvira naša slavna himna,
srce moje veli, živela Srbija.
Radujem se kao malo dete,
ne održah suzu nedelje mi svete.
I meni jeste osamdeset i pet ljeta,
osećam se kao da je trideset i peta.
Na grudima meni zlato sija,
braćo Skoci vi ste moja familija.
Ja sam Srbin ponosim se s time,
volim ljude makar koje vere bili.
Trudimo se i činimo dobra,
pa će onda biti prava sloga.
A sportisti sveta jesu prvi bili,
primerima dali kako da se radi.
Patriota jesam uvek bio,
ni od koga to nijesam krio.
A Bog nam je otac svima,
trudimo se da u svetu bude mira.
Nek cvetaju bele i crvene ruže,
veterani sveta nek se druže.
I takmiče i na sportskom polju,
kad imaju tu sportsku volju.
Sponzorima mojim želim svaku sreću,
i parica punu ravnu vreću.
Nek im je puno, puno hvala,
što imaju ljudskog sportskog dara.
Država će moja valjda znati,
i zasluge mi moje priznati.
Pa im zato puno, puno hvala,
ako daju malo para.
Naša himna najdraža je meni bila,
životnu mi želju ispunila.
I još će ih ako Bog da biti,
za Srbiju našu treba se boriti.
Ja o sebi napisao pesmu,
ne zamerite ako ima neku grešku.
Zahvalan sam višnjem Bogu,
što mi dao zdravlje i pobedu.
