Sportska rekreacija je mnogofunkcionalna društvena pojava. Njene funkcije su neposredno uslovljene karakterom, brojnošću i raznovrsnošću ljudskih potreba, koje se objektivno zadovoljavaju kroz odgovarajuće
programe sportske rekreacije.
U razmatranju funkcija sportske rekreacije racionalno je poći od autentičnih ljudskih i društvenih potreba koje se efikasno zadovoljavaju kroz raznovrsne programe sportske rekreacije. Pri tome je nužan sistemsko-strukturni pristup, odnosno posmatranje i izučavanje osnovnih funkcija sportske rekreacije u njihovom totalitetu - tesnoj međusobnoj povezanosti i u slovljenosti.
Funkcije sportske rekreacije najneposrednije proizilaze iz njenih osnovnih karakteristika, njene povezanosti sa mnogim aspektima društvenog, privrednog i kulturnog života, među kojima su: naučna organizacija rada i odmora, sistem obrazovanja i vaspitanja, sistem zdravstvene zaštite, obim i struktura slobodnog vremena, medicina, ekologija, i dr.
Funkcije sportske rekreacije iskazuju se integralno u međusobnoj povezanosti i uslovljenosti i najneposrednije su odraz po karakteru raznovrsnih ljudskih i društvenih potreba koje se efikasno mogu zadovoljavati primenom raznovrsnih i primerenih programa i metoda aktivnosti u sportskoj rekreaciji.
U stručnoj i naučnoj literaturi navodi se veliki broj raznovrsnih funkcija sportske rekreacije. Pojedini autori, zavisno od pristupa i aspekta posmatranja, često ističu u prvi plan pojedine funkcije sportske rekreacije, umanjujući ili osporavajući značaj drugih.
Dimazedier povezuje funkcije sportske rekreacije sa funkcijama slobodnog vremena i posebno ističe reproduktivnu (obnavljanje fizičkih i duhovnih snaga), rekreativnu (zabava, otklanjanje monotonije i dosade koja karakteriše savremeni rad), i obrazovnu funkciju (razvoj ličnosti).
Serbs ističe funkcije sportske rekreacije u četiri oblasti: Razvijanje i održavanje fizičkih sposobnosti na nivou neophodnom za optimalno stanje organizma za životne aktivnosti, za uspešno izvršavanje radnih i društvenih zadataka; Kompenzacija hipokineze u svakodnevnom režimu života i rada; Efikasan oblik aktivnog odmora, doprinosi bržem oporavljanju telesne i duhovne svežine; Human vid zabave i društvenih kontakata, omogućavanje stvaralaštva i razvijanje prijateljskih oblika među ljudima.
Vidrin ukazuje na sledeće funkcije sportske rekrecije kao motoričke aktivnosti: Zadovoljavanje bioloških potreba za motoričkom aktivnošću; Zadovoljavanje potreba za zabavom, zadovoljstvom, uživanjem; Promena jedne vrste aktivnosti drugom; Aktiviranje značajnih funkcija organizma; Prevencija negativnih uticaja na organizam; Obnavljanje sniženih ili privremeno izgubljenih funkcija organizma.
Polazeći od mnogofunkcionalnosti sportske rekeacije i njenih bioloških, zdravstvenih, obrazovanih, vaspitnih, socioloških psiholoških, ekonomskih, ergonomskih i odbrambenih vrednosti, racionalno je i opravdano sistem osnovnih funkcija sportske rekreacije uslovno grupisati u pet celina: biološko-zdravstvene funkcije sportske rekreacije,
obrazovno-vaspitene funkcije sportske rekreacije, ekonomsko-radne funkcije sportske rekreacije,
socio-psihološke funkcije sportske rekreacije, i funkcije sportske rekreacije u sistemu odbrane i zaštite.
Literatura:
Teorija sportske rekreacije - Mithat Blagajac
