SPORTSKI DOŽIVLJAJ

Osnovu za sportski doživljaj čini sportsko delo. Postojanje sportista i forme sporta predstavljaju realnu osnovu za opažanje. U istom smislu, sportsko delo pretstavlja osnovni impuls za podsticanje sportskog doživljaja. Sportski doživljaj je aktivni dinamički proces u životu sportista i publike. Doživljavanje ima nekoliko osnovnih faza:

• Faza uvođenja u sportski doživljaj;
  
• Početak sportskog doživljaja;
  
• Faza aktivnog doživljaja sportskog dela;
  
• Faza konstituisanja sportskog doživljaja, i
  
• Završna faza sportskog doživljaja.

Sportsko delo je ospoljeni način istraživanja dinamičnosti kretanja i pokreta. U njemu su na poseban način izraženi kvaliteti dinamike kretanja i pokreta. Sportsko delo, kao stvari i predmeti spoljašnjeg sveta, sadrži nove kvalitete, koje čovek teži da uoči i sazna.

Novi kvaliteti stvari i sportskog dela pretstavljaju promene situacije koje čovek nastoji da menja planskim delovanjem. Promenjivost i kvalitete sportskog dela čovek neprekidno opaža i doživljava. Prema tome, čovek je neprestano sa sportskim delom, sa stvarima u spoljašnjem svetu i neprirodno je izložen njihovoj promenjivosti. Opažanje situacije u svetu od strane čoveka je proces koji produkuje činjenice. Opažanje činjenica počinje sa rođenjem i razvija se sa razvojem deteta. Početak pripada taktikom opažanja koje je povezano sa kretanjem i pokretima. Vizuelno opažanje je učinjeno vodećim, a primarno je taktilno.

Izlaganje o opažanju sportskog dela povezano je sa njegovim doživljajem. Jasno je da se sportsko delo izlaže u obliku, formi na bazi promena kvaliteta pokreta i kretanja na bazi njihovog sklopa u celini forme. Opažanjem sportskog dela opažaju se kvaliteti kretanja i pokreta. To opažanje i doživljavanje sportskog dela ima vituelnu formu, ono najmanje zavisi od dodira i kretanja jer gledalac na "mamutskim" stadionima sedi na vrhu tribina, a fudbalera ili drugog aktivnog sportistu na terenu vidi kao "mrava" ne čuje zvuk udarca po lopti, ne oseća na licu strujanje vazduha koje izaziva let lopte, ali ipak doživljava fudbalsku tehniku, a ne pejzaž stadiona kao sliku pod reflektorima.

Gledalac sportskog događaja dolazi na stadion sa unapred odabranim idejama (ne uvek jasnim) o tome šta želi da vidi. On traži da propozna te ideje, traži odeđenu tehniku svoih idola tj. sportista. To bi trebalo ispuniti njihovo vizuleno polje opažanja. Gledalac se rasterećuje od viška opažanja, budući da vidi ono u čemu je prirodno nedostojan i faličan u najvećoj meri.