Zvezdani trenuci legendarnog Havijera Zanetija

Havijer Ademar Zaneti, legendarni kapiten novog šampiona Evrope Intera, podigao je pobednički pehar, čekan 45 sušnih leta u klubu iz ulice Luja Bonaparte! Interisti, ma gde bili, za Havijera nazdravili! Punih petnaest godina Zaneti nosi dres milanskih „crno – plavih“, a kada je, sad, kosmički daleke 1995. godine stigao u tabor „nero – azura“, bez velike pompe i glamura koji je u to vreme pratio, recimo, dolazak Robarta Karlosa, malo ko je slutio da će popularni Cavi 2010. godine postati najtrofejniji klupski igrač slavom ovenčanog kluba sa San Sira.

Fanatični tifozi nero azura uz nezapamćenu euforiju su proslavili titulu evropskog šampiona, a u trenutku kad je Zaneti podigao visoko pobednički pehar, tribinama madridskog Santjago Bernabeua prolamala se grmljavina razdraganih glasova temperamentnih navijača. Il sogno e dormito! San je dosanjan i pretočen u javu, istorijskim golovima Dijega Milita, čija misija u Interu, malo starije najviše asocira na nezaboravnu epizodu njegovog zenmljaka Ramona Dijaza. „Gaučos“ koji je daleke 1988. iz Fiorentine stigao u Inter, podario je „crno plavima“ skudeto posle devet godina pauze, da bih odmah po završetku fenomenalne sezone 1988/89. podigao sidro i mesto centarfora ustupio Jirgenu Klinsmanu. Pre odlaska u Monako, izgovorio je jednu nostradamusovksu misao: „O ovoj ekipi Intera kroz 10 – 15 godina pričaće se kao o timu iz bajke.“ U godinama hilandarskog posta interista i totalne fudbalske strahovlade Juventusa i Milana, ličilo je mnogima da sibirske zime Intera nikad neće prestati.

Ali, novi fudbalski kalendar uspostavljen je u maju 2006, kada je Inter proglašen šampionom i nagrađen za fer plej igru. Od tada u kalču postoji samo jedan prvak, koji godinama menja izazivače za odbranu trona, ali se pokazuju kao loši sparing partneri, koji nemaju snage da izdrže borbu sa kolosom. Kruna novog, poztivnog i pre svega pobedničkog imidža bila je kalčo svetkovina u Madridu. Kao nekad Ramon Dijaz, „mali zeleni, vanzemaljac“, koji je davao fabulozne golove i koga Maradona kao saigrača nije trpeo u reprezentaciji, pa je ucenjivao selektora Karlosa Biljarda da se odluči između njega i Dijaza u timu „gaučosa“, danas i Zaneti i Milito prolaze kroz slična iskušenja u suočavanju sa selektorom karaktera „morskog krastavca.“ Zaneti je odmah posle istorijskog trijumfa Intera nad  Bajernom, patetično uzviknuo: „Setite se sinjor Morati, odakle smo počeli 1995. godine, kad je Inter u kalču bio potpuno marginalizovan i zaboravljen, a gde smo došli sada!“

Zaneti, simbol Intera, novog fudbalskog imperatora Evrope, pored Milita bio je jedini fudbaler na stadionu „Santjago Bernabeu“, čiji su poster najvatreniji interisti široko razvili u skoro prirodnoj veličini. Malo koji “ orijundo“ (tako Italijani zovu argentinske igrače italijanskog porekla kojima pripadaju i Zaneti i Maradona i Milito), je uspeo tokom niza decenija u kalču da se toliko svojim sportskim ponašanjem i poštenim odnosom prema klubu, saigračima, ali i prema protivniku, tako nametne navijačima Intera. U Italiji je vrlo teško bilo kom strancu da, bez ozbzira na svoje lavovske igračke zasluge, ponese kapitensku traku u konkurenciji sa domaćim fudbalerima. Zanetiju je to uspelo uz opšte odobravanje svih u klubu, koji su mu zbog neverovatne odanosti bojama kluba, kome je veran neprekidno od 1995. godine, odavno kaparisali rukovodeće mesto u Interu po završetku impresivne karijere.

Nije bilo srećnijih ljudi 22. maja 2010. godine na madridskom Samartenu od Masima Moratija i Havijera Zanetija. „Cavi“ ili „Pupi“ (kako su ga još u Buenos Airesu zvali ), verovao je u preporod kluba i kad su pre samo četiri ili pet godina i najstrpljiviji Interovci počeli da gube nadu da će ikad doživeti ove trenutke ponosa i slave skvadre koju svi u Italiji zovu „campioni onesti“ (časni, dostojanstveni šampioni). Skromni Havijer Zaneti nije se uobrazio, a njegova poznata fondacija kojom već dugo godina pomaže deci bez roditeljskog staranja je dokaz više kako je titula evropskog šampiona u fudbalu za 2010. godinu došla zaista u prave ruke. Nijedna mrlja, nijedna afera, nijedan skandal, toliko uobičajeni za mnoge slavne fudbalere današnjice, svih ovih godina su mimolilazili, već 37 – godišnjeg argentinskog, fudbalskog matadora, mladalačke energije i entuzijazma. Sa pet nacionalnih titula u kalču, već je nadmašio rekord Interovih večnih, klupskih ikona Sandra Macole i Đacinta Faketija koji su dalekih 1963, 1965, 1966. i 1971. po četiri puta osvajali šampionsku titulu u kalču. Nastavi li Inter sa žetvom trofeja u prvenstvu, ni obaranje novih rekorda, pa i onog Paola Maldinija sa sedam šampionskih, klupskih titula u dresu Milana, nisu nedostižni neumornom Zanetiju.

Pomalo je neobjašnjivo zašto Dijego Maradona u širokom luku zaobilazi imena Zanetija i Milita prilikom sastavljanja reprezentacije Argentine za SP u Južnoj Africi. Ali, kontroverzni „El Pibe“ koji je nedavno, bombastično obećao, na njemu svojstven nacin, proslavu eventualne titule svetskog prvaka. Ako Argentina sa svojim istinskim Mesijom Leom Mesijem ne pokori fudbalsku planetu u Johanesburgu, mnogi Argentinci u svom frenetičnom zanosu, znaće kome bi presvukli, ne opremu, nego čak i kožu!? Jednom je, već Martin Palermo – „El Loko“ Maradoni bio dzoker, kad su mu već sve lađe u kvalifikacijama, na oko potonule. Sad ostaje dilema, hoće li se Maradona setiti da Interov pobednički tandem uvrsti u prvu jedanaestoricu, ne bi li i Argentina ostvarila san koji sneva otvorenih očiju od davne 1986. kada su u Siudad Meksiku Argentinci poslednji put u jednom svetskom finalu zaigrali pobednički tango.

‘ ‘