Visok let subotičkih plavih golubova

Hit fudbalske sezone u Meridijan super ligi je subotički Spartak. Klub slavne tradicije čitavu deceniju je tavorio u nižim rangovima takmičenja, da bi se jesenas, tek reorganizacijom takmičenja FSS, ponovo obreo u elitnom društvu. Posle desetogodišnje prvoligaške pauze, Subotičani, sasvim neočekivano dele lekcije renomiranim prvoligaškim staroisedeocima, a ovog proleća savladali su u gostima OFK Beograd i Vojvodinu, ekipe veće specifiče težine, od kojih su ranijih sezona redovno gubili, bilo u Subotici, bilo u Beogradu ili u Novom Sadu.

Dolaskom sponzora Zlatibor Vode, fudbal je doživeo renesansu u gradu na Paliću, pa su Subotičani, već, navikli na višegodišnja posrtanja Spartaka, ovogodišnje rezultate tima koji je selektirao, relativno anonimni stručnjak Zofran Milinković dočekali sa neviđenom euforijom. Godinama je Spartak slovio za klub kome je verna senka Tomislav Karadžić, koji je svojevremeno u tandemu sa Jankom Pejanovićem, još davnih osamdesetih godina, imao višestruke funkicje i u vojvođanskom fudbalu, ali i na tadašnjem republičkom i na saveznom nivou, međutim, iako organizaciono perfektno praćen, Spartak nije uspevao da se duže održi u prvologaškim vodama. Oni koji duže pamte, sećaju se sjajnih, ali nedorečenih majstora poput Miranovića, Slijepčevića, Njarija, Dragojevića, Stakića, Rafaija, Puhalaka, Kuntića… koji su verovatno bili timski jači kolektiv od bar polovine prvoligaša dalekih osamdesetih, ali tada im fudbalski moćnici nisu bili naklonjeni, pa su sezone često završavali kao „večiti drugi“ u tadašnjoj konkurenciji druge lige Zapad, nekad čak i iza bugojanske Iskre ili vinkovačkog Dinama, koji sigurno nisu fudbalske sredine ranga Subotice.

Jer, Subotičani, s pravom ističu, kako je najstariji fudbalski klub, ne samo u Srbiji, već i na prostoru bivše Jugoslavije, osnovan baš u gradu na severu Bačke, po kojoj je i nazvan daleke 1901. godine najstariji registrovani fudbalski klub u našoj zemlji. I danas je rivalitet Bačke i 45 godina mlađeg Spartaka posebno poglavlje subotičkog fudbala, pa nikom, ako ništa drugo, zbog tradicije, nije padalo na pamet, da u oseci rezultata predloži eventualno fuzionisanje dva ljuta rivala u jedan klub. Tokom burnih devedesetih, Spartak je grcao u nemaštini i u dugovima i pretila mu je sudbina zrenjaninskog Proletera koji je završio u stečaju, da bi mu „infuzija“ stigla tek integracijom sa lokalnom Budućnosti iz banatskog Dvora. U Subotici su bili nešto strpljiviji i snalažljiviji, pa su 2008. sačekali da Palić Zlatibor Voda osvoji prvo mesto u vojvođanskoj ligi, da bi posustalom Spartaku, koji je te godine bio u sredini tabele pokrajinskog takmičenja, ponudili fuziju, što su ovi oberučke prihvatili.

To je bila najava renesanse Spartaka, a kad su na mala vrata ušli u Meridijan super ligu, kao četvrtoplasirani tim takmičenja Prve lige Srbije, malo ko je verovao da će već prve godine posle decenijskog odsustvovanja iz prvoligaškog jata, golubovi, tako visoko uzleti. Milinkovićev tim je pokazao zavidnu psihološku stabilnost i posle traljavog starta u jesenjem delu prvenstva nisu gubili glavu. Naprotiv, hrabra i ofanizvna igra u gostima donela im je pregršt bodova, a posebno je iznenadila njihova granitna odbrana, koja je samo u jesenjem duelu protiv Crvene zezde na Marakani (Zvezda – Spartak 5:2), bila indisponirana. Zimus su ostali bez Janjuša i Mijića, koji su pored golgetera Ubiparipa, jesenas bili nosioci igre Spartaka, ali u prolećnom delu prvenstva sve su zadivili. Revnosni pratioci fudbalskih zbivanja primetili su da Subotičani, za razliku od mnogih naših klubova, igraju vrlo samouvereno svih 90 minuta, pa, su u nekoliko utakmica, posebno u Subotici protiv autsajdera BSK-a i Čukaričkog, ali i u Čačku protiv čvrste ekipe Borca do pobeda stizali u poslednjim minutima igre. Uostalom, i u nedavnom vojvođanskom derbiju u Novom Sadu, savladali su Vojvodinu, osokoljenu kup trijumfom nad Partizanom od 3:1 u njenoj najboljoj utakmici ove sezone. Ali, Spartak se nije uplašio i tokom svih 90 minuta meča u Novom Sadu puleni Zorana Milinkovića su kontrolisali igru protiv protivika koji ih je godinama pobeđivao i u Novom Sadu i u Subotici.

Tako se Spartak neočekivano našao u situaciji da se do kraja šampionata sa OFK Beogradom ravnoparavno bori za osvajanje trećeg mesta i za izlazak u Evropu. Nikad u svojoj dugoj istoriji, subotički Spartak nije bio ovako visoko plasiran u prvoj ligi. Samo su, već daleke 1993/ 94. bili petoplasirani, a dalekih 50 – tih godina u vreme kad su za taj klub igrali Bela Palfi i Tihomir Ognjanov, zauzeli su šesto mesto u tadašnjoj ligi FNRJ. U većini prvoligaških učešća, bilo u bivšoj Jugoslaviji, kasnije i u prvenstvima Srbije i Crne Gore, „plavi golubovi“ su bili pravi niskoletači. Zato je njihov fudbalski preporod pravo i istinsko iznenađenje i osvežnjenje za Merdijan super ligu.

Imaju sve uslove da izrastu u stabilnog i standardnog prvoligaša, koji ne bi bio samo jednogodišnji bum. Odličan stadion, kapacitetom najveći u Vojvodini, mogao bi uz malo više razumevanja gradskih vlasti u Subotici da dobije i modernije ruho, semafor i električno osvetljenje, o čemu se već dugo priča u Subotici, pa bi fudbalska priča ekipe sa Palića mogla da postane fudbalski evergreen. Cena fudbalerima i treneru Spartaka je naglo porasla, tako da je Zoran Milinković vec bio „viđen“ kao potencijalni trener Partizana u narednoj sezoni, gde su mu najveći oponenti za užarenu trenersku klupu „crno – belih“ Momčilo Vukotić i Lotar Mateus.

Subotička fudbalska bajka potrajaće do poslednjeg kola šampionata kada u Suboticu stiže Crvena zvezda. Kao moguće nikad pre, Spartak će u poslednjem kolu prvenstva dočekati Zvezdu sa ambicijama da ugleda fudbalsku Evropu, umesto da do poslednjeg sudijskog zvižduka strepi za prvoligaški status. I bez obzira na rezultat tog susreta, sigurno je da će baš taj meč u kome je Spartaku gost Zvezda koja je u Subotici uvek bila magnet za tamošnje ljubitelej fudbala, pravi fudbalski praznik i prilika da pred prepunim tribinama fudbaleri Spartaka stave tačku na sezonu, koju će u Subotici svi dugo pamtiti i prepričavati. Jer, odigrali su svoju antologijsku sezonu i igrama i rezultatima, već ispisali stranice klupske istorije.

‘ ‘