Francuska revolucija u ligi šampiona

Godinama smo navikli da u završnici Lige šampiona ostatku Evrope lekcije dele Englezi, Italijani, Španci… Povremeno su tu monotoniju tokom poslednje decenije razbijali nemački Bajern i portugalski šampion Porto, koji su na kratko 2001. i 2004. prekinuli surovu dominaciju klubova sa Ostrva, odnosno sa Pirineja i Apenina. I uoči ovog ciklusa takmičenja, malo ko je očekivao da će doći do drastične promene odnosa snaga u evropskom klupskom fudbalu. Ali, već u preliminarnoj fazi takmičenja po grupama, igrama i rezultatima protiv onih najjačih, francuski klubovi su pokazali da na njih treba računati ozbiljnije nego ranijih godina.

Plasman Liona u polufinale Lige šampiona, što je njihov do sada najbolji rezultat u najelitnijem evropskom takmičenju, nije senzacija. To je plod višegodišnjeg upornog rada i pravilne selekcije igrača, bazirane na sopstvenoj fudbalskoj školi. Kada je 2002. klub po prvi put osvojio titulu nacionalnog šampiona, uspeh trenera Žana Tigane, francuskog asa iz vremena Platinija, Žiresa i Fernandeza, na pravi način su shvatili samo u Francuskoj. Međutim, u sportu je najteže ponavljati uspehe. Lion je tokom narednih godina napravio seriju kakvu niko, ni pre toga, a verovatno ni u skorioj budućnosti famozne „lige petice“ (Enlgeska, Španija, Italija, Nemačka, Francuska ), neće ponoviti. Sa sedam uzastopnih titula u Francuskoj, oni su stekli pobednički imidž i autoritet i u Evropi.

Iako je ranijih sezona četvrtfinale bilo za njih nepremostiva prepreka, nisu klonuli duhom, već su iz poraza i eliminacija protiv PSV-a, Milana, Barselone, u to vreme, objektivno boljih timova, na vreme izvukli pouke. Da su naučili lekcije, na svojoj koži je osetila i njihova dugogodišnja mušterija u Ligi šampiona Real Madrid, evropski rekorder po broju titula prvaka Evropa i kako ljubomorno konstatuju Španci, jedan od osnivača nekadašnjeg Kupa šampiona.

Lion nije, kako mnogi, brzopleto tvrde, pred dvomeč sa Bajernom autsajder. Tim Kloda Puela je i pre nekoliko godina deklasirao Bavarce na Žerlanu sa 3:0, a ekipa koja u jednom takmičarskom ciklusu eliminiše Liverpul i Real Madrid, koji zajedno imaju 14 titula prvaka Evrope, zaslužuje svaki respekt. Tim koji u prelaznom roku bez problema nadoknadi odlazak najboljeg fudbalera Benzeme u skupoceni Real Madrid i koji na megdan velikom rivalu u francuskoj ligi Bordou izađe bez jednog od svojih najboljih fudbalera Sidnija Govua i uspe da  izdrži pritisak ekipe Lorana Blana, ne može se unapred otpisati.

Pošto je i Bordo Zironden igrama i pobedama protiv Juventusa i Bajerna usred Minhena demonstrirao neverovatan uspon francuskog klupskog fudbala, ostaje konstatacija da Lion nije Mohikanac u francuskoj ligi. Uostalom, oni se tamo muče da izbore plasman među prve tri ekipe koji im garantuje učešće u Ligi šampiona i dogodine! To sve govori da francuska liga nikad nije bila jača, jer tim koji je ušao u polufinale Lige šampiona, gleda u leđa Marseju, pošto je na „Velodromu“ ubedljivo poražen sa 3:1, pa će titula, posle gotovo 18 godina ponovo u Provansu. Ali, i Marsej je igrao sa Realom i Milanom na ravnoj nozi i samo ga je nedostatak sportske sreće sprečio da ne prezimi u Ligi šampiona. Francuzi su prvi put otkako se igra Liga šampiona, imali dva tima u četvrtfinalu.

Bavarcima neće biti nimalo lako, pogotovo u Lionu, gde recimo Real Madrid u tri meča lige šampiona nikad nije osvojio ni bod, niti je postigao pogodak. Pred Lionom su nedelje velikog izazova, jer im se pruža istorijska šansa da zaigraju prvi put u finalu jednog evro kupa i to Lige šampiona. Klub koji je slično Okseru Gi Rua, svoju klupsku politiku orijentisao ka stvaranju igrača iz sopstvenog fudbalskog pogona, sad dobija satisfakciju za takvo sportsko razmišljanje. Oni koji su, recimo, u francuskim okvirima, poželeli u Evropi rezulate preko noći, sa takozvanim „instant“ timovima, od fudbalera dovedenih iz raznih zemalja i sa raznih kontinenata poput Marseja doživeli su krah. Olimpik Lion neće crtati samo olimpijske krugove protiv Bajerna. U tom duelu šanse su, po svemu, do sada viđenom, potpuno izjednačene, a jedini adut Bavaraca je, pored rutine i činjenice što revanš igraju na svojoj Alijanc areni i mini tradicija Bajerna na koju vole da se pozivaju pred mečeve protiv Francuza. Oni su do sada četiri puta bili šampioni Evrope i jednom pobednici Kupa UEFA. Interesantno, jedinu titulu u kupu UEFA su osvojili 1996. dvostrukom pobedom od po 2:0 protiv Bordoa, a daleke 1976. u finalu Kupa šampiona pobedili su Sent Etjen 1:0, mada nisu i nadigrali francuskog šampiona, za koga je nešto kasnije igrao i proslavljeni Mišel Platini.

‘ ‘