Vreme je za promene

Zvanična istorija svetskog fudbala prema verodostojnim podacima počinje 1863. godine. Tada su predstavnici engleskih koledža, u kojima je dotle tradicionalno, negovan ragbi fudbal, odlučili da odvoje fudbal od ragbija i da uz pomoć specifičnih fudbalskih pravila, ovu igru uvrste u novu sportsku aktivnost svojih studenata. Prva pravila fudbala su propisivala veličinu igrališta propisanu na 200х100 jardi (182,88х91,44 m); razmak između stativa na golu 7,96 jardi (7,28 m) uz to da na golu nije postojala prečka; ekipa se sastojala od 11 igrača; svako igranje rukom i glavom bilo je zabranjeno; protivnik se mogao napadati samo ramenima i grudima; posle svakog pogotka ekipe su menjale strane…

Od tada pa do 1929. godine fudbalska pravila su se usavršavala i proširivala novim odredbama:

• 1864. Izvršena je prva dopuna kojom su propisane fudbalske cipele;
• 1866. Uvedeno je pravilo ofsajda. Ofsajd je bio kada igrač primi loptu na protivničkoj polovini, a ispred sebe nema najmanje tri igrača. Do te godine u ofsajdu je bio svaki igrač, koji je u momentu dodavanja bio ispred lopte što je uzeto iz ragbi pravila;
• 1867. Uveden je konopac koji je spajao vrhove stativa, ispucavanje lopte ispred gola i zabrana postizanja gola direktno iz slobodnog udarca;
• 1870. Uvedeno je igranje glavom;
• 1871. U ekipu je uveden golman, kojem je bilo dopušteno igranje rukom;
• 1873. Uveden je korner. Korner se izvodio sa poprečne linije 15 metara levo ili desno udaljen od gola;
• 1874. Za prekršaj pravila igre uvedeno je kažnjavanje slobodnim udarcem;
• 1875. Određene su dimenzije gola širina 7,32 m i visina 2,44 m, sa obaveznim postavljanjem prečke;
• 1878. Uvedena je pištaljka za sudiju za davanje znakova prilikom prekida igre;
• 1880. Dimenzije igrališta su svedene na 110х53,33 jardi (100,58х51,48 m);
• 1881. Određeno je vreme trajanje igre, prava i dužnosti sudije;
• 1884. Uvedene su pomoćne sudije, ali su su se kretali nešto dalje od igrališta;
• 1889. Određena je veličina i težina lopte;
• 1891. Uveden je kazneni udarac – jedanaesterac, obeležen kazneni prostor, golmanov prostor i mreža na golu. Od te godine pomoćne sudije sude kao linijske sudije;
• 1897. Uvedeno je trajanje igre od 90 minuta;
• 1905. Zabranjeno je istrčavanje golmanu sa gol linije pri izvođenju jedanaesterca;
• 1906. Uveden je odmor u poluvremenu od 15 minuta;
• 1912. Golmanu je zabranjeno igranje rukom van kaznenog prostora;
• 1913. Korner se izvodi sa ugla igrališta;
• 1924. Uvedeno je pravilo da svi igrači prilikom izvođenja jedanaesterca moraju biti van kaznenog prostora udaljeni od lopte najmanje 9,15 m;
• 1925. Promenjeno je pravilo ofsajda i dopušteno da igrač u napadu na protivničkoj polovini igrališta, u momentu kada mu njegov saigrač dodaje loptu mora imati pred sobom najmanje dva igrača (uključujući i golmana protivničke ekipe);
• 1929. Za grešku pri izvođenju ubacivanja lopte u igru umesto slobodnog udarca dosuđuje se novo ubacivanje u korist druge ekipe.

Sada već daleke 1904. godine u Parizu je osnovana Međunarodna Federacija Fudbalskih Asocijacija (FIFA)  koja se obavezala da će poštovati i pokušati da unapredi fudbalska pravila. Od tada pa do danas uvođene su neznatne izmene osnovnih pravila uz pomoć kojih fudbalske sudije regulišu meč, vodeći  računa o regularnosti utakmica. Međutim danas sve češće smo svedoci simuliranja prekršaja, nesportskog ponašanja, sudijskih grešaka, nameštanja fudbalskih utakmica koje u većoj ili manjoj meri utiču na krajnji ishod utakmica.

Do sada smo bili svedoci nebrojeno mnogo situacija kada su priznati golovi koji su postignuti na neregularan način, takođe svedoci smo velikog broja regularno postignutih golova koji nisu priznati zbog toga što sudije nisu bile u stanju da u deliću sekunde vide ključni trenutak i donesu pravu odluku. Među najpoznatije “sudijske greške” svakako spada gol koji je rukom postigao aktuelni argentinski selektor Dijego Armando Maradona protiv Engleske u četvrtfinalu šampionata sveta 1986. godine u Meksiku, tzv. “Božija ruka”. Pored njega u poslednje vreme u žižu interesovanja isplivao je slučaj igranja rukom Tijerija Anrija posle koga je Viljem Galas postigao izjednačujući pogodak koji je reprezentaciju Francuske odveo na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. Takođe su nam poznate “sudijske greške” kada igrač odigra celu utakmicu iako je na njoj dobio dva žuta kartona, itd.

U Međunarodnoj  federaciji fudbalskih asocijacija (FIFA) ovakve i slične situacije pravdaju  pravilnikom u kome jasno stoji “da je sudijska odluka na meču konačna”, odnosno da ako je tehnička greška u pitanju utakmica može da se ponovi, pod uslovom da Disciplinska komisija FIFA proceni da je slučaj od velikog značaja, takođe postoji mogućnost naknadnog kažnjavanja fudbalera ali i sudija na osnovu video snimka. Između ostalog u pravilniku jasno stoji “da je svako igranje rukom u fudbalu nedozvoljena radnja i ono se sankcioniše žutim kartonom”, takođe u pravilniku jasno stoji “da svaki igrač koji zaradi dva žuta kartona na jednom meču mora da napusti utakmicu”… I pored jasno napisanih pravila svedoci smo selektivnog (namernog ili slučajnog) tumačenja pravilnika i donošenja u najmanju ruku nepravednih “konačnih sudijskih odluka” od kojih neke direktno utiču na krajnji rezultat.

Ovi ali i mnogi drugi slučajevi teraju nas da se zapitamo Zašto se u ostalim sportovima kao što su američki fudbal, tenis, itd. koriste savremene tehnologije (oprema), veći broj sudija, kamera, itd. kako bi se izbegle (smanjile) sudijske greške koje mogu da utiču na krajnji rezultat a u fudbalu ne? Isto tako se nameće i pitanje: Da li je došlo vreme za dopunu, izmenu ili promenu fudbalskih pravila? …kako bi smo zaštitili integritet fudbala i izbegli haos u svetskom fudbalu.

Sa današnjom tehnologijom vrlo lako i na krajnje jednostavan način mogao bi se ako ne iskoreniti onda makar smanjiti broj sudijskih grešaka koje bitnije utiču na rezultat. U sportovima kao što su američki fudbal i tenis koristi se tehnologija “usporenog snimka”, čim se desi neka sporna situacija trener ekipe koja je oštećena ima pravo da  sugeriše glavnom sudiji da pogleda snimak i preispita svoju odluku. Iako fudbal svoj status najpopularnijeg sporta na svetu duguje jednostavnim pravilima sve više se oceća potreba da se i u fudbal uvede neko slično pravilo da sudija neposredno nakon donošenja neke važne odluke ima pravo da pogleda video snimak i donese pravilnu i poštenu odluku kako se ovakvi i slični problemi ne bi ponavljali u budućnosti. A do tada nam ostaje da verujemo u sportsku (fudbalsku) pravdu!

‘ ‘