Ove godine najznačajniji svetski sportski događaj su
XXX Letnje Olimpijske igre koje se održavaju u Londonu od 27. jula do 12. avgusta. Na igrama učestvuje 10500 sportista iz 204 zemlje koji će se takmičiti u 26 olimpijskih sportova. Ovo će biti treći put da je London domaćin Olimpijskih igara (posle 1908. i 1948. godine).
Ujedno će i Olimpijski komitet Srbije obeležiti značajan jubilej - 100 godina od prvog učešća srpskih sportista na ovoj najvećoj manifestaciji svetskog sporta. A olimpizam u Srbiji ima bogatu tradiciju. Još je prisustvo srpskog kralja Aleksandra Obrenovića otvaranju Prvih Olimpijskih igara moderne ere u Atini 1896. godine ostavilo dubok trag na dalji razvitak olimpizma u Srbiji i sporta uopšte. Zanimljivo je da je on bio jedini suveren izvan Grčke prisutan na Olimpijskom stadionu, prilikom svečane ceremonije otvaranja. Zvanično olimpizam na tlu današnje Srbije počinje 23.02.1910. osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba u Beogradu, na čelu sa kapetanom srpske kraljevske vojske Svetomirom Đukićem. Bila je to prva zvanična olimpijska organizacija kod Južnih Slovena.
Godinu dana po osnivanju saznalo se da postoji Međunarodni olimpijski komitet (MOK). Tako krajem 1911. godine počinje akcija za učešće srpskih sportista na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine i prijem u Međunarodni olimpijski komitet. U maju 1912. Srpski olimpijski klub izveo je najznačajniju akciju, organizovao je izborna nadmetanja za sastav olimpijske ekipe za odlazak na 5. Olimpijske igre u Stokholm. Na 100 metara pobedio je Čedomir Milošević u vremenu 12 sekundi. U kvalifikacionoj maratonskoj trci održanoj 27. maja pobedio je Dragutin Tomašević. On je stazu od Obrenovca do Košutnjaka prevalio za dva časa i 52 minuta. Uz pomoć Vlade od 4000 dinara (nalog za isplatu potpisao je ministar Nikola Pašić), pod vođstvom predsednika Srpskog olimpijskog kluba, pešadijskog kapetana Svetomira Đukića, sekretara, konjičkog poručnika Dragutina Vojinovića i stručnog vođe ekipe ing. Andre Jovića, krenuli su 12. juna vozom za Stokholm ispraćeni sa beogradske stanice.
Posle Londona 1908. sledeće, pete igre, održane su u Stokholmu od 5.maja do 22.jula 1912. Učestvovalo je 2547 sportista iz 27 zemalja, među kojima je bilo i 57 žena. Takmičenja su održana u 13 sportskih grana zvaničnog programa. Bile su to do tada najbolje organizovane Olimpijske igre. Švedska vlada i sportski entuzijasti uložili su mnogo truda. U Stokholmu su prvi put učestvovali i sportisti iz Srbije. To je i prvo olimpijsko učešće sportista sa naših prostora. Ali nisu imali uspeha. Milošević je u jednoj od 17 kvalifikacionih grupa na 100 metara stigao na cilj treći i posle toga pao u nesvest. Kasnije je utvrđeno trovanje arsenom, a u bolnici ga je obišao lično predsednik MOK-a Pjer de Kuberten. U maratonskoj trci Dragutin Tomašević je od 62 učesnika zauzeo 37. mesto, a na cilj je stigao 10 minuta i 7 sekundi iza pobednika. Za vreme Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. Srpski olimpijski komitet je primljen u Međunarodni olimpijski komitet, a Svetomir Đukić za stalnog člana MOK-a.
Olimpijska porodica se širila, a prepreka za ulazak nije bilo, i pored toga što je u Stokholmu Srbija učestvovala samo sa dvojicom atletičara. Srpski sportisti i Svetomir Đukić bili su toplo primljeni u glavnom gradu Švedske, a na svakom koraku ukazivana im je pažnja i dobrodošlica. U vreme održavanja Igara u Stokholmu malo je ko slutio da će doći do pauze. Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. prestala je aktivnost svih olimpijskih organizacija i obnovljena je tek posle rata. Olimpijska ideja mira nije se širila punih osam godina. Umesto sportske borbe megdan se delio oružjem, nesreća je zahvatila ceo svet. Olimpijsko nadmetanje je odloženo za neko srećnije vreme.
Srpski olimpijski komitet je osnivanjem nove države 1919. postao Jugoslovenski olimpijski odbor, a zatim Jugoslovenski olimpijski komitet (JOK) i to ime nosio je sve do 3. aprila 2003. kada je postao Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore. Poslednja promena imena u Olimpijski komitet Srbije desila se 8. juna 2006. posle gašenja Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Time je naš nacionalni olimpijski komitet posle 87 godina ponovo postao predstavnik olimpijskog pokreta i sporta države Srbije, nastavljajući kontinuitet članstva u MOK, koji je započeo Srpski olimpijski klub.
Srbiju će na ovogodišnjoj Olimpijadi predstavljati 113 sportista. U godini u kojoj se proslavlja 100 godina od prvog učešća srpskih sportista na Olimpijskim igrama, očekujemo da će Srbija u Londonu osvojiti i 100-tu olimpijsku medalju. Dakle, sve je u znaku ovog broja. Nadamo se da se naši olimpijci neće zaustaviti na tome, kao i da će nam ovog leta prirediti mnogo lepih i nezaboravnih trenutaka. Srećno!
Literatura:
Ilić Velimir, Od Atine do Atlante, Prometej - SPC Vojvodina, 1996
