Tehnologija predstavlja nauku o veštinama i zanatima (grc. lechne logos). Kada kažemo trenažna tehnologija, onda podrazumevamo nauku o veštini i zanatu, koji se zove trening. S obzirom na to da je svrha tehnologije menjanje, preobražaj (transformacija), trenažna tehnologija predstavlja najviši oblik ove promene, jer se odnosi na promenu, kako oblika, tako i unutrašnje strukture...

Struktura sportskog treninga je cikličan proces, koji se sprovodi u različitim vremenskim zaokruženim celinama (ciklusima) koji se prema određenom redu nadovezuju. Kada kažemo struktura sportskog treninga, onda mislimo na ciklus i periode trenažnog procesa. Praktičnim iskustvom i istraživanjima  utvrđeni su sledeći delovi strukture sportskog treninga...

Sveobuhvatni cilj kondicioniranja u sportu je da se poboljša takmičarska sposobnost povećanjem proizvodnje energije tokom određene aktivnosti. Dok specifični ciljevi sportista koji se bave različitim sportskim disciplinama mogu da variraju, dva su opšta principa svakog treninga: utvrditi glavni energetski sistem koji produkuje energiju za određenu sportsku aktivnost...

Pod trenažnim stimulusima podrazumevamo sredstva, metode i opterećenja u treningu. Primenom ovih stimulusa izazivamo željene efekte ili adaptacije. Trenažnim stimulusima ostvarujemo specifične ciljane adaptacije. Samo precizno odabrana kompozicija sredstava, metoda opterećenja za svakog pojedinca posebno može dovesti do harmoničnog jedinstva optimalne pripremljenosti...

Sportski trening je kompleksan pedagoški proces, koji se konkretizuje u organizovanom vežbanju - radu, koje se ponavlja sa takvim opterećenjem da aktivira fiziološke procese superkompenzacije i adaptacije organizma. Time se postiže poboljšanje fizičkih, psihičkih, intelektualnih, tehničkih i taktičkih kvaliteta sportiste, koji se manifestuju u postizanju takmičarskih rezultata...

Sveobuhvatni cilj kondicioniranja u sportu je da se poboljša takmičarska sposobnost. Postoje dva opšta principa svakog treninga: 1) utvrditi glavni energetski sistem koji produkuje energiju za određenu sportsku aktivnost i 2) koncipirati program treninga koji će "opteretiti" ovaj sistem Sastavljanje efikasnog programa treninga zahteva razumevanje osnovnih principa treninga...

Psihofizički razvoj čoveka je složen I na njega utiču različiti faktori. Čovek se rađa sa određenim naslednim karakteristikama. To su, s jedne strane, karakteristike ljudske jedinke uopšte (stvorene u toku razvoja čoveka kao vrste), a s druge strane specifične nasleđene osobine, koje pojedinac prima od svojih neposrednih i posrednih predaka. Te karakteristike čine naslednu osnovu...

Postoje praktično dve glavne grupe faktora uticaja na psihomotorni razvoj: to su genetički (nasleđeni biološki potencijal) i sredinski faktori. Genetički faktori se dalje mogu podeliti u dve kategorije ili varijante: prvo, to su potencijali za strukturu i kompoziciju tela koje determinišu geni nasleđeni od roditelja. To su pre svega karakteristike vezane za...

Skup svih osobina, crta ili svojstava koje poseduje određena osoba, čine njegovu ličnost, odnosno strukturu ličnosti. Struktura ličnosti je veoma složena, jer se svaka ličnost sastoji iz mnoštva različitih osobina ili crta koje je čine. Veoma je teško utvrditi broj ovih osobina ili crta, a među autorima postoji neslaganje i oko klasifikovanja osobina ličnosti...

Proces učenja psihomotorjne veštine prema Fajtsu i Posneru ostvaruje se u tri faze: kognitivna faza, asocijativna faza, autonomna faza. Kognitivna faza, u kojoj sportista mentalnim procesima pokušava da zamisli, shvati i predstavi sebi ono što treba da učini. To je u stvari faza svesne interpretacije postavljenog zadatka i signala iz sredine...

Pod metodama učenja podrazumevamo način demonstracije, usvajanja i vežbanja određene psihomotorne aktivnosti. U sportu se uglavnom govori o dve moguće metode: o sintetičkoj, prema kojoj se u svakom pokušaju uvežbava u celini neka psihomotorna aktivnost, i o analitičkoj, prema kojoj se prvo uvežbavaju elementi, faze ili neke manje celine date aktivnosti...

"Dosada", se može definisati kao emocionalni odgovor na sredinu, koji je izazvan monotonijom (Davies 1983). Osnovni izvori osećanja dosade u procesu učenja nalaze se u: prinudi, besmislenosti, nedostatku interesovanja i izazova, ponovljivosti i u "zadacima bez kraja". Iako, prema konvencionalnim interpretacijama dosada direktno ometa učenje...

Opterećenje kome je sportista izložen u aktivnom bavljenju sportom je trostruko: fizičko, emocionalno i mentalno. Upravo zato sportista može istovremeno doživljavati fizički, psihosomatski i psihički zamor. Zadatak trenera je da pokuša da tačno identifikuje izvore umora, i da ih otkloni. Za grupu fizičkih faktora i manifestovanih posledica umora, pored preporučivanja fizičkog odmora...

Treneri se često nalaze u ulozi savetnika, i da bi tu ulogu mogli uspešno da ostvaruju neophodno je da se temeljnije upoznaju sa karakteristikama uspešnog savetovanja, kako bi sa što više verovatnoće, posle ostvarenih njihovih aktivnosti, došlo kod sportista do onih promena, koje su i sportisti i treneri delili. Savetovanje je samo jedan oblik pomoći...

Prema Rodžersu (1961) čovek predstavlja fluidan proces, tekuću reku promena, stalno promenljiv skup mogućnosti, a ne čvrst, statičan entitet ili utvrđen kvantitet i kvalitet crta. Za Kapru (1982) on je "živi samoorganizovani sistem, što znači da njegova struktura i funkcija nisu nametnuti od sredine, jer oni uspostavljaju sami taj sistem". Iako se interakcija između živih sistema i sredine...

Kada govorimo o treningu kao o specifičnom vidu vaspitne situacije koju kreira sam trener, neophodno ga je najpre definisati ili odrediti. Trening je prema Mejovšeku (Mejovšek, M.;1977) "složeni kibernetski proces, pomoću koga se menjaju psihosomatske dimenzije i relacije među njima". Već na osnovu istaknute definicije jasno je...

Pored treninga, u kojima kao sadržaji aktivnosti dominiraju uglavnom različiti tipovi fizičkih aktivnosti i koji su usmereni na obezbeđivanje učenja i razvoj psihomotornih aktivnosti, ukazuju na potrebu, značaj, mogućnosti i na uslove primene različitih tipova mentalnih treninga. Oni govore o četiri klasična, i do sada dobro proverena tipa ovih treninga, i o tri nova, čija se edukativna vrednost...

Stil ponašanja trenera: formira se u interakcijskim odnosima između članova tima i trenera, i dobija karakter relativno doslednog i trajnog modela ponašanja, koji značajno utiče na formiranje socijalne klime u timu, odnosno na razvoj i ponašanje sportista. Ponašanje trenera u toku treniranja može da bude integrativno ili dominantno...

Uspešnost u sportu,ili sportski rezultat, zavisi od tako mnogo činioca, da ih je gotovo nemoguće identifikovati, a posebno njihovu dinamiku, prirodu, ili međusobni uticaj Imajući u vidu samo najznačajnije svakako se tu mora poći od faktora sportiste: njegovih bioloških potencijala, društvenih karakteristika, karakteristika ličnosti, njegovih nivoa aspiracije...

U sportu se danas sve češće čine pokušaji utvrđivanja osobina ličnosti sportista, posebno vrhunskih, u poređenju sa ljudima koji se ne bave sportom. Posebno se vrše ispitivanja sa ciljem da se utvrde osobine ličnosti sportista u pojedinim sportovima, kao i veza između pojedinih osobina ličnosti i postignuća u sportu. U ovim ispitivanjima postoje značajne razlike...

U psihologiji je dobro poznata izreka: "Ništa ne uspijeva tako dobro kao uspjeh". Na žalost, ili na sreću, čini se da ova tvrdnja ima najširu primjenu u psihologiji sporta. Naime, sport je, sam po sebi, izuzetno takmičarski nastrojena aktivnost. Takmičite se najprije sa svojim suparnicima iz kluba ili nižih liga, ovisno o tome da li je u pitanju individualni ili kolektivni sport...

Stimulatori su razna sredstva i postupci koji deluju hemijski, fiziološki ili psihološki na organizam i koji poboljšavaju radne sposobnosti i učinak sportista. Ispitivanja dejstva raznih stimulatora nije jednostavno zbog toga što je teško razdvojiti stvarno dejstvo materije (stimulatora) od dejstva koje je izazvano uverenjem da te materije deluju dinamogeno ili inhibitodno...

edan od značajnijih praktičnih problema psihofiziologije je redukovanje i eliminisanje umora. Uglavnom se pominju tri načina u borbi protiv umora: odmaranje, uzimanje nekih deficitarnih materija i upotreba raznih stimulatora. Odmor je najstariji i najčešći način suzbijanja umora. On se sastoji u prekidu, usporavanju ili promeni aktivnosti koja je dovela do umora...