| |
Prema Rod?ersu (1961) eovek predstavlja fluidan proces, tekuau reku promena, stalno promenljiv skup moguanosti, a ne evrst, statiean entitet ili utvr?en kvantitet i kvalitet crta. Za Kapru (1982) on je "?ivi samoorganizovani sistem, 1to znaei da njegova struktura i funkcija nisu nametnuti od sredine, jer oni uspostavljaju sami taj sistem".
Iako se interakcija izme?u ?ivih sistema i sredine kontinuirano obavlja, ona ne determini1e njihovu organizaciju. Zato Kapra dalje tvrdi "Ja sam univerzum i ne mo?e biti ni1ta "napolju" 1to utiee na moje aktivnosti ...ili ja sam univerzum i ne mo?e biti nikakvih spolja1njih uticaja, sve moje aktivnosti su spontane i slobodne".
Osnovni smisao navedenih citata je u isticanju principa da je eovek slobodno, promenljivo, samoodre?ujuae biae, koje jedino samostalno i svesno mo?e birati svrhu i orijentaciju u ?ivotu, koje mo?e, drugim reeima, priai ?ivotu kao izazovu, moguanosti i aktivno, ili pomirljivo, prepu1teno1au doga?ajima i stvarnosti ili pasivno.
Koje ae tendencije kod odraslog eoveka prevladati zavisi od brojnih faktora: od faktora lienosti, njegovih vi?enja ?ivotnih moguanosti, od faktora sredine i od vrednosti koje u datoj sredini budu usmeravale njegove orijentacije.Moris (1956) je organizovao jedno istra?ivanje sa ciljem identifikovanja ?ivotnih vrednosti u razlieitim kulturama i njihovog uticaja na ?ivotna opredeljenja mladih odraslih.
On je, kako to Rod?ers (1961) istiee, prvi nastojao objektivnim istra?ivanjem doai do odgovora na pitanje: Šta je svrha mog ?ivota i otkriti ?ivotne puteve, za koje su se najradije opredeljivali studenti 1est zemalja: Indije, Kine, USA, Kanade i Norve1ke. Kao 1to se moglo oeekivati prona1ao je bitne razlike izme?u ?ivotnih ciljeva ovih nacionalnih grupa, ali primenom faktorske analize, istovremeno je uspeo identifikovati i one vrednosne dimenzije, za koje tvrdi da se javljaju u hiljadu pojedinaenih i specifienih izbora (Moris, 1956).
Pet takvih univerzalnih vrednosnih dimenzija deluje, i pored razlieitosti kultura, na pojedinaene izbore. Prva, od njih odnosi se na izbor odgovornog, moralnog, uzdr?anog ?ivota, u kome eovek ceni i odr?ava ono 1to je vea postignuto. Kod druge, je nagla1eno odu1evljenje za energieno savladavanje prepreka.
Time se obuhvata spremnost da se ne1to promeni, bilo prilikom re1avanja lienih ili dru1tvenih problema, bilo prilikom savladavanja prepreka u svetu prirode. Treaom dimenzijom nagla1ena je vrednost samodovoljnog unutra1njeg ?ivota ispunjenog bogatstvom i uzvi1enom samosve1au. Kontrola nad lienostima ili stvarima se odbacuje u korist dubokog i saoseaajnog uvida u sebe i druge.
Eetvrta dimenzija predstavlja vrednost prijemeivosti ili uspostavljene ravnote?e u odnosima izme?u lienosti i prirode, kao da se izvori nadahnuaa percipiraju izvan samoga sebe, a lienost se razvija i ?ivi u oseaanju odanosti prema tom izvoru. Peta i poslednja vrednosna dimenzija nagla1ava senzualno u?ivanje i u?ivanje u sebi. Jednostavna zadovoljstva ?ivota, prepu1tanje trenutku, i opu1tenost prema ?ivotu, je ono 1to se univerzalno ceni.
Rod?ers (1961) razmatra i ukazuje na znaeaj ovih vrednosnih orijentacija, ali istiee da je za njega ipak prihvatljivije filozofsko stanovi1te Kjerkegarda (1941) u kome je ?ivotni cilj iskazan u vidu ideje "biti onakav, kakav zaista jesi", a do njega se prema Rod?ersu (1961) dolazi odgovorima na pitanja "Ko sam ja", "Mogu li ja ikad otkriti moje stvarno ja" i realno postati stvarno svoj.
Sva ova pitanja su vezana sa problemom, koji tek u savremenim uslovima razvoja civilizacije postaje znaeajan, a koji je vezan za otkrivanje individualnog identiteta.Svi se mi borimo i nastojimo da otkrijemo na1 identitet, tj. da otkrijemo kakvi jesmo, i kakvi ?elimo da budemo. To je veoma slo?eno traganje, ono obuhvata na1e odevanje, na1u kosu, i na1u pojavu, na1 izbor vrednosti, odnose prema roditeljima i drugima, odnose u dr1tvu i celokupnu na1u ?ivotnu filozofiju.Problem otkrivanja identiteta je savremen.
Istorijski gledano, u dosada1njim peridima razvoja ljudske civilizacije, od nikakvog posebnog znaeaja nije bilo otkrivanje identiteta individue. Mo?da su oni ?iveli mnogo opu1tenije, jer njihov ?ivot i identitet je bio unapred odre?en. Tako u feudalnom dobu od kmeta se oeekivalo da bude kmet, tokom celog ?ivota, kao i njegova deca posle njega. Vlastelin je imao taeno utvr?ena pravila pona1anja, od njega se oeekivalo da bude vlastelin, kao i njegova deca.
Upravo ta rigidnost u definisanim ulogama, ma koliko delovala nama danas restriktivno, einila je ?ivot, na vi1e naeina, jednostavnijim. Obuaar je znao da ae on i njegovi sinovi uvek biti obuaari, njegova ?ena i aerke da ae uvek biti, pre svega slu1kinje njihovih mu?eva. Gotovo da nije postojala nikakva drugaeija moguanost, i to je stvaralo odre?eni tip sigurnosti, koja vi1e ne postoji. To su razlozi, za1to se traganje za sopstvenim identitetom prevashodno, smatra savremenim problemom.
Rivot individue vi1e nije odre?en i unapred definisan (iako sredina vr1i uticaje), ni porodicom, ni socijalnom klasom, bojom ili nacijom. Mi moramo sami da otkrijemo svoj identitet. Taj proces otkrivanja sopstvenih moguanosti i njihovog osobenog razvoja, eesto mo?e da bude veoma te?ak i bolan. Strah da se otkrije ne1to bezvredno i neoeekivano, spreeava ljude da se okrenu ovakvim istra?ivanjima.
Ovako shvaaeno samoistra?ivanje, samoprihvatanje i samoostvarivanje nije ne1to 1to se mo?e odjednom uraditi, nego je to proces koji traje eitavog ?ivota. Rod?ers (1961) istiee, "postati ono 1to neko stvarno jeste, je proces , tendencija, a ne statieko ostvarenje", postajanje odre?ene karakteristike tog procesa.
Lienost zbacuje svesno ili nesvesno fasadu i postaje bli?a i svesnija svojih unutra1njih iskustava. Ona otkriva da su ta iskustva izuzetno slo?ena i razlieita, od divljih i "ludih" do dru1tveno prihvatljivih i solidnih. Ona vremenom prihvta sva ta iskustva, kao i einjenicu, da se kao lienost, po svojim reakcijama razlikuje od svih drugih osoba. Što vi1e priznaje i prihvata sebe, bez straha od unutra1njih reakcija, to vi1e i celovitije mo?e da oseti i do?ivi bogatstvo znaeenja, koje one imaju za nju.
Osnovno je, dakle, da osoba postaje svesna svojih oseaanja: blagosti, zadovaljstava, ljutnje, prihvatanja ili neprihvatanja i da ih izra?ava, ukoliko su negativna bez straha, ukoliko su pozitivna sa zadovoljstvom. Dakle, 1to vi1e tog unutra1njeg bogatstva pripada ndidvidui, to vi1e i prikladnije ona mo?e postati svoje iskustvo. Tako se, prema Rod?ersu (1961), ona razvija u tom procesu postajanja .
Lienost poeinje da voli svoja iskustva i ceni svoje sposobnosti. Ona bli?e otkriva i postaje svoja u datom momentu. To je put dola?enja do odgovora na pitanje "Ko sam ja", postajanja ono 1to neko jeste, i niko to ne mo?e da uradi za drugoga. Eovek u sebi nosi sposobnost i te?nju, nekad skrivenu, nekad oeiglednu, da ide prema napred, prema zrelosti i vi1em razvoju sposobnosti. Ona je prisutna u eovekovoj sposobnosti da razume sebe samog, i one strane svog ?ivota, koje kod njega izazivaju nezadovoljstvo, prisutna u razumevanju prirode i onoga 1to on svesno zna o sebi. Ona se manifstuje u te?nji eoveka da reorganizuje svoju lienost, i svoj odnos prema ?ivotu, tako da oni postaju zreliji. Bilo da je nazovemo te?njom ka razvoju, nagonom ka samoostvarenju, ili te?njom kretanja unapred, ona uvek predstavlja glavni izvor ?ivota.
Taj sna?ni impuls prisutan je u svakom organskom i ljudskom ?ivotu, u vidu nastojanja da pro1irimo i protegnemo sebe, da budemo samostalni, da se razvijamo, sazrevamo, te?nja da izrazimo i pokrenemo sve moguanosti organizma, do one mere u kojoj ae ta aktivnost ojaeati organizam, samstvo ili self.
Oeigledno je da Rod?ers (1961) kad govori o razvoju, misli iskljueivo na samorazvoj, na promene koje neko mo?e da uradi samo za sebe, ako ih ?eli i ako zna kako. U nama o tome postoje prirodni porivi. Me?utim, oni sa godinama slabe pod uticajem konformistieke opu1tenosti i spolj1njih blokada, tako da je odrastao eovek, tek nakon nekog sna?nijeg ?ivotnog izazova opet spreman na odre?ene napore vezane za samoaktualizaciju.
Rod?ers (1961) istiee "ta te?nja mo?e biti duboko pokopana ispod slojeva i slojeva okorelih psiholo1kih odbrana, mo?e biti skrivena izmenjenom spolja1no1au, koja poriee njeno postojanje, ali postoji u svakoj osobi, i potrebni su joj samo odgovarajuai uslovi, da bi se oslobodila i izrazila".
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
