| |
Jedan od značajnijih praktičnih problema psihofiziologije je redukovanje i eliminisanje umora. Uglavnom se pominju tri načina u borbi protiv umora (Bujas, 1964): odmaranje, uzimanje nekih deficitarnih materija i upotreba raznih stimulatora. Odmor je najstariji i najčešći način suzbijanja umora. On se sastoji u prekidu, usporavanju ili promeni aktivnosti koja je dovela do umora. Odmori mogu biti namerni ili nenamerni, spontani, duži ili kraći.I u sportu je prilikom planiranja odmora potrebno voditi računa o:
- Vremenskom rasporedu odmora,
- Trajanju odmora,
- Broju odmora, i
- Obliku odmora.
Odmor će biti efikasniji ako se aktivnost u fazi umora ranije prekine. Tako, na primer, ako od sportista na treningu tražimo da se angažuju do kraja svojih mogućnosti, onda odmor, koji će se nakon toga dati, neće biti mnogo efikasan. Da bi se mogućnosti sportiste vratile na normalan nivo u tom slučaju je potreban relativno dug odmor. Kada je umor slab onda se brzo odmaramo. Iz toga proizilazi da je racionalnije odmor dati pre nego što su simptomi umora postali izraziti. To znači da odmor treba dati u vreme maksimalnog učinka, ali pre nego što će taj učinak početi da pada.
Mnogi treneri u ovome prave greške. S obzirom na to da je oporavljanje u prvoj fazi odmora znatno veće, racionalnije je primeniti više kraćih odmora, nego manji broj dužih. Pomenuto pravilo naročito važi za sportove u kojima je fizička aktivnost izrazito velika i koji brzo dovode do umora. Optimalno trajanje odmora varira između 1 i 15 minuta, a najpovljniji broj odmora je između 1 i 10, što zavisi od vrste i trajanja sportske aktivnosti.
Odmor po svom obliku može biti pasivan i aktivan.
Pasivan odmor podrazumeva relativno mirovanje, dakle, prekid aktivnosti, sedenje, ležanje i spavanje. Ova vrsta odmora naročito je korisna kod jednostavnih, ali teških telesnih aktivnosti. Mirovanje pojedinih mišićnih skupina i promena položaja tela, u takvim slučajevima daje najbolje rezultate. Gimnastičke vežbe ili neke druge aktivnosti, mogu biti beskorisne, a čak i štetne. U pojedinim slučajevima masiranje mišićnih grupa, koje su bile naročito angažovane i opterećene, takođe može biti korisno, pošto masaža ubrzava cirkulaciju krvi u mišićima i podstiče eliminaciju nagomilanih metabolita.
Pasivni oblik odmora, uz ležanje i voljno progresivno opuštanje svih mišića, može biti veoma koristan kod napornih psihomotornih aktivnosti koje su praćene uzbuđenjem i emocionalnom tenzijom. Postepena relaksacija mišića koju je moguće i uvežbati, smanjuje opštu napetost u organizmu. Od pasivnih oblika odmora od posebnog je značaja spavanje koje se ne može ničim zameniti. Za vreme spavanja intenzivno se obnavljaju naše psihičke i fizičke mogućnosti. Smanjenje opšte aktivnosti i telesne temperature, smanjena ativnost u centralnom nervnom sistemu, kao i opuštenost mišića, omogućuju nadoknadu energije i drugih potrebnih materija. O prirodi spavanja i sna se nedovoljno zna. No, bez obzira na to, do nekih zakonitosti se ipak došlo i treba ih znati.
S obzirom da je kod većine ljudi san dublji u prvom delu spavanja, teorijski je moguće očekivati da će spavanje, na primer, od tri puta po 2 sata delovati povoljnije i racionalnije na restauraciju sposobnosti, nego neprekidno spavanje od 6 sati. Pitanje je da li ovo važi uvek i za sve ljude. Za organizaciju sna važne su još neke činjenice.
- Uobičajeno trajanje spavanja od 6 do 8 sati verovatno je više rezultat navike nego nužna organska potreba,
- Znanje da ćemo kratko spavati deluje redovno povoljno na stepen oporavka (kao da smo brže spavali),
- Kod većine ljudi skraćivanje večernjih časova spavanja deluje manje štetno, nego skraćivanje sna ranijim buđenjem,
- Potrebno je barem pola sata pre spavanja prekinuti s radom. U protivnom uspavljivanje će biti teže, a san plitak, nemiran i ispunjen snovima,
- Korisno je vreme i trajanje spavanja što više standardizovati, tj. po mogućnosti ići na spavanje u isto doba i ustajati u isto vreme,
- San je popuštanje tonusa organizma, ali da do sna dođe, potrebna je i neka prethodn relaksacija.(Bujas, 1964).
Aktivan odmor se satoji u zameni aktivnosti koja je dovela do umora nekom drugom aktivnošću. Ovaj vid odmora posebno je efikasan kod sportskih aktivnoti koje nisu bile osobito teške i u kojima su bile angažovane manje grupe mišića, kod onih koje su posledica lagane psihomotorne aktivnosti koja se obavlja uz relativno malu potrošnju energije. Aktivan odmor je takođe veoma efikasan posle dužeg i napornog intelektualnog rada.
U pomenutim slučajevima umor se najlakše i najbrže otklanja šetnjom na svežem vazduhu, razgibavanjem, sportskim igrama, lakim gimnastičkim vežbama, plivanjem itd. Ako je, na primer, do umora došlo posle treninga fudbalera ili košarkaša, šetnja ili plivanje mogu biti veoma korisni. Ove aktivnosti angažuju druge mišiće i druge delove organizma i na drugačiji način, za razliku od onih koji su angažovani u fudbalu ili košarci.
Zato dolazi do opšte relaksacije i popuštanja fizičke i psihičke napetosti, kao i do emocionalnog rasterećenja.Uzimanje nekih deficitarnih materija takođe može da omogući suzbijanje umora. Deficitarnost nekih materija u organizmu narušava unutrašnju ravnotežu i doprinosi bržem umoru. Za vreme umora javlja se deficitarnost nekih vitamina, naročito vitamina C i B1 i nekih hormona. Uzimanje šećera (glavnog pogonskog materijala mišića), udisanjem čistog kiseonika, može se smanjivati umor koji je posledica težeg telesnog rada. Sastojci u kojima se nalaze glutaminska i fosforna kiselina takođe mogu pozitivno da utiču na smanjivanje dejstva simptoma umora, naročito mentalnog umora.
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
