| |
Stimulatori su razna sredstva i postupci koji deluju hemijski, fiziološki ili psihološki na organizam i koji poboljšavaju radne sposobnosti i učinak sportista. Ispitivanja dejstva raznih stimulatora nije jednostavno zbog toga što je teško razdvojiti stvarno dejstvo materije (stimulatora) od dejstva koje je izazvano uverenjem da te materije deluju dinamogeno ili inhibitodno. Stimulatori mogu biti dozvoljeni i nedozvoljeni.
Najčešće se razlikuju tri vrste stimulatora:
- Farmakološki,
- Fiziološki i
- Psihološki.
Farmakološki stimulatori su hemijske materije koje deluju ekscilativno na žlezde, na somatski i vegetativni nervni sistern, na mišiće i na čulne organe. Oni mogu da deluju i inhibitorno, naročito na centre koji registruju umor. Od farmakoloških stimulatora najčešće se upotrebljava kofein. On povećava uzbudljivost centralnog nervnog sistema, posebno kore velikog mozga, izaziva proširenje krvnih sudova, pojačava rad srca, ubrzava neke ekskretorne funkcije i na taj način olakšava rad mišića, telesni i intelektualni rad, te se i osećaj umora pojavljuje kasnije. U organizam se najčešće unosi putem kafe i čaja.
Od farmakoloških stumulatora pominju se razna benzedrinska jedinjena kao fenamin, aktedron i pervitin. I ova sredstva deluju na centralni nervni sistem i pod njihovim uticajem sportista je živahan, inicijativan, oseća se svež i sposoban za aktivnost. Eksperimentalno je dokazano da se ovakvim stimulatorima povećava radna efikasnost, ali ima indicija da to poboljšavanje nije ostvareno boljim korišćenjem energetskih rezervi organizma, već delovanjem na nervne centre i uklanjanjem osećanja umora.
Hiperdoziranje farmakoloških. stimulatora može uticati da sportisti, u svojoj aktivnosti, pređu svoju fiziološku realnu granicu, što može da dovede do premorenosti do gubljenja radne sposobnosti na duže vreme, pa i do težih bolesti. Pored toga, moguće je da endogena hormonalna mobilizacija, koja je izazvana farmakološkim stimulatorima, dovede i do dugotrajne hipofunkcije nekih prirodnih regulatornih aparata u organizmu.
S obzirom na to da su mnogi od farmakoloških stimulatora štetni, njihova upotreba je ograničena i mora se prepustiti posebnim stručnjacima. Ako se pođe od toga da je osnovni zadatak svake sportske aktivnosti stvaranje zdrave, humane i slobodne ličnosti, onda borba protiv nedozvoljenih stimulatora mora biti još veća i doslednija.
Fiziološki stimulatori su postupci pomoću kojih izazivamo nove vegetativne reflekse dinamogenog karaktera i poboljšavamo funkcionalno stanje organizma. Ti refleksi se izazivaju draženjem raznih čulnih organa. Sovjetski stručnjaci se sistematski bave dokazivanjem pozitivnih efekata ovih stimulatora. Njihovi eksperimenti su pokazali značajno povećanje sportskih rezultata uz pomoć ovih stimulatora, koje je bilo veće od povećanja izazvanog farmakološkim stimulatorima.
U fiziološke stimulatore spadaju sledeći postupci:
- Pranje lica, vrata, ruku i nogu ili tuširanje hladnom ili toplom vodom, zavisno od godišnjeg doba i spoljašnje temperature,
- Kratkotrajna laka gimnastika (čučnjevi i drugi pokreti),
- Intenzivna telesna aktivnost (zagrevanje),
- Kratka hiperventilacija pluća (kratkotrajno, ali ubrzano duboko disanje),
- Uzimanje kiseonika pomoću aparata,
- Masaža pojedinih mišićnih grupa,
- Nadražaji organa ukusa koji izazivaju prijatne osete - slatko i kiselo (limunada, razni sokovi i napici, šećer, čokolada, bombone itd.)
Delovanje fizioloških stimulatora ipak je skromnije nego što se često pretpostavlja. Međutim, treba ih povremeno primenjivati, tim pre što su prirodni i što ne izazivaju nikakve negativne posledice.
Psihološki stimulatori su posebno značajni i oni se sve češće primenjuju i u sportu. Njihova pozitivna strana je što prirodnim putem aktiviraju odbrambene mehanizme organizma i na taj način se ne mogu preći određene realne granice kod sportista (mobilizacija je ograničena mogućnostima organizma i njegovim potrebama).
Psihološki stimulatori ne deluju štetno iako se upotrebljavaju na duži rok, pod uslovom da ih primenjuju stručnjaci. U psihološke stimulatore spadaju razni motivacioni postupci i tehnike i sugestija, kao i autosugestija. Bolja motivacija kod sportista javlja se ako su u sportskom kolektivu dobri međuljudski odnosi, ako kod sportista postoji interesovanje za određenu sportsku aktivnost, ako su treninzi raznovrsni, ako se rukovođenje temelji na demokratskim principima itd.
Sugestivna uputstva trenera treba da su saopštena mirnim, dobronamernim, uverljivim, sigurnim i odlučnim tonom. Treba im sugerisati šta mogu i treba da urade, a ne šta ne mogu. Autosugestijom se utiče na sebe, na sopstveno ponašanje, stavove, uverenja, mišljenje (",ja sam u dobroj formi", ",izvanredno sam pripremljen", ,"sigurno ću pobediti")
Čitanje prigodnih i posebno pripremljenih tekstova može da bude u funkciji sugestije i autosugestije. Oblici psiholoških stimulatora su i premije, takmičenja, podsticanje takmičarskog zanosa, isticanje, bodrenje, pohvala, nagrada, kazna, znanje sopstvenih rezultata, rezultata članova grupe i rezultata uopšte u određenom sportu.
Dejstvo psiholoških stimulatora je raznovrsno, ali zavisno od ličnosti. Neki psihološki stimulatori, sugestija na primer, imaju veći efekat kod nesamostalnih, nesigurnih, zavisnih, sugestibilnih i neurotičnih ličnosti.
Treneri i ljudi koji su u sportu, moraju uvek polaziti od činjenice da je zdravlje sportista najvažnije i da je uvek iznad i pre sportskih rezultata. Iz tih razloga oni ne smeju ni da pomišljaju na primenu nedozvoljenih stimulatora. Od njih se očekuje da se dosledno uključe u borbu protiv svega što je nehumano i nezdravo u sportu, pa i u borbu protiv primene štetnih i nedozvoljenih stimulatora.
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
