| |
Uspešnost u sportu,ili sportski rezultat, zavisi od tako mnogo činioca, da ih je gotovo nemoguće identifikovati, a posebno njihovu dinamiku, prirodu, ili međusobni uticaj Imajući u vidu samo najznačajnije svakako se tu mora poći od faktora sportiste: njegovih bioloških potencijala, društvenih karakteristika, karakteristika ličnosti, njegovih nivoa aspiracije i sl. Pored toga od posebne važnosti su svakako njegovo zdravstveno stanje kao i kultura i kvalitet identi njegove ishrane. Kada je reč o sportisti, i o njegovim genetskim karakteristikama, onda se kao bitan faktor javlja kvalitet identifikacije talentovanih za bavljenje sportom, ili posebnom vrstom sporta.
Tu je onda reč o instrumentima, tehnikama i procedurama otkrivanja talentovanih, o selekciji i o prognostičkim vrednostima kriterijuma na osnovu kojih se utvrđuju potencijalni kvaliteti budućih sportista.Kao sledeći značajan faktor bi se mogao navesti sistem rada na razvoju fizičke kulture budućih sportista, sistem treninga koji podržavaju fizički razvoj, kao i kvalitet treninga koji se primenjuju za ostvarivanje vrhunskih sportskih rezultata.Sledeći značajan faktor je svakako - trener.
Da bi bio uspešan u obavljanju svojih sportskih zadataka, on mora da poseduje pedagoška znanja, ili znanja o organizaciji treninga koji u osnovi predstavlja specifičnu vaspitnu situaciju, za koju važe svi vaspitni zakoni i postulati kao i za svaku drugu situaciju učenja. On pored toga mora da poseduje psihološka, stručna i metodička znanja. Svakako pored znanja, on mora da ima i razvijenu kulturu rada, i razvijene sposobnosti uspešnog ostvarivanja sportskih aktivnosti u praksi.Među značajne činioce svakako bi se mogli navesti i objektivni uslovi za sportski rad, organizovanost sportskih organizacija i njihova materijalna obezbeđenost i brojni drugi faktori.
Međutim, buhevioristi, naučnici koji su proučavali činioce koji deluju na ponašanje pojedinaca došli su do sinteze svih napred navedenih delovanja i ističu da na pojedinca deluje uvek pre svega određena situacija (S), zbog čega on reaguje na tu situaciju određenim ponašanjem (R). Ova dva elementa prožimaju postojeća svojstva ličnosti pojedinca i izazivaju određene psihičke procese i specifična stanja u organizmu pojedinca (O). Dakle, na osnovu navedenih faktora ponašanje pojedinca možemo definisati u vidu formule: S - O - R, pri čemu su nam činioci sredine i reakcije pojedinca dostupni opažanju, pa samim tim i lakšem praćenju, dok o reakcijama organizma možemo samo posredno zaključivati.
Međutim, reakcije pojedinaca utiču i na određene promene u sredini (P), pa sada potpuna formula koja govori o činiocima ponašanja pojedinaca glasi: S-O-R-P, i govori o tome da je ponašanje pojedinca uvek: u funkciji specifične situacije njegovog organizma, i očekivanih posledica takvog ponašanja.Ukoliko ovu opštu biheviorističku formulu o ponašanju primenimo u oblasti sporta, onda bi nam S označavalo različite sportske situacije: treninzi, takmičenja, pripreme i uslovi svake konkretne situacije; O bi nam označavalo karak-teristične indikatore ličnosti sportiste: nivo njegove utreniranosti, trenutna postignuća u sportskim aktivnostima, nivo njegovih sportskih aspiracija, motivacije, njegovo zdravstveno stanje i sl. R bi bio indikator njegovog ponašanja u navedenim sportskim situacijama tj. njegove sportske uspešnosti, a E bi predtavljalo indikatore posledica njegovog sportskog ponašanja u sredini: socijalni i sportski status.
Sportska situacija se prema Sabiončelu (Sabioncello, 1977) može analizirati imajući u vidu tri faktora: a. Faktor treninga (T), b. faktor objektivne sportske situacije (FS): klima, protivnik, sudije i sl. i c. društveni faktori, ili faktori sredine u kojoj se sportista nalazi (OS). Činioci vezani za sportistu se takođe mogu razložiti na: njegove motoričke sposobnosti (MS), kognitivne sposobnosti (K), na ličnost sportiste (L) i na motivacione faktore (M). Naravno, navedeni izraz mora se tumačiti i koristiti uz potpuno uvažavanje relativnosti delovanja svakog od navedenih faktora, uz uvažavanje činjenica da je svaki sportista specifičan, složen psihobiološki i socijalni organizam, i da interakcija i dejstvo faktora u potpunosti zavisi od tih specifičnosti. Međutim, ono što je od posebne važnosti ovde je potreba ukazivanja na značaj pojedinih činioca na potrebu njihovog poznavanja, praćenja i uvažavanja u organizovanju sportskih aktivnosti bez obzira u kom obliku: treninzi, sportske škole, fizičko vaspitanje; i na kom nivou se one organizovale.
Prema Šilingu, ukupne mogućnosti postizanja rezultata kod sportiste određene su njegovim potencijalnim postignućem, koje zavisi od mišićne snage, od kulture rada kvaleteta funkcionisanja nervnog sistema od usvojenosti tehnike rada u datoj sportskoj disciplini i od poznavanja i; ovladanosti taktikom date sportske aktivnosti. Druga grupa spremnost sportiste na postignuće i čini je motivacija, emocije, želje, vrednosti, namere i životni ciljevi. Obe kategorije faktora kao i ličnost sportiste stalno su pod uticajem delovanja sportske i društvene sredine i ona može pozitivno ili negativno delovati, kako na ličnost, tako i na sportske aktivnosti.
Ono što je ipak evidentno je činjenica da se i na neke faktore potencijalnog postignuća i na određene faktore spremnosti sportiste na postignuće može i mora delovati još na ranim školskim uzrastima. Da bi se to obezbedilo neophodno je poznavati karakteristike fizičkog razvoja dece od ranog školskog uzrasta do adolescencije.
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
