TEHNIKE I METODE SPORTSKOG TRENINGA

Fartlek najčešće predstavlja trčanje u prirodi, tokom kojeg se naizmenično smenjuju intenziteti opterećenja u obliku usmerenih kratkotrajnih vežbi umerenog i blizu maksimalnog intenziteta. Da bi se stimulisao nervno-mišićni sistem, u pogledu brzine izvođenja kretne aktivnosti, odabrane vežbe se izvode u relativno visokom tempu, ali ne i maksimalnim amplitudama pokreta...

Brzinu bi smo mogli definisati kao sposobnost čoveka da izvede određene pokrete za najkraće vreme u zadatim uslovima. Postoje tri osnovna oblika ispoljavanja brzine: vreme motoričke reakcije, brzina pojedinačnog pokreta i maksimalna frekfencija pokreta, dok se danas u literaturi pominju dodatna tri oblika ispoljavanja brzine...

U savremenom sistemu upravljanja kineziološkim programima sve više se javlja potreba za sistematskim praćenjem relevantnih pokazatelja o telesnoj kompoziciji, zdravstvenom stanju, motoričkim i funkcionalnih sposobnostima i psihološkim karakteristikama sportista. U kompleksnom sistemu upravljanja procesom pripreme sportista, pored ostalih pokazatelja, veoma je važno...

Tehnologija predstavlja nauku o veštinama i zanatima (grc. lechne logos). Kada kažemo trenažna tehnologija, onda podrazumevamo nauku o veštini i zanatu, koji se zove trening. S obzirom na to da je svrha tehnologije menjanje, preobražaj (transformacija), trenažna tehnologija predstavlja najviši oblik ove promene, jer se odnosi na promenu, kako oblika, tako i unutrašnje strukture...

Pod trenažnim stimulusima podrazumevamo sredstva, metode i opterećenja u treningu. Primenom ovih stimulusa izazivamo željene efekte ili adaptacije. Trenažnim stimulusima ostvarujemo specifične ciljane adaptacije. Samo precizno odabrana kompozicija sredstava, metoda opterećenja za svakog pojedinca posebno može dovesti do harmoničnog jedinstva optimalne pripremljenosti...

Pored treninga, u kojima kao sadržaji aktivnosti dominiraju uglavnom različiti tipovi fizičkih aktivnosti i koji su usmereni na obezbeđivanje učenja i razvoj psihomotornih aktivnosti, ukazuju na potrebu, značaj, mogućnosti i na uslove primene različitih tipova mentalnih treninga. Oni govore o četiri klasična, i do sada dobro proverena tipa ovih treninga, i o tri nova, čija se edukativna vrednost...

Psihofizički razvoj čoveka je složen I na njega utiču različiti faktori. Čovek se rađa sa određenim naslednim karakteristikama. To su, s jedne strane, karakteristike ljudske jedinke uopšte (stvorene u toku razvoja čoveka kao vrste), a s druge strane specifične nasleđene osobine, koje pojedinac prima od svojih neposrednih i posrednih predaka. Te karakteristike čine naslednu osnovu...

Postoje praktično dve glavne grupe faktora uticaja na psihomotorni razvoj: to su genetički (nasleđeni biološki potencijal) i sredinski faktori. Genetički faktori se dalje mogu podeliti u dve kategorije ili varijante: prvo, to su potencijali za strukturu i kompoziciju tela koje determinišu geni nasleđeni od roditelja. To su pre svega karakteristike vezane za...

Proces učenja psihomotorjne veštine prema Fajtsu i Posneru ostvaruje se u tri faze: kognitivna faza, asocijativna faza, autonomna faza. Kognitivna faza, u kojoj sportista mentalnim procesima pokušava da zamisli, shvati i predstavi sebi ono što treba da učini. To je u stvari faza svesne interpretacije postavljenog zadatka i signala iz sredine...

Pod metodama učenja podrazumevamo način demonstracije, usvajanja i vežbanja određene psihomotorne aktivnosti. U sportu se uglavnom govori o dve moguće metode: o sintetičkoj, prema kojoj se u svakom pokušaju uvežbava u celini neka psihomotorna aktivnost, i o analitičkoj, prema kojoj se prvo uvežbavaju elementi, faze ili neke manje celine date aktivnosti...

"Dosada", se može definisati kao emocionalni odgovor na sredinu, koji je izazvan monotonijom (Davies 1983). Osnovni izvori osećanja dosade u procesu učenja nalaze se u: prinudi, besmislenosti, nedostatku interesovanja i izazova, ponovljivosti i u "zadacima bez kraja". Iako, prema konvencionalnim interpretacijama dosada direktno ometa učenje...

Prema Rodžersu (1961) čovek predstavlja fluidan proces, tekuću reku promena, stalno promenljiv skup mogućnosti, a ne čvrst, statičan entitet ili utvrđen kvantitet i kvalitet crta. Za Kapru (1982) on je "živi samoorganizovani sistem, što znači da njegova struktura i funkcija nisu nametnuti od sredine, jer oni uspostavljaju sami taj sistem". Iako se interakcija između živih sistema i sredine...

Stimulatori su razna sredstva i postupci koji deluju hemijski, fiziološki ili psihološki na organizam i koji poboljšavaju radne sposobnosti i učinak sportista. Ispitivanja dejstva raznih stimulatora nije jednostavno zbog toga što je teško razdvojiti stvarno dejstvo materije (stimulatora) od dejstva koje je izazvano uverenjem da te materije deluju dinamogeno ili inhibitodno...