Streljaštvo je sport u koje se korišćenjem različitih tipova pušaka i pištolja gađa u pokretne, nepokretne i leteće mete. Ovaj sport ne treba mešati sa streličarstvom, sportom u kojem je takođe cilj pogoditi metu, ali ovaj put korišćenjem oružja kao što su luk i strela i samostrel. Streljaštvo je standardni sport u programu modernih Olimpijskih igara. ISSF (Svetska sportska streljačka federacija) danas broji preko 160 zemalja članica i spada u najraširenije sportove.Pojedine discipline streljaštva su sastavni delovi višebojskih sportova kao što su biatlon i moderni petoboj.

Istorija
Ovo je jedan od najstarijih sportova, jer su se još u starom i srednjem veku održavala tačmičenja od gađanja pračkom do luka i strele. Pronalaskom vatrenog oružja počela su se održavati takmičenja u gađanju vatrenim oružjem. Poznato je da se jedno od prvih takmičenja održalo u Švajcarskoj u XV veku sa tadašnjom puškom arkebuzom. Streljaštvo kao moderan sport razvio se tek u XIX veku. Osim puškom od 1890 godine počelo je i gađanje pištonjem. Već na 1.Olimpijskim igrama u Atini 1896. streljaštvo je bilo na programu takmičenja. Tada se gađalo pištoljem slobodnog izbora sa 25 m i 50 m, revolverom sa 25 m i vojničkom puškom na 200 m i 300 m. Od tada takmičenje u streljaštvu je ostalu o programu Olimpijskih igara i danas. Discipline su menjane nekoliko puta. Godine 1907. osnovan je Međunarodni streljački savez (fr. Union Internationale de Tir) skr. UIT. (engl. International Shooting Union ) ISU, koji je 1998 modifikovao naziv u (engl. International Shooting Sport Federation) skr.ISSF - Međunarodna sportska streljačka federacija.

Discipline
Takmičenja u streljaštvu organizuju se sa slededećim oružjem: vazdušne puške, malokalibarske i velikokalibarske puške slobodnog izbora, malokalibarske puške serijske proizvodnje (standard), malokalibarske puške sa optičkim nišanom, vojničke puške, pištolja (malokalibarskog serijskog i automatskog, vazdušnog, slobodnog izbora i velikog kalibra) i lovačke puške u disciplinama gađanja glinenih golubova (sket (skeet) i trap). Mete za velikokalibarsku pušku su promera 1h1 m, za pištolj 0,50h0,50 m, za malokalibarsku pušku 16,4 cm , a za vazdušnu pušku 8,3 cm. Različite su i daljine za gađanje. Za veliki kalibar udaljenost je 300 m, mali kalibar 50 m , za vazdušnu pušku 10 m, za pištolj malokalibarski, velikokalibarski i automatski 25 m i za malokalibarski pištolj serijski i slobodnog izbora na 50 m. Pojedine discipline streljaštva su sastavni deo višebojnih sportova kao što su biatlon i moderni petoboj.

Pravila
Pravila Međunarodnog streljačkog saveza sadrže samo posebne zahteve bezbednosti za koje traži da se primenjuje na međunarodnim prvenstvima. Obavezna i posebna pravila bezbednosti na strelištima razlikuju se od zemlje do zemlje. Organizacioni komitete je odgovoran za bezbednost.

Oprema

Municija za vazdušno oružje mora biti izrađena od olova ili sličnog mekog materijala sa maksimalnim prečnikom od 4,5 mm (.177 cal). Zrna mogu biti bilo kojeg oblika. Malokalibarska municija mora biti izrađena od olova ili sličnog mekog materijala. Malokalibarski metak ivičnog opaljenja 5, 6 mm (.22 cal) Long rifle. Municija za oružje veliog kalibra. Za vojniču pušku kal. 7,9 mm i PAP kal. 7,69 mm zabranjena je upotreba municije sa zrnima specijalne namene ( zapaljiva, obeležavajuća, eksplozivna i kombinovana). Za vojnički pištolj kal. 7,62 mm izbor municije je slobodan. Za pištolje - revolvere centralonog opaljenja, malokalibarsko oružje, vazdušno oružje i puške sačmarice izbor municije je slobodan u oviru propisa Međunarodnog streljačkog saveza.

Na vrh strane