JEDRILIČARSTVO

Jedrilice su letelice jako slične avionima, imaju iste delove kao i avioni. Osnovna podela jedrilica: jedrilice bez motora i motorne jedrilice. Jedrilice u principu nemaju motor, što znači da jedrilice ne mogu samostalno poletati i da za razliku od aviona koji koristi snagu motora za poletanje, penjanje, letenje..., jedrilica zahvaljujući svojoj aerodinamičnosti, rasponu i korisnoj površini krila ostaje u vazduhu. Bez motorne jedrilice postoje dva načina za poletanje: Šlep i Vitlo

Šlep jedrilice se izvodi na tako što na repu aviona koji šlepa postoji kuka na koju se zakači sajla, dok se drugi kraj sajle zakači na kuku koja se nalazi na nosu jedrilice. Pilot aviona započinje poletanje, sajla se zateže i povlaći jedrilicu. Kad jedrilica dobije odgovarajuću brzinu koja je potrebna da se na krilima stvori dovoljan uzgon jedrilica se podiže sa piste. Pilot aviona i dalje penje po školskom krugu šlepujući jedrilicu iza aviona. Kada dosegnu određenu sigurnosnu visinu pilot jedrilice vrši otkačinjanje sajle i jedrilica koja sad već ima dovoljnu brzinu i silu uzgona nastavlja samostalan let.

Pilot aviona koji je vršio šlep ima dva načina za slijetanje bez odbacivanja sajle ( Ovaj načini je u određenoj mjeri opasniji i od pilota aviona traži viši nivo iskustva. Problem je u tome što sajla visi iza aviona i postoji mogučnost da se sajla pri slijetanju zakači za neku prepreku, drvo, dalekovod i sl., te da ista pukne i da se ostatak sajle prebaci preko aviona i zapetlja u elisu...), sa odbacivanjem sajle prije slijetanja ( Pilot aviona u naletu iznad aerodroma ili druge dogovorene zone odbacuje sajlu i tek po tome ide na sletanje)

Vitlo. Polijetanje uz pomoć vitla izvodi tako što se Vitlo postavi na jednom kraju piste, a jedrilica na drugi kraj piste. Sajla sa vitla se dovuće do jedrilice i isto tako zakaći na nos jedrilice. Zatim, se sajla počinje namotavati na vitlo vukući jedrilicu duž piste. Opet, kada dosegne odgovarajuću brzinu, odnosno kada vazduh počne dovoljno velikom brzinom opstrujavati oko krila jedrilice, javlja se sila uzgona koja podiže jedrilicu u vazduh. Pilot jedrilice pokušava dobiti što veću visinu, koja pri otkačivanju sajle iznosi otprilike 300 metara.

Što se tiće motornih jedrilica, to su obično jedrilica sa malim motrima koji su ugrađeni upravo iz razloga da jedrilica nebi trebala biti šlepana i poletati uz pomoć vitla. Pilot motorne jedrilice koristi motor skoro pa samo pri poletanju i dok ne popne na sigurnosnu visinu, a tada gasi motor i nastavlja sa letom zahvaljujući termici. Pilot motorne jedrilice može takođe koristiti motor u slučaju nekih vandrednih postupaka.

		Tweet
		Na vrh strane