Go je misaona igra na tabli za dva igrača koja potiče iz Kine gde se ova igra zove vei ći. Ime go kako se najčešće naziva u Evropi i svetu, potiče od japanskog naziva igre - igo. U upotrebi je i korejski naziv baduk. Igra je u zavisnosti od izvora stara između 3 i 4 hiljade godina, što je čini najstarijom igrom koja se i danas igra po neizmenjenim pravilima. Figure koje se zovu kamenovi, stavljaju se na preseke linija na tabli od 19 horizontalnih i 19 vertikalnih linija, a postoje i varijante različitih manjih tabli (13x13 i 9x9).

Istorija
Poreklo go-a nije savim poznato i za njega se vezuju razne legende, što uzevši u obzir starost igre od makar 3000 godina nije ni čudno. Najpoznatija legenda o nastanku go-a ona po kojoj je car Jao (2337-2258 p.n.e.) izmislio igru ne bi li svog sina naučio mudrosti. Najraniji otkriveni tragovi potiču iz 548. godine p.n.e. iz spisa "Žuo žuan", a igru pominje i Konfučije koji je preporučuje kao način za razvijanje intelekta. Go je svoj najveći razvitak doživeo u srednjevekovnom Japanu gde se u 17. veku pod pokroviteljstvom Šogunata osnivaju tri go škole čiji će predstavnici u narednih nekoliko vekova vidno doprineti razvoju igre. U većem delu dvadesetog veka Japan je i dalje držao primat što se kvaliteta igre tiče i mnogi su igrači iz Kine i Koreje dolazili u Japan da bi usavršili igru i go-om se bavili profesionalno. Osamdesetih godina dvadesetog veka, međutim, dolazi do preokreta i Kina, a pre svega Koreja, preuzimaju primat.

Pravila
Igra se kamenovima bele i crne boje, što je jedna od paralela koje ovu igru povezuju sa šahom. Mećutim, za razliku od šaha, u go-u prvi potez ima igrač sa crnim kamenovima, dok se igraču sa belim figurama, hendikepiranom jer igra drugi, daje kompenzacija (komi) od 6,5 poena. Dodavanjem polovine poena izbegava se mogućnost remija. Partija počinje na praznoj tabli, a svaki igrač ima 180 figura (kamenova). Kao teritorija računaju se sve presečne tačke, a vrednost svake je jedan poen. Svaki kamen postavljen na tablu ima četiri susedna preseka koje igrači nazivaju slobode. Da bi neka grupa kamenova bila živa mora da ima najmanje dva odvojena slobodna preseka koji se nazivaju oči. Protivnički kamen je zarobljen kada sve pozicije oko njega zauzme igrač suprotne boje (zarobljeni kamenovi se skidaju sa table).

Postoje dve izuzetne pozicije, ko i seki, koje su rešene posebnim pravilima. Partija je završena kada je prostor među igračima podeljen. U takvoj situaciji nijedan igrač ne može da poveća svoj prostor, smanji protivnikov ili zarobi neki suparnički kamen. Igrači tada pasiraju, prepuštaju jedan drugom potez i igra je završena. Jednostavno rečeno, cilj igrača je da sakupe što više okruženih preseka i protivnikovih zarobljenika. Prosečna partija traje dva sata po igraču. Posle pada zastavice ne gubi se partija već igrač ima ograničeno vreme za svaki potez. U Japanu se vrhunske partije igraju dva puta po deset sati i traju danima. Polovina vremena se koristi ?a smišljanje srategije a druga polovina na igru. Vrhunski majstori kažu da im nije problem kako će se razvijati partija u narednih 20 poteza, ali im je problem da uzračunaju koliko poena dobijaju sa svakom strategijom.

Go je vrlo dinamična igra iako se figure ne pomeraju, jer jednom stavljene na tablu ne mogu se pomicati. U jednom trenutku jedan kamen je vrlo bitan, da bi već nakon nekoliko poteza mogao da bude suvišan.

Na vrh strane