BRDSKI BICIKLIZAM

Naziv "brdski biciklizam" ili "montibajking" (od engleskog izraza mountain-biking) odnosi se na svaku vožnju naročito dizajniranim terenskim biciklom (brdski bicikl, mountain bike) izvan izgrađenih prometnih pravaca. To se odnosi na brdske i šumske puteljke, ali i na urbana područja gde god se zahteva veština terenske vožnje (npr. niz stepenice, u parkovima). Popularnost ove relativno mlade grane biciklizma, kako u rekreativnom, tako i u takmičarskom smislu, u neprestanom je porastu, a sam brdski bicikl, zbog svoje robusnosti, udobnosti i praktičnog dizajna, sve više iz svakodnevne upotrebe istiskuje druge vrste bicikala. Čak štoviše, velika većina korisnika uopšte ne koristi brdski bicikl kao sportski rekvizit nego isključivo kao prevozno sredstvo.

Istorija
Od svojih davnih početaka bicikli su korišćeni i za vožnju po neravnim terenima, ali pravi početak brdskog biciklizma kakvog danas poznajemo smešta se u sedamdesete godine 20. veka u okrugu Marin u Kaliforniji. Pioniri Brdskog biciklizma su Fischer, Ritchy i Bontager (danas poznati brdsko biciklistički brendovi). Širom Sjedinjenih Američkih Država, naročito u Kaliforniji, razvile su se grupe i klubovi zaljubljenika u terensku vožnju biciklima. Kako bi ih prilagodili zahtevima grube terenske vožnje, biciklima su dodavali i pojačavali delove, na način na koji se opremaju i motocikli za motokros. Tako su ojačani točkovi i kočnice, podebljane gume i okvir, dodavani amortizeri, a modifikovani su i sistem prenosa brzina. Izrada prvog pravog brdskog bicikla pripisuje se Joeu Breezeu, 1977. godine, pripadniku kalifornijske grupe koja je vozila planinom Tamalpais. Njegovi kolege Tom Ritchey i Gary Fisher započeli su s prvom serijskom proizvodnjom. Imena te dvojice danas su poznata mnogim ljubiteljima brdskog biciklizma. Masovna proizvodnja počela je 1982. u firmama Specialized i Univega.

Oprema
Bicikl je glavni deo opreme brdskog biciklizma, i sastoji se od okvira, zadnje i prednje vilice, pogona, točkova, kočnica, upravljača, sedišta. Dodatna oprema bicikla je vrlo raznovrsna - boce za piće (koje se montiraju na okvir), baterijska svetla (brdski bicikli u pravilu ne koriste dinamo-generator), montažni blatobrani, prtljažnici (za duža putovanja), torbice ispod sedišta, pumpe za gume, ciklo-kompijuteri - sve u svrhu što udobnije i sigurnije vožnje. Kaciga je preporučena obavezna oprema za svakog biciklista, bez obzira radi li se o sportskoj ili rekreativnoj vožnji. Kacige za bicikliste izrađuju se od lakih i čvrstih polimera, s mnogo otvora (rupa) za ventilaciju. Naočare za bicikliste su dizajnirane kao zaštita očiju od vetra, prašine i insekata. Često dolaze s izmjenjivim staklima (sunčanim, kontrastnim i providnim) kako bi bile upotrebljive danju i noću. Obične sunčane naočare, koje mnogi rekreativni biciklisti koriste, ne nude potpunu zaštitu, a smanjuju i lateralnu preglednost. Štitnici za laktove i kolena smatraju se sekundarnom opremom, najprie zbog toga što utiču na kvalitetu vožnje. Telesni oklop se koristi uglavnom na sportskim takmičenjima spusta. Radi se o naročitoj "košulji" na kojoj su raspoređeni štitovi za ramena, laktove i grudi. Nosi se u kombinaciji sa štitnicima za zglobove.

		Tweet
		Na vrh strane

► 06.06.2008 - Aleksandar Ostojić
Cross-country, uobićajeno se vozi preko zatvorene kružne staze dužine najmanje 6 km : zavisno od kategorije, ova trka može trajati od 1 sata i 45 minuta do 2 sata i 30 minuta. Postoje uski putevi, staze kroz šumu, stenovite staze i vozači čak moraju da gaze po plićacima potoka.

Downhill (nizbrdo), kružno suprotno kretanju kazaljke na satu ili linijski. Pojedinaćno, the downhill vozači savladavaju niz delova, neki od njih su strmine koje zahtjevaju izuzetnu tehniku. 4-Cross prvenac familije, 4 vozača se takmiče po brzoj nizbrdici, vožnja uključuje skokove i neravne uglove.

► 06.06.2008 - Aleksandar Ostojić
Prvo UCI Trial svetsko prvenstvo je održano 1984 godine. Trial je jedna od najuzbudljivijih disciplina u biciklizmu. Biciklisti moraju da savladaju prepreke razvrstane u "sekcije", bez ikakvog stavljanja noge na zemlju (ili će dobiti kaznene penale).

Uobičajene prepreke su stene i grmlje, ali mogu biti i bilo koje druge: duge kartonske kutije, automobili, stolovi, itd. Posle savladavanja serije "sekcija", vozač koji prikupi najmanje kaznenih poena je proglašen pobednikom. Postoje dve kategorije trial takmičenja. Razlika je u veličini točkova: 20 ili 26 inča.

Ostavite Vaš komentar