BALON

Osnovni princip aerostatike koji se u letenju toplovazdušnim balonima koristi je da se topliji vazduh podiže uvis. Topliji vazduh diže se iznad mase ostalog vazduha jer je lakši od njega. Kako bismo zadržali topli vazduh koristi se ovoj sašivenim od savremenih materijala: poliestera i poliamida. Materijal je prevučen poliuretanom kako bi bio nepropustan. On je naknadno posebno pojačan mrežom traka da bi izdržao i najveća opterećenja.

Korpa za smeštaj putnika najtradicionalniji je deo balona. Pletena od bambusova ili vrbovog pruća pokazala se tokom nenadmašnom. Međuti, i ona je doživela prepravke u svrhu povećanja sigurnosti i smanjenja težine. Obešena je ispod ovoja pomoću užadi pletenih od nerđajučeg čelika, a gornji rub napravljen je opletanjem čelične cevi. Zadatak te cijevi je da korpu učini otpornom na gnječenje i pri najgrubljim sletanjima.

Toplota vazduha pomalo se gubi, pa stoga, da bi se mogao nastaviti let potrebno je vazduh u balonu naknadno zagrevati. Vazduh se zagreva uz pomoć plina (propan ili mešavina sa butanom) iz boca posebne izrade. Plinski plamenik se nalazi iznad korpe, na dohvat ruku pilota. Ventil plamenika jedini je upravljački uređaj u balonu.

Zagrejavanjem vazduha, balon se diže - puštanjem da se vazduh hladi, balon se spušta. Osnovna veština pilota sastoji se u osećaju za pravu meru zagrevanja. Pri tome ima pomoć i instrumenti: altimetar koji pokazuje visinu i variometar koji pokazuje brzinu penjanja ili spuštanja. Upravljanje balonom vrši se jedino hvatanjem vazdušne struje na različitim visinama. Nepostoji način za namerno skretanje levo ili desno.

		Tweet
		Na vrh strane