SPORTSKA PUBLIKA

Niko nema dileme da su nasilje i huliganstvo negativni fenomeni koji nanose veliku štetu fudbalu u celini, čak i ako prihvatimo da se priroda nasilja među sportskim navijačima promenila, još uvek nemožemo obasniti zbog čega je fudbal više od ostalih sportova naročito obeležen nasiljem. Faktor koji nudi odgovor na to pitanje je promena u sastavu fudbalske publike koja predstavlja drugu fazu razvoja huliganstva...

Kada smo ranije govorili o socijalizaciji kroz sport uvek smo govorili o fenomenu frustracije, kad smo kod nje frustraciona situacija je specifična "konstalacija prirodnih, socijalnih i psiholoških faktora koja otežava ili onemogućuje zadovoljavanje nekih intenzivnih želja ili potrebe" (Zvonarević, M. str. 508). Tada smo naglašavali da u frustracione situacije može dospeti ne samo pojedinac nego i čitave socijalne grupe...

Ako postoji jedan određeni oblik nasilja koji se obično povezuje sa sportom ili barem navijačima, to je huliganstvo. Moglo bi se reći da je u svakodnevnoj komunikaciji huliganstvo jedini prepoznatljiv oblik nasilja, zanemarimo li nasilje među samim sportistima bilo na terenu ili zbog prekomernih napora. To fokusiranje na huliganstvo verovatno je odraz medijskoga preuveličavanja određenih nasilnih događaja ili možada stav većine ljudi da je...

Svaki put kada se dodirne tema i pojam navijača, pred očima većine ljudi stvara se slika o rulji koja neobuzdano ruši ograde stadiona, čupa stolice u sportskim dvoranama, ugrožava živote drugih i remeti javni red i mir. Međutim, kao i sve drugo u životu, i ovaj fenomen ima dve strane medalje. Ja ću pisati o onoj vedrijoj, svetlijoj strani koja ispunjava srce svakog pravog zaljubljenika u sport...

Ako postoji jedan određeni oblik nasilja koji se obično povezuje sa sportom ili barem navijačima, to je svakako huliganstvo. Moglo bi se reći da je u svakodnevnoj komunikaciji huliganstvo jedini prepoznatljiv oblik nasilja, ukoliko zanemarimo nasilje među samim sportistima, na samim igralištima ili izvan njih. To fokusiranje na huliganstvo verovatno je odraz medijskog preuveličavanja određenih nasilnih događaja ili stav većine ljudi da je...

Egzistencija košarke je, kako kulturološka, tako i alegorijska. Sport se našao u nekoj vrsti vakuma, proisteklog iz preteranog naglašavanja epigonalnog, manje vrednog. Koparka uživa ugled posebne društvene delatnost i njen simbolički sadržaj korespondira sa interesima kolektivnog opstanka, zato što izrazava težnju nacije za uspehom i napretkom,  odslikava karakter religioznog i svetovnog...

Živimo u vremenu u kojem fenomen nasilja postaje simbol društva, dobija svojevrsni ritualni značaj, i nažalost na neki način postaje sastavni deo života i filozofije, pre svega, mladih ljudi. Svakodnevno smo šokirani primerima nasilja sa izuzetno ozbiljnim i neretko tragičnim posledicama, bez obzira da li se radi o nasilju izazvanom kriminalnim pobudama ...

Nastanak huligana kao aktera i huliganstva kao nacionalističko-teroristički akt, pojavljuju se u Engleskoj početkom šesdesetih godina prošlog veka, a zatim se disperziraju širom Evrope, posebno u Holandiji, Nemačkoj, Belgiji, Italiji i Španiji. Nastanak huliganstva na sportskim priredbama nije slučajan, niti je odvojen od ukupnog društvenog ponašanja ...

Počelo je suđenje ubicama tragično stradalog navijača Tuluza Brisa Tatona. Sam početak suđenja, označen je nevidjenim huliganskim pirom usred sudnice, jer je grupa huligana otvoreno skandirala usred suđenja ubicama nedužnog francuskog navijača, koji je stradao uoči utakmice Lige Evrope između Partizana i Tuluza, koja je odigrana jesenas u Beogradu. Neverovatno je kako ovakvi, najnoviji ispadi. ...

Industrija sporta i  zabave je svojevrsna manipulacija i može se odrediti kao metodičan način delovanja na masovne nagone i ukuse pomoću raznih vrsta simbola čija funkcija nije u tome da ih kultiviše nego da eksploatiše nagone i ukuse mase. U novije vreme više se ne može govoriti o sportu kao ideološko neutralnoj pojavi, naprotiv sport je postao...

Davno su prošla vremena kada su ljudi odlazili na utakmice da bi podržali voljenji klub, stvaraili atmosferu od koje bi protivniku zastao dah i zajedno širili energiju koja se mogla osetiti u vazduhu. Nažalost sa novim vremenima došli su i novi navijači, tj. stvorena je nova vrsta navijača. Sport je postao veliki biznis u kome se okreće dosta novca, pa klubovi...

Nastupanje sportista praktično se nikad ne odvija bez publike. Publika se najčešće smatra socijalnim agregatom, gde su ličnosti povezane nekim privremenim zajedničkim interesom. Publika je podvrgnuta izvesnom redu i organizaciji koje uslovljava sam čin u kome oni žele da učestvuju, ali je ipak njena osnovna karakteristika nestruktuiranost i neorganizovanost...

Društvene grupe predstavljaju određenu vrstu organizovanja u kome su članovi mngo čvršće povezani nego što je to slučaj sa socijalnim kategorijama. Grupa je struktuirana, postojana, sastavljena od pojedinaca koji imaju zajedničke ciljeve i koji obavljaju svoje uloge u skladu sa određenim pravilima i vrednostima. Svaka grupa ima svoju socijalnu strukturu...

Potencijalnim potrošačem sportskog proizvoda čije je izvorište u sportskim resursima valorizovane nematerijalne vrednosti, pojavljuju se uglavnom primaoci različitih sportskih informacija. Oni mogu da budu u liku pojedinca ili organizacije. Postoje sinonimi termina potrošac. kao što su kupac. klijent, adapter, korisnik i respodent. Potencijalnog kupca na sportskom tržištu...

Nastupanje sportista praktično se nikad ne odvija bez gledalaca. Prisustvo gledalaca, koji podržavaju sportiste, njihov odnos prema takmičenju, ima veliki uticaj na odvijanje susreta i konačni rezultat. Publika se najčešće smatra socijalnim agregatom, gde su ličnosti povezane nekim privremenim interesom (gledanje, slušanje, predavanje, poseta sportskih događaja)...

Grupna ili socijalna identifikacija je osećanje grupne pripadnosti. To je proces poistovećivanja individualnih i grupnih ciljeva, normi, oblika ponašanja i vrednosti. Kad svi ciljevi grupe postanu zajednički i dostupni svim članovima, grupa postaje kolektiv. Pojedinci svoje sportske ciljeve, želje, interese, ambicije i vrednosti ostvaruju preko grupe, a uspehe sportske grupe...

Veći ili manji broj pojedinaca koje karakteriše neka zajednička odlika čine grupu (porodica, sportska ekipa, krug prijatelja, publika na nekoj utakmici itd.). Među ovim grupama postoje značajne razlike, ne samo po broju članova koji čine grupu, već i po stepenu (intenzitetu) povezanosti i odlikama koje vezuju članove grupe. Tako, na primer, ako među članovima nema povezanosti...

Publika se najčešće smatra socijalnim agregatom, gde su ličnosti povezane nekim privremenim interesom (gledanje, slušanje, predavanje, koncerti, posete utakmicama). U takvom agregatu pojedinci su relativno anonimni, najčešće pasivni, jer učestvuju samo kao slušaoci ili gledaoci. Publika je podvrgnuta izvesnom redu i organizaciji...