| |
Nastanak huligana kao aktera i huliganstva kao nacionalističko-teroristički akt, pojavljuju se u Engleskoj početkom šesdesetih godina prošlog veka, a zatim se disperziraju širom Evrope, posebno u Holandiji, Nemačkoj, Belgiji, Italiji i Španiji. Nastanak huliganstva na sportskim priredbama nije slučajan, niti je odvojen od ukupnog društvenog ponašanja. Kao pokret huliganstvo, je postalo jedano od najačih vrsta uništenja ljudske svesti.
 Na sportskim terenima gde su već uspostavljeni mehanizmi obračuna, gde postoji socijalni agregat, i ako se može izraziti rečima, i u istom vremenu prihvatiti reakcija publike, klubski sistem je u posebnim uslovima, jedan od glavih načina regrutovanja huligana, i pokretač huliganske svesti među mladim ljudima koji žive za klubsko takmičenje i za svoje klubske idole. Istaržujuci fenomen huliganizama, mnogu sociolozi i psiholozi u prvom vremenu verovali su da huliganizam zavisi od mode "Tedi vajs", ti da je to pomodarstvo koje prolazi. Huliganstvo kao fenomen nastaje u Engleskoj, zemlji sa kraljevskom istorijom i verskom tradicijom i to, kako sukob protestanskih I katoličkih predrasuda.
Huliganstvo počinje spontano šesdesetih godina prošlog veka u lokalnim kafanama, kada su se pristalice (fanovi) Liverpula, Mančester Junejteda, Rendzersa, Seltika, Midelboro itd., počele prikupljati pre svake utakmice, zbog tradicionalnog pica (pivo, viski), a da pri tome organizovano prisustvuju fudbalskim takmičenjima na stadionima, i fanatično bodre svoje klubove. Na samom početku ova pojava nije bila analizirana. Tako da su vremenom taj način okupljanja počeli da imitiraju u Holandiji, Italiji, Španiji i ostalim zemjama Evrope.
Tako je sa vremenom počeo da se pojavljuje strah kada su se igrali derbi mečevi, kao neka vrsta lokalnog rivaliteta, iako su te grupacije iz iste države, nacije i religije. Grad koji je bio domacin nije bio u funkciji u celosti, bili su okupirani svi javni objekti, kafici, barovi, saobracaj nije funkcionisao, a huligani su demolirali objekte, prodavnice, železničke stanice i sve ostalo šta im je bilo na putu.
Svi ti pokreti moraju da imaju vođu, organizatora te materijalne baze koji je pokretao tu masu za svoje ili neke druge ciljeve. Vođe ili lideri te grupe morali su da budu iz svojih slojeva. U vreme nezaposlenosti, stereotipnosti, ti ljudi izlaze u javnosti I postaju lideri, zvezde koje jednostavno komanduju sa svojom armijom slepih sledbenika, sa ciljom da pokažu javnosti ko zu zapravo oni i to u smislu "evo mi smo ovde pred vašim očima i mi funkcionišemo kompletno". A sa samim tim sledbenici postaju roboti, slepi vernici te družine i kluba, i jedino što rade jeste da čekaju da dođe taj sportski spektakl sa rivalom da bi oni pokazali javnosti (društvu) da su oni tu, ali pri tom dominiraju njihove frustracije.
Huliganstvo je znak novog depresivnog i dinamičnog načina života u velikim evropskim metropolama, vreme interneta, vreme masovnog sporta, gde je najvažnije da se pobedi, da se uništi rival (protivnik), da se postigne što veci obrt kapitala, gde sport gubi ono što ga je krasilo kroz istoriju - fer-play, odnosno čisto sportski (zabava), gde bi se svaki normalan čovek mogao pronaci.
| Autor: |
Prof. dr. Ivan Anastasovski |
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
