|
Nastupanje sportista praktično se nikad ne odvija bez publike. Publika se najčešće smatra socijalnim agregatom, gde su ličnosti povezane nekim privremenim zajedničkim interesom. Publika je podvrgnuta izvesnom redu i organizaciji koje uslovljava sam čin u kome oni žele da učestvuju, ali je ipak njena osnovna karakteristika nestruktuiranost i neorganizovanost u smislu funkcionalne ili statusne strukture. Prisustvo gledalaca, koji podržavaju sportiste može imati veliki uticaj na odvijanje susreta i konačni rezultat. S druge strane, sport zadovoljava potrebe publike za jakim i strasnim uzbuđenjima.
Nešto "čvršći" oblik sportske publike jesu navijači, koji su podvrgnuti većem redu i organizaciji, njih vezuje trajni zajednički interes (ljubav prema klubu). Navijači su oni koji na sportske događaje dolaze zbog sporta, oni koji vole svoj tim i koji su tu da bi dali podršku svom klubu. Navijači pomažu klubu da ostvari svoje sportske ciljeve, želje, interese i ambicije, a uspehe sportskog kluba doživljavaju kao svoje uspehe.
Navijačke grupe predstavljaju određenu vrstu organizovanja u kome su članovi mnogo čvršće povezani nego što je to slučaj sa "običnom" sportskom publikom. Navijačke grupe su struktuirane, postojane, sastavljene od pojedinaca koji imaju zajedničke ciljeve i koji obavljaju svoje uloge u skladu sa određenim pravilima i vrednostima. Svaka navijačka grupa ima svoju strukturu u okviru koje pojedinci zauzimaju različite položaje. Grupa poseduje svoje interese koji je usmeravaju da uzme učešće u nečemu i vrednosti koje osmišljavaju njeno delovanje.
Kao i druge javne priredbe koje privlače brojnu publiku, sportski događaj je priznat put za oslobađanje od napetosti. Većina sportskih istraživača prisustvo sportske publike (navijača) objašnjava kao ritual za odstranjivanje stalne napetosti pojedinca, koja svakim danom postaje sve veća. Za navijače ona predstavlja idealnu priliku za oslobađanje od napetosti, gde se toleriše devijantno ponašanje ili gde se može izrazitije manifestovati ponašanje čije se odstupanje od norme inače toleriše samo do određenog stepena.
U atmosferi sportskog događaja gde su pojedinci (publika-navilači) relativno anonimni i više - manje neorganizovani, pojedinci veoma lako prihvataju negativan obrazac ponašanja i vrlo brzo od navijača "prerastaju" u huligane. Ono što karakteriše huligane jeste to da su oni nasilni sa niskim stepenom tolerancije, destruktivni, skloni uništavanju tuđe imovine (državne - privatne) bez jasnog razloga i bez ikakve koristi za bilo koga.
U današnje vreme kod nas gotovo da je postala prava retkost da se neki značajniji sportski događaj završi bez nekog incidenta pre, u toku ili posle njegovog održavanja. Svi mi smo manje ili više upoznati sa huliganskim ispadima koji se dešavaju gotovo svakodnevno, a koji su u poslednje vreme sve učestaliji. Svi smo čuli za slučajeve Uroša Mišića (Pravda za Uroša), prebijanja Brias Tatona navijača francuskog Tuluza, ubacivanja baklje u autobus... o kojima mediji bruje i koji su digli veliku "prašinu". Ono što zabrinjava je to da su sve češće žrtve huligana obični građani i prolaznici, da postoje na desetine drugih slučajeva koji nisu dospeli u centar medijske pažnje i o kojima se ćuti.
Već godinama se vodi priča o problemu huligana u Srbiji, ali nikada do sada se nije ozbiljnije pristupilo tom problemu. Poslednji nemili događaji izazvali su veliku buru u srpskoj javnosti koja je čini se dodirnula i nadam se osvestila predstavnike vlast da je sada "pravo" vreme da počnu da se primenjuju zakoni i da se stane na put huliganizmu u srbiji.
Ono što je nesumnjivo je da će huligana i huliganizma na našim stadionima i oko njih biti, sve dok postoje ovakvi uslovi koji im dozvoljavaju da rade to što rade bez ikakvih posledica po njih same. Pored sve učestalijih najava pojedinaca iz vrha vlasti kako će stati na put huliganima i kako će zaveti red na sportskim stadionima, ostaje nam nada da će se napokon rešiti ovaj problem. Šta će se zaista uraditi i šta će se dalje dešavati sa problemom huliganizma u Srbiji ostaje nam da vidimo...i da se nadamo najboljem.
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
