TEORIJA NASILJA U SPORTU

Čovek predstavlja biološko i psihološko biće, koje je po svojoj prirodi nenasilno, i kod koga je pojava nasilnog ponašanja kao lične osobine pre svega društveno uslovljena. U današnjem modernom vremenu gotovo da ne postiji nijedno društvo koje nije upoznato sa nasiljem ili nekim njegovim oblikom. Nasilje zapravo sve više postaje vidljivo u različitim životnim situacijama, a naročito u onima u kojima se prepliću ljudske emocije (ljubav, strah, bes, uzbuđenje). Scene i posledice nasilja možemo sresti na svakom našem koraku (na ulici, u kući, u školi, na poslu, u medijima, itd).

Postoji više razloga zbog kojih nasilje nastaje, neki od razloga mogu biti strast, ljutnja, strah, pa čak i ljubav. Isto tako postoji i veliki broj vidova, tipova i oblika nasilja kao što su fizičko, psihičko ili duhovno nasilje, nasilje takođe može biti tajno - skriveno ili javno, kratko i epizodno kao šamar ili pak masivno i organizovano kao "rat" navijačkih grupa.

U smislu identifikovanja nasilnika u društvu, mogu se postaviti sledeća pitanja: Kakva je njihova psihološka struktura, ličnosti, njihova istorija, socijalizacija, kakve su njihove porodične predispozicije, stepen obrazovanja. zatim treba utvrditi razloge i motive zbog kojih su bili prinuđeni da preduzmu mere koje kulminiraju nasiljem na štetu drugih ljudi ili oštećenja njihove imovine i na kraju treba utvrditi i predložiti neki drugi način na koji bi nasilnici mogli da kanališu višak energije i svoje nezadovoljstvo pretvore u zadovoljstvo.

Kao što postoji veliki broj razloga zbog kojih nasilje nastaje, veliki broj oblika u kom se ono iskazuje, tako postoji i veliki broj teorija koje pokušavaju da sagledaju nasilje i pruže nam kompletniju sliku o tome kako i zašto nasilje nastaje. U ovom tekstu fokusiraćemo se na tri osnovne teorije o genezi nasilja i to:

Biološka teorija nasilja je karakteristična za čoveka kao prirodnog bića i ona tvrdi da nasilje ima važnu i pozitivnu funkciju u životu čoveka. Boiološka teorija takođe tvrdi da je borba za opstanak najjača između jedinki iz istog roda (vida), ako se nađu na odeđenom prostoru sa ograničenim izvorima prehranbehih artikala. Ova teorija zasnovana je na stavu da se cela istorija čovečanstva ogleda kroz neprekidnu borbu između pojedinaca i grupa, a u pozadini te borbe kao pobednici izlaze samo oni najborbeniji.

Psihološka teorija tvrdi da nasilje nije urođena ljudska osobina, kao šta je boja kože ili oka, ali da se stiče i razvija tokom društvenog života.  Svaki pojedinac ima određene potrebe i intrese, i nastoji (bori se) da pronađe najjednostavniji (najlakši) način da ih zadovolji i ostvari. Međutim, borba između ličnih potreba, želja i interesa, uz zanemarivanje potreba, želja i interesa drugih može sa sobom proizvesti devijantno ponašanje i predstavljati bazičan izvor nasilja. Čak i kada se ovakav "sukob" izbegne, to ne mora da znači da će pojedinac biti zadovoljan, jer je organičen određenim normama koje vladaju u društvu. Te iste norme mogu sprečiti, ili izgledati kao da sprečavaju da pojedinac zadovolji svoje potrebe, želje i intrerese, a sa samim svesno ili ne pojedinac je "primoran" postupati protiv njih. Ne retko moralne, verske, pravne, ideološke ili druge norme potiskaju ili sprečavaju nagone pojedinaca da se izraze slobodno, pa se samim tim i neželjeni nagoni šire i rastu u razmeri sa kojom su potisnuti, što ponovo može dovesti do neželjenog nasilja.

Sociloška teorija može se pretstaviti na veoma jednostavan način: Društvo daje mogućnost svakom pojedincu da zadovolji svoje potrebe, želje i interesovanja uz poštovanje određenih društvenih normi, međutim ukoliko i pored toga pojedinci ili grupe ljudi nisu u mogućnosti da zadovolje svoje potrebe, želje i interese i doživljavaju poraze i neuspehe u njihovom ostvarivanju to će postati jak preduslov za pojavu nasilja. Ali nikako ne treba zaboraviti ni činjenicu da u svakom društvu postoji i uvek će postojati oni za koje upotreba nasilja predstavlja samo još jedan od legitimnih načina za rešavanje problema, zadovoljenje svojih potreba, želja i interesa.

Već je više puta dokazano da nasiljem uglavnom rukovodi osećaj nezadovoljstva, odnosno da se nasilnici (osobe sklone nasilju) stalno vraćaju nasilju zbog toga što kroz nasilje prividno beže od svojih problema, nezadovoljenih potreba, želja i interesa. i na taj način stieu lažno samopouzdanje veliečjući sebe.

Kao jedan od načina za rešavanje problema nasilja, za lečenje nezadovoljstva i kanalisanje viška energije. svakako može biti bavljenje sportom, koji pruža mogućnost izgradnja bolje i kvalitetnije komunikacije između ljudi, poboljšava fizičku kondiciju i zdravlje, podiže samopouzdanje i pruža zadovoljstvo onima koji ga koriste na "pravi" naein.

		Tweet
		Na vrh strane