| |
Pod ovim naslovom moramo naglasiti sledeće: izlaganjem ovakve koncepcije, u kojoj se kritikuju odnosi u profesionalnom sportu i tendencije razvoja sporta u modernom društvu, niukom slučaju se ne negiraju napori i rezultati hiljade istinskih sportskih entuzijasta (profesora, pedagoga, sociologa, sportskih radnika, psihologa, stučnih lica) koji nesebično nastoje da vaspitavaju mlade u duhu humanističkih ideja modernog društva razvijajući pri tome drugarstvo, solidarnost, uzajamno poštovanje, ramnopravnost, socijalizaciju i humanost. Njihov doprinos ka razvoju modernog društva i pravilnom formiranju mladih ljudi je nemerljiv.
Koja je međutim njihova uloga u određivanju pravaca razvoja sporta danas?
Kakav je njihov uticaj na razvoj odnosa u sportu?
Možemo slobodno reći da kada njih lično neko upita ili pomene u javnim glasilima, odnosno kada ih upita za njihovo mišljenje, svoju sugestuju. javnost to prima za zadovoljstvom, poštuje njihovu misao, njihov doprinos, njihov stav sa stručnog i naučnog aspekta. Moramo se pitati koliko njih "bezimenih" entuzijasta svake godine ode iz sporta, jer su razočarani razvojem odnosa, kojima se sa svojim iskrenim humanizmom, ne mogu suporostaviti, a u ostalom da li smo se upitali i to da li je koga uopšte briga za te ljude, koji su ustvari vezivno tkivo modernog društva, koji su bazični motor razvoja sporta i sportskih odnosa, kao i u izgradnju jedne savremene ličnosti. (oko toga možemo biti ponosni jer imamo svog modernog heroja i idola "NOLETA" kao blistav primer onoga pozitivnog o čemu se javno piše i govori).
Moramo voditi računa oko toga da povlačenje takvih entuzijasta iz sporta znači sve veće rasulo omaldine za koju niko nema vremena, sem crkve i drugih "dušebrižničkih" organizacija koje više razmišljaju o budućnosti društva kroz realizaciju njihovog modela življenja (koji ne vide dalje od fotelja i kadrovskih lista), nego o konkretnom načinu na koji bi mogli da pomognu omladini.
Tihi rad, stalno druženje sa omaldinom, učestvovanje u rešavanju njihovih svakodnevih problema u suštini znači pridobijanje njihovog poverenja, što je samo uvod u njihovo "prevaspitavanje", približavanje određenim idejama i vrednostima.
Obezvređivanjem rada entuzijasta stvoren je široki brisani prostor na kome duvaju vetrovi sa svih strana, bacajući prašinu u oči mladim ljudima, onemogućavajući ih da se razvijaju u pravom smeru. Sport, koji se kod nas razvija, dokazuje i projektuje nemoć i bezverdnost mladog čoveka u modernom drušvu, ističući u prvi plan samo "nedostižne" one kojima mladi čovek može samo da se divi. A između njega i njegovog "idola", između spostvene bezvrednosti i nametnute, institucionalizovane vrednosti pojavljuje se prazan prostor u kojem se vešto ubacuju tu prisutni "spasioci" koji rezigniranom mladom čoveku pružaju "mogućnost" da bude "neko" da se što je najvažnije tako oseća, da sebe tako doživljava.
Što je prostor delovanja mladih u modernom društvu uži, što je manja mogućnost za obezbeđivanje egzistencijelne izvesnosti, argumenti "spasioca" sve jače odzvanjaju u ušima, postaju sve ubedljiviji i delotvorniji. Takva hipnoza moguća je samo kada mladom čoveku nema ko da pruži ruku, kada je svuda tretiran kao "otpadnik", kada je svuda nepoželjan jer se ne uklapa u zadate šablone onih koji misle i rade tako, kao da je istorija jednog društva počela od njih i da sa njima treba da bude okončana.
Zato moramo voditi računa o tim sportskim entuzijastima koji nesebično služe svakom društvu kako bi se preko sporta gradili mladi ljudi koji će postati ponos današnjeg modernog društva.
| Autor: |
Prof. dr. Ivan Anastasovski |
|
|
|
|
| |
Na vrh strane  |
|
|
