OSNOVE SPORTA

Koreni nacionalizma i rasizma nalaze se pre svega u društveno-ekonomskim i društveno-političkim odnosima. Ovo je jedno najopštije određenje. Nešto bliže i preciznije određivanje uzorka nacionalizma i rasizma moglo bi da se traži u prirodi odnosa, naime u etatizmu kao sveopštem i dominantnom društveno-ekonomskom i društveno-političkom odnosu. To znači, u takvoj poziciji i ulozi države u društvu koja....

Relacija između sporta i ekologije, kod nas, na ovim prostorima predstavlja odnos novog vremena. Postoi komplementaran odnos međusobnog dopunjavanja sporta i ekologije, jer oba elementa imaju isti ljudski smisao, odnosno vrednosti izražne kroz zajednički imenitelj - zdrav život - zdrav način života. To međutim predstavlja stalnu brigu, stalne i različne aktivnosti na uspostavljanju....

Sportski turizam svrstavamo u tzv. specifične oblike turizma koji se zasnivaju na motivaciji za putovanjem, odnosno ono što je važno za njihovo razlikovanje jeste "motivacija za putovanjem i sadržaj boravka u određenoj turističkoj destinaciji. Tako sportski turizam definišemo kao "turizam u kojem je sport glavni motiv putovanja i boravka turista u turističkom odredištu"....

Sportski događaji (engl. sporting events) predstavljaju bilo koje organizovane manifestacije (projekte, dešavanja, atrakcije ili privlačna zbivanja) u oblasti sporta. Pod sportskim događajem se najčešće podrazumevaju različite aktivnosti organizatora koje su usmerene na ponudu programa određenoj sportskoj publici sa ciljem ostvarivanja sportskog rezultata. Sa druge strane, sportski događaji se mogu posmatrati, i u širem kontekstu...

Diplomatija ili diplomacija je pojam koji ima mnogobrojna značenja, ali svima je zajedničko dodirivanje sfere međunarodnih odnosa i spoljnje politike. Diplomatija kao reč ima nekoliko značenja: sposobnost, znanje, vešština i metoda komuniciranja, održažvanja međunarodnih odnosa, pregovaranja, reššavanja konfliktnih situacija. To je ono ššto se tiče opššte diplomatije kao pojma, ali....

Nastanak, razvoj i brze promene u sportsko - tehnološkoj i poslovno - upravljačkoj funkciji savremenih sportskih organizacija nesumnjivo zahtevaju stalne promene sportske i poslovne funkcije i filozofije, što ljude u oblasti sporta (sportiste, trenere, menadžere, sportske ranike, i dr.) obavezuje na permanentno obrazovanje i samousavršavanje...

Fizičko vaspitanje i sport obuhvataju studije i analize fizičkih i sportskih aktivnosti, njihove uslove, sredstva i metode rada i razvoja, te definišu karakteristike u kontekstu u kojima se odvijaju (Beashel i sar. 1999). S obzirom da odnos između pojmova "fizičko vaspitanje" i "sport" i dalje predstavlja razlog za raspravu, veoma je značajno razgraničiti upotrebu oba izraza...

Kako je čovjek temeljni element strukture društva, tako je akter u sportu temeljni element društvene strukture sporta.  Međutim, postavlja se pitanje ko je u sportu akter? Sa sigurnošću da jedan skup aktera čine sami direktni učesnici u sportskim događajima (sportisti). Ali, jesu li treneri takođe akteri u sportu? Jer treneri i selektori takođe svojim delovanjem bitno određuju rezultat....

Čovek egzistuje, tvori, ima svoju komunikaciju sa individuima i sa grupama, i razvija se u okviru zajednice u kojoj živi. Ono šta je važno naznačiti, je socijalni milje koji okružuje pojedinca i od čega u najvećoj meri zavisi kako će se on razvijati i izgraditi kao član društvene zajednice. Jednostavnije rečeno, kultura u okviru u kojoj individua živi predstavlja najbitniji faktor za razvoj čoveka...

Osnovni naučni kriterijum za diferencijaciju sporta je struktura socijalnih funkcija koje se prevashodno realizuju u pojedinim njegovim područjima. Funkcije pojedinih područja sporta baziraju se na vrsti i karakteru ljudskih potreba koje se kroz specifične programe i aktivnosti i primenom primerenih metoda racionalno i efikasno zadovoljavaju u pojedinim područjima sporta...

Masovni sport se, po pravilu shvata kao suprotnost profesionalnom tj. vrhunskom sportu. Radi se, međutim o drugoj strani iste pojave, istih odnosa i procesa... Ova teza bi se mogla obrazložiti na sledeći način. Razmatrajući problem profesionalizma, došli smo do toga da je profesionalizam usmeren na pasiviziranje ljudi, na održavanje uspostavljenih društvenih odnosa...

Još jedno značajno pitanje, u ovom kontekstu, zaslužuje našu pažnju, gledajući kroz bazu toga da su sportski stadioni i sportske arene postale poligoni za stvaranje i razvoj nacionalističke svesti. Moramo se ozbiljno posvetiti pitanju: od čega se sastoji privlačnost sportskih ambijenata za razvoj takvog vida svesti? Pre svega u tome, što je na sportskim priredbama već uspostavljen mehanizam obračuna, koji čini glavnu odliku današnjeg sporta...

Dok se, na međunarodnom nivou sport može posmatrati kao poboljšanje imidža ili stategija jedne države, sa druge strane ovo gledište ne sme biti dovoljan pokazatelj koji bi zasenio inzvanredni sportski potencijal za podsticanje ličnog razvoja i relacije između pojedinaca. Za razliku od njegovih prestižnih atributa, sport je u mnogo manjem obimu - vektor promovisanja vrednosti jednog društva i društvenog približavanja...

Volonterizam predstavlja jednu od osnova cililnog društva afirmišući ono najplemenitije u čoveku, a to je: pacifizam, sloboda, jednake mogućnosti, bezbednost, pravda za sve ljude. U eri globalizacije, neprestanih promena, svet postaje sve manji, međusobno zavisniji i kompleksniji, a volontiranje bilo da je grupno ili individialno je jedan od načina na koji se jačaju i čuvaju osnovne ljudske vrednosti...

S obzirom na veliki društveni ugled i uopšte značaj i ulogu sporta u savremenom životu, ispoljavanje nacionalizma (etničkog karaktera) u ovoj oblasti naših društva izaziva velku pažnju šire društvene, sportske i kulturne javnosti. Ukoliko se radi o društvenim zajednicama složenog multietničkog sastava, unatuar država nacionalizam (etnički karakter) zahvata gotovo sve grane sporta...

Agresija se oseća u kontekstu kao napad i odgovor na taj napada koji dolazi iz nestabilne sredine. Samo ime agresija potiče od latinskog termina oggredi (napad) i predstavlja individualno i kolektivno ponašanje, odnosno dejstvo koje je usmereno ka pred stanju fizičke ili psihičke povrede, i nastojanje da se "uništi" druga individua ili odrđena grupa...

Nasilje postoji od kada postoji i čovek, sa time šta se pravi razika između divljeg i modernog nasilja, ali ipak oba vida nasilja su vezana za čast i osvetu. O junačkim delima Herakla i Tezeja veoma puno je napisano, oni su radi osvete, napadali na zločince sa isto merom kako su sami zločinci obavljali nasilje nad drugima, izloženi nasilju oni su sasvim pravedno preživljavali iste muke koje su nepravedno naneli drugima...

Ponekad se moramo složiti oko toga da bizinis ima neke moralne obaveze, kao što je ona da se ne reklamiraju priozvodi koji su nesigurni ili pokvareni. Konkretno, koja se moralna ograničenja odnose na profesionalne sportske timove velikih liga. Prema jednom gledištu, sportski timovi treba da imaju iste obaveze kao i drugi biznisi u pogledu bezbednosti po čovekovu okolinu, ali nikakve specijalne obeveze...

Neki kritičari nasilja u sportu, na ovom mestu mogu biti veoma nezadovoljni tokom debata koje vodimo o ovom fenomenu koji je sinonim savremenom društvu. Oni to mogu videti kao primer neuspešnog interesovanja filozofa za jedan ideal, i kao fokusiranje koje dozvoljava teoretičarima da ignorišu stvarne zloupotrebe koje se dešavaju u sportu...

Na osnovu raznih agrumeneta koji se provlače u današnjem modernom svetu, može se reći da je takmičarski sport moralno oprvadan kada se sprovodi kao zajedničo traganje za izvrsnoću kao izazovu.  Prema ovom stanovištu, takmičarski sport je, u najboljem slučaju mesto gde se slobodno testiramo i pokušavamo da razvijemo izvrsnosti tako što savlađujemo prepreke dozvoljene pravilima...