OD AGRESIJE DO NASILJA U SPORTU

Nasilje postoji od kada postoji i čovek, sa time šta se pravi razika između divljeg i modernog nasilja, ali ipak oba vida nasilja su vezana za čast i osvetu. O junačkim delima Herakla i Tezeja veoma puno je napisano, oni su radi osvete, napadali na zločince sa isto merom kako su sami zločinci obavljali nasilje nad drugima, izloženi nasilju oni su sasvim pravedno preživljavali iste muke koje su nepravedno naneli drugima. Mit o Tezeju (sin kralja Egeja, junak pandan Heraklu), njegovoj fizičkoj snazi, hrabrosti, odlučnosti i trezvenosti opisani su putem njegovih pobeda.

Da  je i Atina u to vreme bila okružena nasiljem na to ukazije i sam Plutarch (Mestrije Plutarch rođen 46 - 127, staro grčki istoričar, biograf i eseist), koji kaže "Bilo je voema teško putovati u Atinu preko kopnenog puta koji na nijedan od njegovih delova nije jasno čist od zlonamernika i plačkaša, niti je bezopasan". Čini se da je to vreme stvaralo izvaredne i neumorne ljude, koju su sa svojim rukama, brzinom nogu i fizičkom snagom, hvatali razbojnike.

Srednjovekovne, osobeno zapadnjačke kulture prikazivali su i na dramaturški način doživljavali  svoje osnovne aktivnosti u svakodnevnom životu, većina njih to je radila preko takmičenja i razhih spektakala. Tada su postojali razni turniri, neki vid dramatičanog sporta, koji su bili izraz viteških vrednosti i časti. Turniri su zadaržavali svoju borilačku silu i prirodu.

Institucija dvoboja pretstavljala je superiornu spremnost za borbu. Turniri i dvoboji bili su rezultat rivalstva i nadmetanja. Viteštvo je dobijalo određenu formu sa ritualima i simbolima preko svečanosti za vreme na koje je jedan mlad blagorodnik prelazio u viteza, sa time što je zakletva bila kamen temeljac određenog obrasca ponašanja.

U srednjem veku, se dogodilo nešto što možemo okarakterizovati kao "vid sporta", a to su bili viteški turniri koji su bili obojeni aristokratski, a ne narodski. Sport je u to doba zadržao snažan erotičan i dramatičan element dvoboja, jer je za viteza često bilo važnije da sačuva svoju čast (po pitanju života ili smrti), negoli ostvari pobedu.

Ukoliko pokušamo da učenje o agesiji i nasilju objasnimo kroz jednu jedinstvenu teoriju, ubrzo ćemo shvatiti da je neizvodljivo, jer postoje mnoga pitanja o ovim fenomnima koji egzistiraju i još uvek se izražavaju kroz sport. Bitno je napraviti razliku između pojma nasilja i agresije, koji se upotrebljava u pogledu bioloških, psiholoških i medicinskih nauka sa jedne strane, gde je njegov značaj smanjen na sposobnost organizma da uradi neku rekaciju radi svoje zaštite, i njegovu upotrebu u ostalim društvenim naukama, sa druge strane.

Drugi deo: Od agresije do nasilja u sportu II

		Tweet
		Na vrh strane