NAUČNI I TEORIJSKI PRISTUP SPORTU

Fenomenologija  košarke kao hrišćanske tvorevine u svojoj genezi nameće identitet pojedinca u okviru grupe, koja čini ne samo sekundarni oblik društvenog razvoja, već i psihosocijalnu  refleksiju  postojećeg  kontrasta modernog  čovečanstva. Kao "pojava sama za sebe" (fenomen), poima se kao permanentno istraživanje smisla kroz igru. Ona smešta društvenu situaciju, sa svim svojim...

Kao način prizvodnje društvenog života, sport proizvodi pobednike i poražene, a sve to proizlazi iz reprodukcije suparništva i takmičarskog duha. On poprima određene sadržaje, karakter, pravce i vrednosti u zavisnosti od konkretno istoriskih uslova, strukture društva u čijim se okvirima razvija. Sportska takmičenja, na različite načine, izražavaju vrednosti i odnose koji realno postoje u društvu i među ljudima...

U sportu je postalo uobičajeno da se neprijateljska i agresivna ponašanja nazivaju nasiljem, pa se tako govori o nasilju gledalaca, nasilju na terenu (nasilnički postupci tokom igre, međusobni verbalni ili fizički sukobi igrača), nasilju roditelja i/ili trenera nad decom sportistima, nasilju nad sportskim sudijama, nasilju nad sportskim novinarima itd. Treba imati u vidu  da...

Teorija sportske rekreacije je prema karakteru, obimu i validnosti stečenih naučnih saznanja, razvijenoj metodologiji istraživanja i terminologiji, kao i sve izraženijoj potrebi za naučnim odgovorima na mnoga aktuelna pitanja razvoja sportske rekreacije, konstituisana, ne samo kao nastavna, već i kao naučna disciplina. Na termin "Teorija sportske rekracije" danas se gleda kao na nauku...

U odnosu ranije, tradicionalno shvatanje sporta, čini se da je potrebno reći šta se podrazumeva pod savremenim sportom, u pitanju je jedan elastični epitet koji više govori o onome ko ga upotrebljava, nego o pojavi o kojoj je reč. Eksperti, naučnici, sportski menadžeri, sportisti, predagozi, sociolozi, psiholozi u drugi učesnici u sportu imaju različita gledišta...

Teorija fizičkog vaspitanja je naučna disciplina, koja proučava i uopštava naučna znanja i opšti cilj zakonitosti fizičkog vaspitanja, kao organizovanog pedagoškog procesa. Ona ima za predmet izučavanja i zakonitosti povezanosti sa odgovarajućim nastavno -naučnim oblastima, ali i vidovima vaspitanja (intelektualnim, moralnim, estetskim i radnim), čime se sjedinjuje sa pedagoškom, odnosno školskom praksom...

U definisanju kursa o naučnoj disciplini Sociologije sporta neophodno je, u prvom redu, poći od jednog predhodnog naznačivanja toga šta je to oblast ili područje istraživanja, prethodne naznake čime se ta disciplina bavi i zbog čega ona postoji. Tu, svakako postoje izvesne razlike, jer u pitanjima, pre svega domena jedna je stvar samo neko opšto naznačivanje područja...

Čovek predstavlja biološko i psihološko biće, koje je po svojoj prirodi nenasilno, i kod koga je pojava nasilnog ponašanja kao lične osobine pre svega društveno uslovljena. U današnjem modernom vremenu gotovo da ne postiji nijedno društvo koje nije upoznato sa nasiljem ili nekim njegovim oblikom. Nasilje zapravo sve više postaje vidljivo u različitim životnim situacijama...

Stvarni nastanak košarke - "basketa" vezuje se za ime Kanađanina dr. Džemsa Naismita (1861-1939). Naismit je bio teolog, profesor biologije, a zatim i fizičkog vaspitanja na IMKA koledžu u malom mestu Springfild (Masačusets, SAD) u blizini kanadske granice. Međutim, mnogo manje je poznata činjenica da je košarka stvorena svesnom pedagoškom akcijom na zahtev pedagoga...

Nauka je koherentni sistem znanja o objektivnoj stvarnosti koji je, pre svega, u funkciji zadovoljavanja određenih potreba i rešavanja praktičnih problema. Bekon je zapazio da ",lukavi ljudi preziru nauku; prostaci joj se dive, a mudri je upotrebljavaju". Nauka često ne pokazuje svoju upotrebu; ta mudrost leži izvan nje a dobija se posmatranjem...

Teorija sportskog treninga je naučna, nastavna, metodološka i praktična disciplina, koja izučava kineziološke, antropološke, metodološke i metodičke zakonitosti planiranja, programiranja i kontrole sportskog treninga. U najširem smislu teorija sportskog treninga proučava zakonitosti transformacionih procesa (adaptacije) antropoloških karakteristika sportista...

Sport i drugi oblici fizičke aktivnosti ne posmatraju se izolovano od celine društveno-kulturnih pojava, već, naprotiv, u okviru njih ili u vezi sa njima. Sociološki pristupi sportu mogu biti raznovrsni. Sport se, na primer, može posmatrati kao jedna aktivnost u nizu drugih aktivnosti u strukturi društva (strukturalistički pristup). On se takođe može sagledavati kao razvojni proces...

Dugo je problematika sporta i sportske prakse bila "zapuštena" i teorijski neobrađena. U definisanju se polazilo od najraznovrsnijih kriterijuma. Taj raspon kretao se od određenja sporta kao šale, zabave, igre, "kulta intenzivnog mišićnog napora", borbe, strasti, nagona, pa sve do shvatanja sporta kao institucionalne sfere, koja se uobličila sa nastankom...

Sport je "upleten u određenu društvenu situaciju" ekonomije, politike, kulture, propagande, reklame itd. Sociologija sporta pokušava da nađe odgovor na pitanja konteksta i društvene uslovljenosti sporta. Njen razvoj nije prosta posledica razvoja savremene sociologije, njenog rasprostiranja na sve novije i novije pojave. Sociologija sporta je odgovor na...

Sportski menadžment se bavi izučavanjem proverenih i sređenih znanja o tome kako sportska organizacija postiže svoje ciljeve, pribavljajući, raspoređujući i koristeći ograničene ljudske, materijalne, informacione i novčane izvore svog uspeha. U centru interesovanja nauke sportskog menadžmenta su objektivne funkcije menadžmenta...

Razvoj sociologije sporta pratila je njena podela i konstituisanje posebnih socioloških disciplina. Posledice ove brze podele vidljive su u činjenici da je mnogim društvenim pojavama, koje su predmet socioloških disciplina, priznat status važnih, naučnih pojava. Delokrug sociologije sporta obuhvatao bi sledeća pitanja...

Pojam antropomotorika sastoji se od dve reči: antropos što znači čovek i motorika koja se u ovom kontekstuodnosi na kretanje. Antropomotorika je odblast sa, još uvek, teorijski gledano, difuzno određenim opštim područjem delovanja, ali sa empirijski, vrlo precizno razrađenim stručnim merama i postupcima, usmerenim na usavršavanje efikasnosti kretne delatnosti...

U domaćoj stručnoj literaturi se kao najobuhvatnija definicija sporta navodi definicija profesora Ljubiše Lazarevića: "Psihologija sporta je nauka koja proučava psihološke aspekte svih oblika i sadržaja fizičke kulture i ponašanja svih učesnika u njima sa ciljem da opiše, objasni, predvidi i kontroliše ta ponašanja kako bi bila usmjerena u pravcu postizanja lične i sportske kompetentnosti"...

Biomehanika sporta je višedisciplinarna oblast, koja izučava tehniku kretanja sportista sa stanovišta mehanike, funkcionalne anatomije, fiziologije, kobernetike i drugih nauka. U poslednje vreme, biomehanika sporta stekla je u sportskoj praksi veliki ugled zahvaljujući konkretnim rešenjima u poboljšanju i obučavanju sportske tehnike...

Ako je savremeni sport dobio prirodu biznisa, posla koji zahteva novčane investicije i od kojeg se očekuje opštim uslovima privređivanjima primereni profit, onda ga možemo razumeti samo ako shvatimo realne ekonomske odnose u kojima aktri sporta učestvuju, donose odluke, deluju, uspevaju ili propadaju. Da bi smo razumeli ekonomsku prirodu...