Sociolozi ističu da je ovo vek "masifikacija"; masovno društvo povezano je sa masom ali i sa ogromnim povećanjem svih njegovih dimenzija - masovnom proizvodnjom, masovnom potrošnjom, sredstvima masovnih komunikacija, masovnim organizacijama, masovnom kulturom, masovnim spektaklima. U osnovi masovnog društva su društvene delatnosti širokog obima: masovna industrijska proizvodnja i potrošnja, masovna urbanizacija i porast gradskog stanovništva.

Promene u načinu života kidaju tradicionalne ljudske veze, neposredan kontakt čoveka sa čovekom i sa prirodom; razaraju se prvobitne primarne zajednice i zamenjuju sekundarnim, povremenim i anonimnim odnosima; migracije velikog obima povećavaju socijalnu mobilnost i vode ubrzanom raslojavanju društva. Nastaju krupne uniformne političke, ideološke i kulturne organizacije; koncentracija i centralizacija društvene moći i odlučivanja postaje dominantni okvir masovnog društva; publika prerasta u masovnu, jer to omogućava tehnička modifikacija sredstava masovnih komunikacija koja se nalaže u rukama jakih državnih institucija. Masovno društvo i kultura uobličavaju sport, iako postoje mišljenja da sport ima jednu vrlo ograničenu funkciju.

Posle rađanja "sportske industrije", sport je napravio tržišni prodor i stekao reputaciju koju danas ima. I ova činjenica ukazuje da se samo potpunijim razumevanjem društvenog konteksta i kulturnih činjenica može razumeti savremeni sport i njegova sve veća uloga. Struktura savremenih društava, socijalna stratifikacija i diferencijacija, učinile su da većina ne može da stekne dobra materijalne prirode, da dopre do ciljeva koje nameće ekonomska aktivnost.

U takvoj situaciji, iluzorno zadovoljavanje može da se postigne identifikacijom za 'zvezdama' i ličnostima. "Zvezde i ličnosti iz sveta zabave stvaraju elitu bez vlasti koja ne pobuduje zavist i klasnu mržnju, već stvara referentan stil života van lokalne zajednice". Moderna zabava i aktivnosti slobodnog vremena u svakodnevnom životu zamena su za ritualne elemente koji su mu u proslosti davali značaj. Ovaj stav je veoma sličan koncepciji o mitološkoj funkciji masovne zabave i sporta.

Masovna kultura ima specifične načine izražavanja. Ona se ne orijentiše samo na realistična sredstva, već koristi raznovrsne izražajne mogućnosti koje ukazuju na mitološku funkciju savremenog načina življenja. Mitološke tvorevine, među kojima i sport, omogućuju čoveku da pobegne iz anonimnosti, osećanja beznačajnosti, atomizovanosti. Bežanje iz anonimnosti je pseudo-potreba, potreba-surogat.

Poistovećujući se sa ljudima iz sveta poznatih sa njihovim uspešnim načinom života ,,pojedinac stvara iluziju da je prisutan i, možda, čak značajan. Ali, nastojeći da se vezivanjem za zvezde izdigne iznad svoje beznačajnosti, armija idolopoklonika još više potvrđuje svoju beznačajnost.Jer masovno obožavanje i podražavanje kolektivnih idola ne može da joj donese očekivani prestiž, već, suštinski, može samo da još više obezvredi njenu individualnost." Idolatrija, kao masovna pojava simptom je društvene krize u kojoj vrednost pojedinačne ličnosti ne stoji visoko.

Pojedinac, dakle, ,,nije izborio značajan uticaj u društvenim zbivanjima. Upravo zbog toga on traži surogat za izlazak na društvenu scenu i za samoostvarivanje." Identifikovanje gledalaca sa sportistima je tipičan primer takvog surogata. Navijanje je takođe jedna vrsta surogata u dobro znanim situacijama masovnog identifikovanja sa klubovima iz svog kraja, lokalne zajednice, nacije, države itd. Masovni mediji podstiču ove mitološke funkcije i masovne psihoze. Sve to predstavlja iluziju, obrnutu sliku, nadoknadu za svakodnevni ogoljeni život.

Na vrh strane